Skladištenje struje postaje novo investiciono polje u Srbiji

Poslednjih godina skladištenje električne energije postaje jedan od najvažnijih segmenata razvoja energetike u Srbiji. Zbog toga battery storage sistemi (skladišta baterija) više nisu posmatrani kao dodatna opcija, već kao važan deo savremenih energetskih projekata.

Njihova uloga posebno dolazi do izražaja kod obnovljivih izvoa energije. Za razliku od tradicionalnih elektrana, proizvodnja struje iz sunca i vetra zavisi od vremenskih prilika i često ne prati trenutne potrebe potrošača. Upravo zato skladištenje energije omogućava čuvanje viškova i njihovo korišćenje u periodima kada je proizvodnja manja ili potrošnja veća.

Storage sistemi doprinose smanjenju odstupanja između planirane i ostvarene proizvodnje, povećavaju fleksibilnost elektroenergetskog sistema i mogu da učestvuju u pružanju pomoćnih usluga neophodnih za njegovo stabilno funkcionisanje. Takođe, oni mogu da unaprede ekonomsku održivost projekata, stabilizuju prihode investitora i povećaju privlačnost energetskih postrojenja za finansiranje.

Značaj skladištenja energije prepoznat je i u domaćem zakonodavstvu.

„Izmenama Zakona o energetici iz 2024. godine skladištenje električne energije prvi put je jasno definisano kao posebna energetska delatnost. Time je napravljen važan korak ka stvaranju stabilnijeg regulatornog okvira za razvoj ovih projekata“, objašnjavaju pravnici iz kancelarije Stojković Advokati.

Među najznačajnijim novinama našlo se uvođenje obaveze licenciranja delatnosti skladištenja električne energije, preciznije – pozicioniranje storage sistema unutar elektroenergetskog sektora i ukidanje obaveze pribavljanja energetske dozvole za izgradnju objekata namenjenih skladištenju energije.

„Zahvaljujući tim promenama investitori danas imaju znatno jasniji pravni okvir nego pre nekoliko godina. Ipak, iako je osnovni zakonski temelj postavljen, razvoj regulative nije završen. Mnogi detalji i dalje čekaju dodatno uređivanje kroz podzakonske akte, tržišna pravila i praksu nadležnih institucija. Upravo zbog toga investitori, developeri i finansijske institucije posebnu pažnju posvećuju tumačenju postojećih propisa i praćenju budućih regulatornih promena“; ocenjuju advokati.

Prema njihovim rečima, jedno od ključnih pitanja odnosi se na priključenje storage sistema na elektroenergetsku mrežu. U zavisnosti od toga da li se skladište razvija kao samostalno postrojenje, deo solarne elektrane, vetroparka ili složenijeg hibridnog sistema, mogu se pojaviti različiti regulatorni i tehnički zahtevi. Kapacitet mreže, način priključenja i usklađenost sa pravilima operatora sistema predstavljaju važan segment svakog projekta.

„Pored priključenja, značajnu pažnju privlači i pitanje licenciranja. Iako zakon predviđa obavezne licence za obavljanje delatnosti skladištenja energije, tržište očekuje dodatna pojašnjenja kroz regulatornu praksu i podzakonske propise. Zbog toga je za investitore važno da regulatorni status projekta procene još u ranoj fazi razvoja kako bi izbegli eventualna kašnjenja ili dodatne troškove“, navode advokati.

Važan izazov predstavlja i tržišno učešće storage sistema. Jedan od glavnih razloga zbog kojih investitori ulažu u ove tehnologije jeste mogućnost ostvarivanja prihoda kroz trgovinu električnom energijom, balansiranje sistema i pružanje pomoćnih usluga. Međutim, pravila koja regulišu ove aktivnosti još se razvijaju, pa tržišni model projekta često postaje jednako važan kao i njegova tehnička rešenja.

„Finansiranje je još jedna oblast u kojoj regulatorna pitanja imaju veliki značaj. Banke i investicioni fondovi sve više prepoznaju potencijal battery storage projekata, ali istovremeno pažljivo procenjuju regulatorne rizike. Uspeh finansiranja često zavisi od toga koliko su jasno definisani pravni aspekti projekta, ugovorni odnosi i strategija usklađivanja sa propisima“, kažu pravnici pojašnjavajući propise.

Dalji razvoj tržišta skladištenja energije očekuje se kroz donošenje novih podzakonskih akata, odluke Agencije za energetiku Srbije i usklađivanje domaćih propisa sa pravilima Evropske unije i Energetske zajednice. Posebna pažnja usmerena je na pitanja licenciranja, tehničkih uslova rada postrojenja, balansne odgovornosti i procedura za priključenje na mrežu.

Stručnjaci ističu da odsustvo detaljnih pravila ne predstavlja prepreku za razvoj projekata. Naprotiv, tržište battery storage sistema u Srbiji već pokazuje znake rasta, dok se regulatorni okvir paralelno prilagođava tehnološkim promenama i potrebama energetskog sektora.

„Battery storage danas više nije samo tehničko pitanje, već postaje jedno od ključnih pravnih, regulatornih i investicionih pitanja za sve učesnike na energetskom tržištu. Kako Srbija nastavlja modernizaciju energetskog sektora i povećava udeo obnovljivih izvora energije, skladištenje električne energije dobija sve značajniju ulogu u planiranju novih investicija. Za investitore koji žele dugoročno uspešne projekte, razumevanje regulatornog okvira za battery storage postaje podjednako važno kao i izbor same tehnologije“, zaključuju pravnici kancelarije Stojković Advokati.