Srpski SEEPEX jedina berza električne energije u regionu koja beleži pad

Prva tri meseca primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika na tržište električne energije (CBAM) između Evropske unije i država Zapadnog Balkana donela su smanjenje planirane komercijalne prekogranične razmene za 25 odsto, pokazuje prvi izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o uticaju ove takse na trgovinu električnom energijom.

CBAM je stupio na snagu 1. januara 2026. godine, a ovo je prvi kvartalni izveštaj koji Sekretarijat Energetske zajednice namerava da objavljuje na svaka tri meseca.

Analiza se odnosi na uticaj prekogranične takse na CO2 za šest ugovornih strana Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Srbiju, Severnu Makedoniju i Kosovo*, kao i na susedne države članice EU – Bugarsku, Grčku, Hrvatsku, Rumuniju, Mađarsku i Italiju.

Preliminarni podaci ukazuju na to da su procenjene razlike u cenama električne energije u prvom kvartalu 2026. godine između država članica EU i susednih ugovornih strana Energetske zajednice dva do tri puta veće nego u istom periodu 2025.

Ova divergencija je posebno izražena tamo gde su relevantne države članice EU imale relativno visoke nivoe cena, dok su susedna tržišta Zapadnog Balkana beležila značajno niže cene, uglavnom podstaknute snažnom proizvodnjom iz hidroelektrana u regionu.

“U tipičnim tržišnim uslovima takve razlike u cenama bi pokrenule povećane prekogranične tokove električne energije iz oblasti sa nižim cenama ka onima sa višim, doprinoseći konvergenciji (izjednačavanju) cena. Međutim, opstajanje povišenih razlika sugeriše da je ovaj mehanizam prilagođavanja cena bio samo delimično efikasan tokom posmatranog perioda”, navodi se u izveštaju.

Uvođenje troškova povezanih sa CBAM-om i regulatorna neizvesnost najverovatnije su uticali na ekonomsku privlačnost uvoza električne energije sa Zapadnog Balkana u EU. To je možda smanjilo podsticaje, pa čak i sposobnost učesnika na tržištu da u potpunosti iskoriste arbitražu u razlikama cena.

Podaci o aukcijama prekograničnih kapaciteta takođe to potvrđuju. Iako je kapacitet duž granica ZB6-EU bio u potpunosti dodeljen tokom celog kvartala, ekonomska vrednost prava na kapacitet za izvoz u EU nije porasla prateći proširene razlike u cenama na tržištu dan-unapred, što sugeriše da očekivana arbitraža nije u potpunosti uračunata u aukcijske ponude.

EU bez jeftinije električne energije ZB

Kao rezultat toga tržišta EU sa višim cenama, uključujući Italiju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, nisu mogla u potpunosti da iskoriste prednosti jeftinije električne energije dostupne u susednim sistemima Zapadnog Balkana, ocena je u izveštaju.

Dokazi iz godišnjih aukcijskih cena prekograničnih kapaciteta sugerišu da su učesnici na tržištu usvojili opreznije strategije trgovanja, uključujući smanjenje terminskog ugovaranja.

Dnevne cene dan-unapred u zonama Zapadnog Balkana kretale su se u širokom rasponu tokom kvartala (između približno 40 i 150 evra/MWh) i, što je još indikativnije, oštro su odstupale od mađarskog repera, koji je ostao u rasponu od 120-180 evra/MWh tokom celog prvog tromesečja ove godine.

Ova divergencija, koja nije primećena 2025. godine, jedan je od najjasnijih signala strukturne promene koja se dogodila implementacijom CBAM-a u dnevnim podacima, navodi Energetska zajednica.

Trgovani obimi na četiri berze električne energije Zapadnog Balkana, posmatrano zajedno, porasli su za oko 11 odsto u istom periodu (sa 2,16 TWh na 2,39 TWh), a jedina berza koja je zabeležila pad je najveća berza na Zapadnom Balkanu – srpski SEEPEX.

Obimi na ALPEX-u (Albanija) su se približno udvostručili, MEPX (Crna Gora) je porastao za 49 odsto, a MEMO (Severna Makedonija) za 19 odsto, dok je SEEPEX (Srbija), najveća berza na Zapadnom Balkanu, zabeležio pad obima od 11 odsto.

Različiti trendovi na berzama odražavaju njihovu izloženost dvema različitim pokretačima. Berze koje su imale koristi od snažne regionalne hidro-proizvodnje, bilo kroz domaću proizvodnju ili uvoz iz suficitarnih zona, zabeležile su porast obima na tržištu dan-unapred (na primer ALPEX, MEPX, MEMO).

Nasuprot tome, berze koje se više oslanjaju na trgovinu zasnovanu na tranzitu, posebno tamo gde je CBAM smanjio privlačnost takvih strategija, zabeležile su pad obima (na primer SEEPEX).

Ovo sugeriše da je trgovinska aktivnost vođena hidroenergijom podržala likvidnost tržišta, dok su destimulacije povezane sa CBAM-om dovele do smanjenja trgovine orijentisane na tranzit, piše u izveštaju.

Taksa za Srbiju niža samo od one za BiH

Kao privremeno pravilo primenljivo za uvoz električne energije samo u 2026. godini, cena CBAM sertifikata koje će uvoznici iz EU, odnosno deklaranti CBAM-a, morati da kupe i predaju 2027. godine kako bi nadoknadili ugrađene emisije u svojoj uvezenoj robi biće postavljena na osnovu kvartalnog ponderisanog proseka aukcija za dozvole unutar EU ETS-a.

Evropska komisija objavila je ponderisanu prosečnu cenu EU ETS-a za prvi kvartal 2026. relevantnu za CBAM, koja iznosi 75,36 evra/tCO2eq. Srbiji je iznos takse određen na 78,45 evra/tCO2eq i jedino Bosna i Hercegovina plaća višu taksu od ostalih država Zapadnog Balkana.

Sekretarijat Energetske zajednice u izveštaju konstatuje da zapažanja iz prvog kvartala primene CBAM, iako uspostavljaju polaznu osnovu, nisu dovoljna za donošenje čvrstih zaključaka o trajnim strukturnim efektima primene ovog mehanizma.

“Više faktora je istovremeno oblikovalo podatke, a izolovanje specifičnog doprinosa CBAM-a zahteva duži period posmatranja. Ne očekuje se da će hidrološki i sezonski uslovi koji su oblikovali prvi kvartal ove godine potrajati. U periodima slabije hidrologije, koji su uobičajeni u drugoj polovini godine, Zapadni Balkan obično uvozi električnu energiju iz EU i primećeni obrasci se mogu preokrenuti”, navodi se.

Istovremeno, očekuje se da će rastući kapaciteti solarnih elektrana širom regiona proizvesti značajnu snagu tokom proleća i leta, potencijalno generišući ponovne uslove suficita, čak i kada dostupnost hidroenergije opadne. Naredni kvartali će otkriti kako ove različite konfiguracije snabdevanja interaguju sa CBAM-om.

Ključna pitanja za naredne kvartale uključuju – da li se nastavlja delimični oporavak korelacije cena i obima trgovine ZP6–EU, da li će se obrasci preusmeravanja primećeni u prvom tromesečju učvrstiti i kako će se slika razvijati dok se hidrološki uslovi normalizuju, a solarna proizvodnja raste, ocenjeno je u izveštaju.