Šta znače negativne cene struje – hoće li nam računi biti niži?

Na srpskom tržištu električne energije prvi put će se od 5. maja pojaviti mogućnost kupovine struje po negativnim cenama na berzi SEEPEX.

Negativne cene električne energije su tržišni fenomen u kojem proizvođači struje plaćaju kupcima da preuzmu energiju sa mreže. Iako zvuči nelogično, ovo se dešava kada je ponuda struje drastično veća od potražnje, a zaustavljanje elektrana bi bilo skuplje ili tehnički neizvodljivo.

Pojavljuju se uglavnom u dva scenarija. Prvi je ekstremna proizvodnja iz obnovljivih izvora – kada snažan vetar i jako sunce istovremeno generišu ogromne količine energije. Drugi ključni faktor je niska potrošnja, najčešće tokom vikenda, praznika ili noću, kada fabrike i kancelarije ne rade.

Problem stvaraju bazne elektrane, poput nuklearnih ili na ugalj, koje se ne mogu brzo ugasiti i ponovo pokrenuti. Proizvođačima je tada jeftinije da doplate tržištu da apsorbuje višak nego da snose troškove gašenja sistema.

Ovaj fenomen je jasan signal da mreži nedostaju sistemi za skladištenje energije, poput velikih baterija, koji bi taj višak sačuvali za periode visoke potrošnje.

Negativne cene nisu nova pojava na evropskim tržištima i predstavljaju posledicu ograničene fleksibilnosti sistema i nedovoljno razvijenih kapaciteta za skladištenje i upravljanje potrošnjom, u periodima kada proizvodnja iz obnovljivih izvora premašuje potražnju.

Podaci srpske berze električne energije SEEPEX za prvi kvartal pokazuju da je na dan-unapred tržištu zabeleženo 69 sati sa nultim cenama u odnosu na osam sati u istom periodu prethodne godine.

Stručnjak za obnovljive izvore energije Dejan Stojadinović za Biznis.rs kaže da negativne cene električne energije na berzi u Srbiji za domaće potrošače ne znače mnogo, a nikako ne znače da će im računi zbog toga biti niži.

“Domaćinstva u Srbiji su na garantovanom snabdevanju i cenu struje reguliše Agencija za energetiku Srbije (AERS), tako da ovo za njih konkretno ne znači ništa”, objašnjava Stojadinović.

Što se tiče kupaca električne energije u sektoru kompanija koje su na komercijalnom snabdevanju, ni za njih zasada ne znači nikakvu promenu jer snabdevači na tržištu (EPS i drugi) još uvek nisu nisu uveli dinamičke tarife, koje su vezane za tržišnu cenu struje.

“EPS sa velikim potrošačima ugovara cenu za vreme trajanja ugovora, koja najčešće jeste na određeni način vezana za tržišnu. Da postoje dinamičke tarife, koje su zakonom dozvoljene, ali u praksi još nisu zaživele, u tom slučaju bi i pojava negativnih cena mogla uticati na mesečne troškove električne energije. Ali, to zavisi od tržišnih kretanja jer ovaj period negativnih cena (na primer, od 12 do 16 časova, kad je najveća proizvodnja solara) prati period visokih cena (recimo, 18-22 časa), tako da najčešće prosečna cena/trošak na nivou meseca ostane isti”, objašnjava Stojadinović.

Prema njegovim rečima, uvođenje negativnih cena će najviše uticati na kretanja cena unutar dana, po satima.

Od negativnih cena koristi može imati EPS, ukoliko u periodu negativnih cena bude punio reverzibilne hidroelektrane, pa onda tokom noći tu električnu energiju prodavao ili izvozio po znatno višim cenama, navodi naš sagovornik.

“To je radio i do sada – kada su bile negativne cene na EU berzama, pa je u tom periodu uvozio i skladištio tu električnu energiju u reverzibilnoj hidroelektrani Bajina Bašta. Kada se izgradi RHE Bistrica – mogućnosti za to će se povećati”, kaže Stojadinović.

Pored toga, kako ističe, i vlasnici skladišta električne energije, odnosno baterija, mogu imati koristi – ako budu punili baterije u periodu negativnih cena, a prodavali je u noćnim satima, kada je cena znatno viša.