Hrvatski lanac restorana osvaja Evropu neobičnim poslovnim modelom

Za hrvatski franšizni lanac Koykan otvaranje restorana u srcu Bavarske bio je pre četiri godine samo daleki san. Danas, pored objekta koji već posluje u Minhenu, planiraju da u naredne dve godine otvore još deset u ovoj nemačkoj pokrajini.

Ugostiteljski projekat Koykan predstavlja jedan od najzanimljivijih preduzetničkih i investicionih subjekata na gastronomskoj i biznis sceni u regionu. Za razliku od klasičnih ugostiteljskih objekata, Koykan je od samog početka postavljen i vođen poput inovativnog biznis-modela i tehnološkog startapa, a ne kao običan lokalni restoran. 

Osnovali su ga hrvatski preduzetnici Boro Milivojević, koji je ujedno i izvršni direktor, Marko Gnjidić i Domagoj Klarić. Prvu lokaciju otvorili su 2012. godine u Zagrebu. Nakon nekoliko godina operativnog rada na domaćem tržištu, osnivači su uočili da klasični restoranski modeli teško skaliraju bez velikih kapitalnih ulaganja.

Umesto uske lokalne priče, odlučili su da izgrade standardizovan i skalabilan sistem pripremljen za ekspanziju na Evropsku uniju, sa konceptom poslovanja koji bi u najkraćem glasio „Fast-Casual“.

Reč je o hibridnom ugostiteljskom modelu koji se zasniva na spoju brzine brze hrane i kvaliteta klasičnih restorana. Umesto fokusiranja na samo jednu kuhinju, Koykan nudi koncept u okviru kojeg su na jednom mestu popularna jela sa svih strana sveta – od azijskih vokova, meksičkih buritosa do girosa i modernih salata.

Njihov pristup mogao bi da se nazove modelom bez klasične kuhinje i konobara, a to podrazumeva da su prostori optimizovani tako da minimiziraju operativne troškove.

Oslanjaju se na brzu pripremu, visoku standardizaciju recepata i integraciju tehnologije, čime se drastično smanjuje potreba za visoko obučenim kuvarima, što je ključna prednost u eri opšteg nedostatka radne snage.

Model poslovanja je neka vrsta hibridnog sistema vlastitih lokacija i franšiza. Na svojim lokacijama testiraju nove tehnologije, operativne procese i jelovnike, dok franšizni partneri preuzimaju provereni „ključ u ruke“ model koji omogućava brzo skaliranje širom Evrope.

Ono što ih razlikuje od konkurencije jeste pristup biznisu kao da je reč o tehnološkoj kompaniji, a ne lancu restorana. Koykan primenjuje analitiku, standardizovane niskobudžetne postavke restorana i merenje efikasnosti po kvadratu prostora slično tehnološkim firmama.

Prednost ovog modela je da su troškovi otvaranja nove lokacije znatno niži nego kod tradicionalnih restorana. Prosečan povrat ulaganja po lokaciji ostvaruje se u roku od 18 do 24 meseca, dok pojedini koncepti u okviru trgovačkih centara ostvaruju pozitivan novčani tok već u prvim mesecima poslovanja.

Standardizacija ne postoji ni kada je reč o veličini objekata, pa koncepti obuhvataju formate od malih uličnih kioska, jedinica u trgovačkim centrima, pa sve do samostalnih restorana.

Kada je reč o načinu finansiranja, kompanija se odlučila za alternativne i moderne finansijske instrumente budući da su klasični bankarski krediti sporiji, a inicijalna javna ponuda akcije (IPO) na berzi preskupa za kompaniju u toj fazi.

Koykan je 2022. godine osigurao rundu finansiranja preko estonske digitalne platforme Funderbeam u saradnji sa Zagrebačkom berzom, čime su omogućili stotinama malih ulagača sa ulozima već od 250 evra da postanu suvlasnici.

Tri godine kasnije usledilo je izdanje korporativnih obveznica od tri miliona evra sa godišnjim prinosom od osam odsto, rokom dospeća od tri godine i isplatom kamate svakih šest meseci. Za veće ulagače (iznad 50.000 evra) ponuđena je opcija konvertibilnih obveznica, gde se ulaganje može pretvoriti u vlasnički udeo u kompaniji.

Novac prikupljen obveznicama usmerava se isključivo u otvaranje novih restorana, bez razvodnjavanja vlasničkih udela osnivača. 

Trenutno posluju u Hrvatskoj sa objektima u Zagrebu, Splitu, Zadru, i Rijeci, dok je iskorak na tržištu Evropske unije napravljen sa otvaranjem restorana u Češkoj, Slovačkoj i sada Nemačkoj.

Ulazak na nemačko tržište kroz strateško partnerstvo sa grupacijom Xela Investment u Minhenu pokazao se izuzetno uspešnim, pri čemu je minhenska lokacija ubrzo postala najprometniji restoran u celoj grupi.

Izvršni direktor Boro Milivojević ocenio je da je Nemačka tržište sa najvećom konkurencijom u oblasti ugostiteljstva u Evropi i da je ulazak na njega u saradnji sa kompanijom Xela Group bio pravi izbor. Reč je o ugostitelju koji vodi više od 20 restorana pod okriljem svetski poznatih franšiza širom južne Nemačke i Austrije.

„Zajedno smo utvrdili plan koji je ambiciozan, ali realan – deset lokacija u Bavarskoj u naredna 24 meseca, procenjena investicija od oko pet miliona evra i Minhen kao polazna tačka za pregovore o budućim lokacijama širom Nemačke“, kazao je Milivojević.

Kompanija je pre nekoliko meseci objavila ambicioznu strategiju koja predviđa dostizanje prihode od 100 miliona evra i mrežu veću od 100 restorana širom Evrope u periodu od 2030. do 2035. godine.