Crnogorski recept bi gotovo udvostručio minimalac u Srbiji

Crna Gora priprema jednu od najambicioznijih promena u sistemu zarada i oporezivanja rada u regionu – takozvani „Euro model“ – kojim bi od januara 2027. godine minimalne zarade bile podignute na 1.000, 1.250 i 1.400 evra u zavisnosti od nivoa obrazovanja i kvalifikacija, dok bi prosečna plata trebalo da premaši 1.400 evra. Istovremeno, planirano je dodatno smanjenje fiskalnih nameta na zarade, ali i povećanje poreza na dobit preduzeća kako bi se nadoknadio deo budžetskih prihoda.

Ambiciozni plan Vlade Crne Gore otvorio je, međutim, pitanje koliko je takav model fiskalno održiv, kako će privreda apsorbovati nagli rast troškova rada i iz kojih izvora će država nadoknaditi prihod koji gubi smanjenjem poreza i doprinosa.

„Crna Gora sprovodi veoma hrabar eksperiment sa veoma neizvesnim ishodom“, ocenjuje za Biznis.rs predsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.

On upozorava da bi rast troškova rada mogao da nadmaši efekte poreskog rasterećenja, dok povećanje poreza na dobit samo po sebi ne bi moglo da nadoknadi izgubljene prihode.

Posebno je pitanje da li bi sličan model mogao da bude primenjen u Srbiji, čija je privreda veća i proizvodno i izvozno orijentisanija, a penzioni sistem u značajnoj meri zavisi od prihoda od doprinosa.

Veći minimalac, ali i veći trošak rada

Predloženo povećanje minimalnih zarada u Crnoj Gori otvara pitanje koliko poslodavci mogu da podnesu rast troškova rada. Vasić ukazuje da je prosečna neto zarada u Crnoj Gori u avgustu ove godine iznosila oko 1.040 evra. Najniži predloženi minimalac tako je praktično jednak današnjem proseku, a druga dva nivoa su iznad njega.

“To, dakle, više nije povećanje minimalne zarade u uobičajenom smislu, već administrativno određivanje celog platnog razreda. Po mojoj računici, ukupan trošak rada po radniku na minimalcu za poslodavca raste i preko 50 odsto. Program poslodavcima ne nudi ni subvenciju ni prelazni period. Jedino rasterećenje je ukidanje doprinosa i niži porez na zaradu, a to pokriva tek manji deo povećanja. Ostatak mora da se plati iz dobiti, kroz više cene ili smanjenjem broja zaposlenih”, navodi naš sagovornik.

Sa druge strane, podaci o dobiti pokazuju koliko je taj prostor uzak.

“Stopa dobiti crnogorskih firmi je ispod 10 odsto. Iz takve dobiti ne može se pokriti ovoliki rast troškova rada. Najveći je rizik kod malih preduzeća u trgovini, ugostiteljstvu i turizmu, gde je prostor još manji. Tamo prete otpuštanja ili prelazak u sivu zonu”, smatra on.

Doprinosi se ukidaju, ali rad ne mora biti jeftiniji

Kada je reč o konkretnim izmenama koje se planiraju u pogledu smanjenja fiskalnih nameta, Aleksandar Vasić kaže da je Crna Gora prvu fazu ove reforme već sprovela kada je ukinula doprinos za zdravstveno osiguranje i delimično doprinose za PIO. Sada se predlaže da se i preostali doprinos za PIO na teret zaposlenog, kao i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti, svedu na nulu. Porez na zarade bio bi nula odsto do 700 evra i devet odsto na iznos preko toga.

Ipak, dodaje da ono što se često previđa jeste da je poslodavac posle prethodnih izmena doprinose plaćao u simboličnom iznosu. Novo ukidanje zato ne pojeftinjuje rad za poslodavca. Kako zakon propisuje minimalni neto iznos, poslodavcu to nije značajna podrška za isplatu većeg minimalca.

“Zato se ne može posmatrati samo jedan propis koji ukida doprinose, već ceo set propisa: ukidanje doprinosa, nove minimalne zarade i viši porez na dobit. Zajedno, oni će dovesti do dodatnog opterećenja privrede kroz ukupne izdatke za zarade, a ne do rasterećenja”, kaže Vasić.

Novim modelom predviđen i rast penzija

Novi model predviđa i usklađivanje penzija četiri puta godišnje od 2027. godine, kako bi primanja najstariih u potpunosti pratila rast zarada. Predviđeno je da minimalna penzija bude preko 500 evra, a prosečna više od 600 evra.

Pored toga, cilj Vlade je da prosečna neto zarada u kratkom roku poraste na više od 1.400 evra, čime bi se Crna Gora približila zemljama EU, a strateški cilj je zaustavljanje odliva radne snage, odnosno priprema domaće privrede za tržište EU.

“Cilj je legitiman i ne treba ga potcenjivati. Odliv radne snage je stvaran problem cele regije, a plate su jedan od ključnih razloga zbog kojih ljudi odlaze. Usklađivanje penzija vezuje se i za kretanje prosečnih zarada. Ako se zarade povećaju zbog administrativno podignutog minimalca, penzije će ih automatski pratiti. Budžet bi tako istovremeno izgubio doprinose i dobio veće rashode za penzije”, ocenjuje Vasić.

Rast prosečne zarade sa oko 1.040 na više od 1.400 evra znači povećanje od oko 35 odsto.

“Bez sličnog rasta produktivnosti, takav skok se po pravilu preliva u inflaciju, gubitak radnih mesta ili prelazak u sivu zonu, što je upravo suprotno od pripreme privrede za konkurenciju na tržištu EU”, dodaje on.

Odakle će Crna Gora nadoknaditi ogroman manjak u državnoj kasi?

Ključno pitanje je iz kojih tačno izvora Crna Gora planira da nadoknadi ogroman manjak u državnoj kasi nastao smanjenjem poreza i doprinosa na plate i da li više stope poreza na dobit mogu u potpunosti da pokriju tu razliku.

“Na ovo pitanje danas niko ne može precizno da odgovori, i to je suština problema. Vlada navodi veću poresku osnovicu, smanjenje sive ekonomije, više prihoda od PDV-a i akciza, povratak dijaspore i deo prihoda koji se preuzima od opština. Nijedan od tih izvora nije kvantifikovan. Uz predloge zakona objavljen je samo normativni tekst, bez obrazloženja i bez procene fiskalnog uticaja”, kaže Vasić i dodaje da je još ozbiljnije ko je sve ostao izvan procesa.

“Ministar finansija nije glasao za paket, Fond PIO je saopštio da nije učestvovao u izradi, a Fiskalni savet nije dobio dokumentaciju. Kada izvan procesa ostanu ne samo javnost, već i institucije koje bi reformu trebalo da sprovode i finansiraju, to više nije pitanje komunikacije, već pitanje odgovornog upravljanja javnim finansijama”, smatra on.

Kada je reč o porezu na dobit, Vasić kaže da on sam po sebi ne može da pokrije razliku, što se lako pokazuje.

“Procenjeni gubitak samo od doprinosa iznosi oko 430 miliona evra godišnje. Ako najveće dodatno opterećenje po firmi iznosi oko 42.000 evra, Crna Gora bi morala da ima desetak hiljada kompanija sa dobiti većom od 1,5 miliona evra, što je nerealno.”

Sa druge strane, preraspodela prihoda od opština samo premešta novac unutar javnog sektora.

“Deo očekivanog PDV-a bi mogao doći od veće potrošnje što bi značilo povraćaj dela uvećanih zarada u budžet, ali i od povećane potrošnje turista. Sa druge strane, veće zarade smanjuju dobit, pa time i porez na dobit. Najverovatnije je da će razliku pokriti zaduživanje. To je posebno osetljivo za zemlju koja koristi evro i nema sopstvenu monetarnu politiku, pa joj je fiskalna politika jedini instrument”, ističe Vasić.

Model neodrživ u srpskoj privredi

Ako se uzme u obzir makroekonomska uporedivost, struktura srpske privrede, veličina tržišta i realni prosek plata, postavlja se pitanje da li bi ovakav jedan model mogao da se primeni u Srbiji. Vasić na to pitanje odgovara kratko – ne.

“Crna Gora je mala ekonomija koja se oslanja na usluge i turizam, a njeno iskustvo nije primenljivo na veće i složenije privrede. Prosečna neto zarada u Srbiji u julu 2026. iznosila je 121.346 dinara, oko 1.030 evra, što je nominalno slično crnogorskom proseku. Minimalna zarada u Srbiji od januara 2027. biće, međutim, oko 70.500 dinara, odnosno približno 600 evra. Primena crnogorskog modela značila bi da se minimalac gotovo udvostruči i izjednači sa prosekom”, navodi on.

Kako objašnjava, Srbija ima znatno veći broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji i izvozno orijentisanoj proizvodnji, gde je cena rada ključni činilac konkurentnosti i privlačenja stranih ulaganja. Penzijski sistem u Srbiji pretežno se finansira iz doprinosa, dok budžet pokriva razliku. Ukidanje doprinosa značilo bi da gotovo ceo teret penzija pređe na budžet, što srpske javne finansije ne bi mogle da izdrže.

On ocenjuje da u Srbiji trenutno nema fiskalnog prostora za drastično smanjenje poreza i doprinosa na zarade. On ističe da je ukupno opterećenje zarade u našoj zemlji i dalje visoko i iznosi blizu 40 odsto ukupnog troška rada, te da postoji opravdan zahtev privrede da se rad rastereti.

“Sa druge strane, deficit je rebalansom budžeta za 2026. povećan na 3,5 odsto BDP-a, što je Fiskalni savet ocenio kao neopravdano. U takvim okolnostima veliki pad prihoda od doprinosa ne bi imao pokriće. Prostor postoji za postepeno i ciljano rasterećenje – viši neoporezivi iznos zarade, niži doprinosi za niže zarade i nastavak postupnog smanjenja doprinosa poslodavca za PIO, koji je u prethodnim godinama već smanjen sa 12  na 10 odsto. Takve mere treba da prate kontrola rashoda i suzbijanje sive ekonomije”, kaže.

Poredeći našu zemju sa susednom Crnom Gorom, predsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije ocenjuje da najvažnija pouka iz crnogorskog primera nije u samim poreskim stopama, već u načinu na koji se reforma priprema.

„Svaka ozbiljna promena oporezivanja rada mora imati javno dostupnu analizu, fiskalnu projekciju i učešće institucija koje će je sprovoditi.“