Vorš zastupa alternativni metod pokazatelja inflacije koja je na trogodišnjem maksimumu

Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je u maju najviši nivo u poslednje tri godine, ali novi predsednik američke centralne banke Kevin Vorš (Kevin Warsh) smatra da zvanični podaci možda ne prikazuju pravu sliku stanja. Dok mnogi investitori očekuju novo povećanje kamatnih stopa zbog rasta cena izazvanog ratom sa Iranom i energetskom krizom, on pokušava da pažnju usmeri na alternativne pokazatelje inflacije.

Tokom saslušanja pred potvrđivanje na funkciju, Vorš je objasnio da ga manje zanimaju kratkoročni skokovi cena, a više dugoročni inflacioni trendovi.

„Najviše me zanima kolika je osnovna stopa inflacije, a ne jednokratne promene cena izazvane geopolitikom ili cenom govedine“, rekao je on. Drugim rečima, smatra da centralna banka ne bi smela da reaguje na svaki privremeni šok na tržištu, prenosi CNN.

Zbog toga se Vorš zalaže za korišćenje „trimovanih proseka“, pokazatelja koji izračunavaju regionalne filijale Federalnih rezervi. Ove mere uklanjaju ekstremne skokove ili padove pojedinih cena kako bi pokazale šta se dešava sa inflacijom u najvećem delu ekonomije. Prema tim pokazateljima, inflacija izgleda mnogo niža nego prema zvaničnim statistikama.

Razlika je veoma velika. Dok je indeks potrošačkih cena pokazao godišnju inflaciju od 4,2 odsto u maju i rast proizvođačkih cena za 6,5 procenata, alternativni pokazatelji Federalnih rezervi iz Dalasa i Klivlenda pokazuju stope od svega 2,3 i 2,9 procenata. To bi značilo da je inflacija i dalje relativno blizu ciljanog nivoa i da nema potrebe za agresivnim povećanjem kamata.

Vorš i njegove pristalice tvrde da su takvi pokazatelji često uspešnije predviđali buduće kretanje inflacije od tradicionalnih indeksa. Prema analizi think tanka Brookings Institution, trimovani proseci često bolje ukazuju na pravac u kojem će se inflacija kretati, što centralnoj banci omogućava da donosi promišljenije odluke o kamatnim stopama.

Međutim, brojni ekonomisti i pojedini zvaničnici Federalnih rezervi nisu uvereni u taj pristup. Oni upozoravaju da trenutni rast cena energenata i posledice rata na Bliskom istoku stvaraju neuobičajene poremećaje koje alternativni pokazatelji možda ne registruju dovoljno dobro. Zbog toga postoji bojazan da bi centralna banka mogla da potceni inflacioni problem.

Predsednica Federalnih rezervi iz Dalasa Lori Logan upozorila je da trenutno ne treba previše verovati niskim vrednostima trimovanih proseka. Prema njenim rečima, struktura poskupljenja u ekonomiji se promenila i zbog toga ovi pokazatelji mogu davati previše optimističnu sliku inflacije.

Sličnog mišljenja su i pojedini univerzitetski ekonomisti. Oni smatraju da alternativni pokazatelji ne uspevaju da u potpunosti obuhvate nagli rast cena izazvan energetskom krizom i poremećajima u globalnoj trgovini. Zbog toga veruju da će većina članova odbora Federalnih rezervi ipak nastaviti da se oslanja na tradicionalne pokazatelje inflacije.

Kritičari upozoravaju i na politički problem. Ako bi centralna banka počela da koristi novi pokazatelj baš u trenutku kada zvanična inflacija ubrzano raste, tržišta bi mogla da steknu utisak da Fed menja pravila igre kako bi izbegao nepopularne odluke o podizanju kamata. To bi moglo da naruši kredibilitet institucije koja već pet godina ne uspeva da inflaciju vrati na cilj od dva procenta.

Zbog svega toga predstojeća sednica Federalnih rezervi biće prvo veliko iskušenje za Vorša. Većina analitičara očekuje da će kamatne stope za sada ostati nepromenjene, ali će pažnja investitora biti usmerena na to da li će novi predsednik uspeti da ubedi kolege da više pažnje posvete alternativnim pokazateljima inflacije.

Od tog odgovora zavisi da li će američka monetarna politika u narednim mesecima krenuti ka pooštravanju ili ka eventualnom smanjenju kamata.