Nagli skok kamata na kredite privredi – čeka nas odlaganje investicija ili više cene

Privreda Srbije će, po svemu sudeći, sve teže dolaziti do kredita ili će biti prinuđena da dodatni trošak za skuplje zaduživanje prebacuje na krajnje korisnike s obzirom na to da podaci za prva tri meseca 2026. godine pokazuju da je ova vrsta zajma već poskupela.

Izveštaj o kreditnoj aktivnosti Narodne banke Srbije (NBS) za prvi kvartal pokazuje da je prosečna ponderisana kamatna stopa za novoodobrene dinarske kredite privredi povećana za 0,3 p.p. na 6,8 odsto, a kao razlog se navodi rast kamatnih stopa na investicione kredite koje su dostigle 8,5 odsto.

Ako se pogleda izveštaj za prethodni kvartal, odnosno poslednja tri meseca prošle godine, vidi se da je reč o značajnom poskupljenju ove vrste zajmova koja je u tom periodu mogla da se obezbedi po prosečnoj stopi od 7,2 odsto.

Međugodišnji rast ovog bankarskog proizvoda u prva tri meseca 2026. usporio je na 12,5 odsto i njegovo učešće je smanjeno za 0,7 p.p, pa je očigledno da je privreda već reagovala na poskupljenje.

Mikropreduzeća najskuplje plaćaju zajmove

Iako je cena zaduživanja po kreditima za obrtna sredstva ostala nepromenjena, prvo tromesečje ove godine donelo je skuplje kredite za skoro sve veličine preduzeća. Prosečna kamatna stopa kretala se oko 6,4 odsto za velika preduzeća, što je 0,4 p.p. više nego u prethodnom kvartalu, dok je za firme srednje veličine to povećanje iznosilo 0,3 p.p. – umesto po 6,5 odsto u periodu od oktobra do kraja prošle godine u prva tri meseca 2026. zaduživala su se po kamatnoj stopi od 6,8 odsto.

Poskupljenja su bila pošteđene jedino male firme koje su kredite obezbeđivale po kamati od 6,7 odsto, što je za 0,1 p.p. niže, ali su zato kamate za mikro firme dostigle 8,5 odsto, umesto 8,2 procenata koliko je bilo krajem prošle godine.

Kada je reč o kreditima u evrima i evroindeksiranim kreditima, prvi kvartal je doneo blagi rast prosečne ponderisane kamatne stope na novoodobrene zajmove od 0,1 p.p, na 4,9 odsto, jer su povećane kamatne stope na kredite za likvidnost, obrtna sredstva i kredite za izvoz, dok je jedino cena investicionih kredita ostala nepromenjena.

Ipak, ukoliko privreda sluša savete institucija da se treba zaduživati u valuti u kojoj se posluje, već sada jasno da je zaduživanje u nacionalnoj valuti znatno skuplje.

Rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti banaka koji su objavljeni ove nedelje pokazuju da je privreda u prva tri meseca 2025. smanjila tražnju za skoro svim vrstama kredita, što se, kako se navodi, može objasniti sezonskim faktorima.

Banke u drugom kvartalu očekuju oporavak i rast tražnje privrede za zajmovima uprkos tome što su uslovi pod kojima se privreda zaduživala blago pooštreni već u prva tri meseca i to zbog pooštravanja standarda kod dugoročnih kredita. Privreda se kratkoročno zaduživala po nepromenjenim uslovima.

Pooštravanje za privredu posle godinu dana

Rezultati aprilske ankete pokazuju da su banke u periodu od januara do aprila prvi put nakon godinu dana pooštrile standarde po kojima su odobravale kredite privredi. Pooštravanje je zabeleženo kod dugoročnih dinarskih i deviznih/devizno indeksiranih kredita, dok su standardi po kojima su odobravani kratkoročni krediti svih valutnih struktura ostali nepromenjeni. Pritom su standardi pooštreni za preduzeća svih veličina, kao i za poljoprivrednike.

Razlozi za strože uslove pod kojima se privreda mogla zadužiti leže u povećanim troškovima izvora za kredite, kao i povećanju percepcije rizika, koja se ogleda u nepovoljnijim ocenama opšte ekonomske situacije.

U drugom kvartalu banke ne najavljuju dalje pooštravanje kreditnih uslova.

Prinos na obveznice gura kamate

Partner u kompaniji Virtus Partners Dejan Ćirković u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je rast kamatnih stopa opšti trend koji mi u Srbiji samo pratimo.

“Kada se pogleda, na primer, prinos na američke 10-godišnje obveznice vidi se rastući trend od početka izbijanja sukoba u Iranu. Sve je naravno povezano sa inflacijom i posledično investitori traže veće prinose na uloženo, kako im inflacija ne bi obezvredila ulaganja. Američke obveznice su primer, ali se ovo dešava sa mnogim vodećim ekonomijama poput Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Japana. Isti trend dolazi i kod nas”, objašnjava on.

Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice, odnosno na javni dug te zemlje je, recimo, za tri meseca povećan sa 2,6 na 3,1 odsto.

Ćirković kaže da je glavni rizik povezan sa inflacijom i gubitkom poverenja u kupovnu snagu novca, gde je sukob sa Iranom samo okidač.

“Stvar je mnogo kompleksnija i najbolje se to možda vidi na prinosu na uloženo u 30-godišnje obveznice SAD. Trenutno kamata (prinos) na ulaganje na te obveznice iznosi tek nešto malo manje od prinosa iz juna 2007. Međutim, situacija je mnogo drugačija. Učešće javnog duga u BDP-u Amerike iznosilo je oko 60 odsto u 2007. a danas je više od 120 procenata. Dug je tada bio oko devet triliona dolara, a danas je na 39 triliona. Investitori u te obveznice znaju da vrednost novca opada i logično sa povećanjem rizika od inflacije traže veći prinos”, navodi naš sagovornik.

Odlaganje investicija i/ili više cene

Poskupljenje izvora finansiranja za investicije neminovno će dovesti do toga da će privreda ili odložiti zaduživanje i ulaganje u poslovanje ili će taj trošak prevaliti na sledeću kariku u nizu, odnosno posledično do krajnjeg korisnika. Ćirković kaže da je po tom pitanju situacija vrlo osetljiva ako se uzmu u obzir performanse domaće privrede i prosečan prinos koji ona ostvaruje.

Prema njegovim istraživanjima, analiza poslovanja više od 17.000 domaćih kompanija u prošloj godini u pogledu prosečnog prinosa na uloženo, odnosno koliko naprave profita (ukupna poslovna dobit vs. ukupna imovina svih tih firmi), iznosi oko šest odsto. Medijalna vrednost je na oko 7,5 procenata.

“Ispada da više od polovine kompanija nema osnovu da se zadužuje po novim kamatnim stopama jer njihov biznis ne može da generiše profit koji može da pokrije tu kamatu. Nema rezona uzeti kredit po kamati od osam odsto i plasirati ga po kamati od sedam procenata, pri tome i poslovati. Ovo već govori u prilog tome da će privreda prikočiti sa zaduživanjem, ako se ne povećaju cene”, objašnjava Ćirković.

Međutim, kako ističe, mnogi nisu u situaciji da trošak prevale na cene jer podaci pokazuju da je kod 45 odsto analiziranih kompanija rast prihoda od prodaje u prošloj godini u procentima manji od prosečne stope inflacije u 2025. To ukazuje da mnoge kompanije ne mogu da prebace teret inflacije na kupce i otuda je realniji scenario da će se investicije odlagati.

“Ovaj zaključak se nameće i kada se pogleda kakve je rezultate postiglo ovih 17.000 kompanija u 2025. Ukupna imovina im je povećana za skoro 12 milijardi evra, dok je poslovna dobit povećana svega 475 miliona evra, odnosno 3,9 odsto. To je već daleko manje od trenutnih kamatnih stopa. Mislim da dok ta nova ulaganja ne počnu da vraćaju ono što je uloženo, buduća će malo da pričekaju”, precizirao je on.

Upitan kako će se privreda nosti sa ovim poskupljenjem izvora finansiranja, Ćirković je kazao da svaka poslovna odluka mora da prođe dobar finansijski skener pre nego što se konačno krene u realizaciju.

“Moj savet privrednicima je da dobro izanaliziraju šta im se dešava u delatnosti, šta kod ključnih kupaca, dobavljača, konkurenata, da prevedu sve svoje poslovne planove u konkretne finansijske cifre, odnosno naprave finansijski model koji će im pokazati finansijske posledice svih tih poslovnih planova. Potrebno je proći kroz više scenarija i tek onda doneti odluku”, zaključio je sagovornik.