Zašto vlasnici elektrana na OIE u Srbiji ne znaju kako da ugrade baterije?

Baterijska skladišta energije su sistemi koji akumuliraju električnu energiju za kasniju upotrebu i postaju sve potrebniji i na tržištu Srbije jer su sve veći kapaciteti obnovljivih izvora energije doveli do toga da u određenim intervalima postoje viškovi koji ne mogu da se iskoriste. To dovodi do negativnih cena električne energije kada je proizvodnja najveća a potrošnja ne može da je apsorbuje, zbog čega su proizvođači prinuđeni da plaćaju za preuzimanje električne energije. 

Međutim, ugradnjom baterijskih skladišnih sistema viškovi bi mogli da se sačuvaju za periode kada je struja na berzi skupa i da se prodaju ili potroše u vreme kada postoji potreba. 

Srpski Zakon o energetici je izmenama iz 2024. godine prepoznao baterijska skladišta i agregatore u elektroenergetskom sistemu, ali je problem što do danas ne postoje detaljni podzakonski akti i tehnička uputstva Elektrodistribucije Srbije (EDS) koji propisuju na koji način se ugrađuju baterijski sistemi u već postojeće i nove solarne elektrane sa baterijama.

Direktor firme Sunčica Solar Branko Živković za Biznis.rs kaže da postoji interesovanje među vlasnicima elektrana da ugrade ove sisteme za skladištenje energije jer im se više ne isplati da vraćaju struju u mrežu zbog negativnih cena, ali da odgovorni ne znaju na koji način to može da se uradi. 

“Trenutno očekujemo da Elektrodistribucija Srbije razjasni proceduru priključenja – i za industrijske objekte sa postojećim solarnim elektranama koji žele da integrišu baterijska skladišta, i za nove projekte u kojima se solarna elektrana i baterija planiraju zajedno. U distribuciji ne postoje konkretni podzakonski akti i tehnička uputstva za izdavanje uslova kada su baterijska skladišta u pitanju, tako da ni sami zaposleni nemaju jasno definisanu proceduru po kojoj bi postupali”, kaže Živković.

Aktivni kupac kao institut uveden je upravo da bi se ovaj segment dodatno regulisao – pravna lica koja su od 2026. godine prešla iz statusa prozjumera u status aktivnog kupca dobila su obavezu balansiranja sistema, a za kapacitete veće od pet 5 MW obavezno je i obezbeđivanje baterijskih skladišta ili drugih pomoćnih usluga. Ipak, kao što Živković ističe, tehnička procedura priključenja baterija na distributivnu mrežu i dalje nije razrađena. 

Institut aktivnog kupca uveden je u domaći energetski sektor izmenama Zakona o energetici prema kojima je aktivni kupac krajnji potrošač ili grupa potrošača koji zajednički deluju, koriste ili skladište električnu energiju proizvedenu u okviru svojih objekata ili je samostalno prodaju i učestvuju u uslugama fleksibilnosti i merama energetske efikasnosti – pri čemu te aktivnosti nisu njihova osnovna delatnost.

Najam skladišta već je postao biznis na Zapadu

Živković kaže da su baterijski sistemi postali neminovnost jer je u poslednjih desetak godina u Evropi, a u poslednjih pet i kod nas, podignuto mnogo kapaciteta koji proizvode struju iz obnovljivih izvora, pre svega solarnih elektrana i vetroparkova, zbog čega u pojedinim delovima dana cena struje postaje negativna. 

Zbog toga je rešenje ili da se ta električna energija negde uskladišti ili da se koristi za rad reverzibilnih elektrana kako bi se taj disbalans smanjio i ujedno ne bi došlo do prevelikog opterećenja prenosne mreže. 

Na Zapadu se već koriste zasebna skladišta od 20, 30, 50, pa i nekoliko stotina MWh koja se komercijalno daju u zakup svima kojima su potrebna, počev od distribucije pa do firmi koje imaju solarne elektrane, na primer. 

Kada je reč o isplativosti, Živković kaže da se kupcima-proizvođačima koji već imaju solarne elektrane snage do 150 kW pri ovim uslovima ne isplati ugradnja baterijskog skladišta jer je cena struje po kojoj država od njih otkupljuje i dalje jako dobra. Ali pitanje je da li će tako ostati ili će Elektroprivreda Srbije (EPS) u jednom momentu te uslove promeniti.

Simulacije pokazuju da je za povraćaj investicije u baterijska skladišta potrebno oko sedam godina, ali taj period varira u zavisnosti od toga kako se energija troši, kakav je ugovor koji je potpisan sa distribucijom, pa i od toga da li onaj ko ima skladište ima sopstvenu proizvodnju ili ne. 

Živković napominje da ugradnja baterijskih sistema nije isplativa za svakoga. 

“Ono što naša računica pokazuje, na osnovu postojećih cena struje i sa postojećim cenama baterije, period isplativosti je negde oko šest do sedam godina”, kaže sagovornik. 

Vek baterije je 7.000 ciklusa. Jedan ciklus obuhvata jedno punjenje i jedno pražnjenje, a preporuka proizvođača baterije je korišćenje jednog ciklusa dnevno. To znači da je njen vek 20 godina, ali garancija se izdaje na deset. 

Cena jedne standardne baterije za industriju od 261 kWh sa ugradnjom iznosi 45.000 evra.