Svetska banka: Evropu i Centralnu Aziju očekuje sporiji rast uz nepovoljna globalna kretanja

U okruženju u kome dominiraju više cene energije, povećana neizvesnost i slabiji privredni rast trgovinskih partnera, rast u regionu Evrope i Centralne Azije verovatno će se u 2026. usporiti na 2,2 sa 2,6 odsto tokom 2025, navodi se u najnovijem Ekonomskom izveštaju Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju: Kako iskoristiti potencijal veštačke inteligencije – radna mesta, preduzeća i produktivnost.

Usporavanje rasta je rasprostranjeno, odražavajući slabosti u većini zemalja regiona. Sa izuzetkom Rusije, koja čini oko 40 odsto regionalne privrede, očekuje se pad stope rasta na tri odsto u 2026. u odnosu na 3,7 odsto u 2025.

Narušena kretanja na globalnom tržištu sirovina ostvarila su manji uticaj na privredni rast nego što je prvobitno bilo očekivano.

„Ekonomije u razvoju u regionu i dalje pokazuju otpornost usled smanjenog energetskog inteziteta, dodatnih državnih mera i snažne domaće tražnje”, izjavila je Antonela Basani, potpredsednica Svetske banke zadužena za Evropu i Centralnu Aziju. „Da bi povećale konkurentnost i pomogle da se prevaziđu efekti pada broja radno sposobnog stanovništva, zemlje regiona mogu da iskoriste potencijal veštačke inteligencije jačanjem osnovnih obrazovnih i upravljačkih veština zaposlenih, istovremeno pripremajući institucije tržišta rada i socijalne zaštite za ove disruptivne promene”, dodala je ona.

Povoljni uslovi na tržištu rada, zajedno sa rastom realnih zarada, doznaka, broja turista i javnih ulaganja podstakli su ekonomski rast. Države su privremenim olakšicama delimično ublažile uticaj viših cena energenata na domaćinstva i firme, mada su u pojedinim zemljama te mere doprinele i jačanju fiskalnih pritisaka.

Centralna Azija je i dalje najbrže rastući podregion, sa procenjenom stopom rasta od 5,8 odsto u 2026. uz projektovane stope rasta od 9,6 odsto u Kirgistanu i 7,9 odsto u Uzbekistanu. Na Zapadnom Balkanu će se stopa rasta u 2026. verovatno povećati na 3,1 odsto u odnosu na 2,6 odsto u 2025, dok se u Centralnoj Evropi ističe Poljska, čija će se stopa rasta zadržati na 3,6 odsto. U Ukrajini se očekuje usporavanje rasta na 1,2 odsto, uz sve značajnija oštećenja ključne infrastrukture i otežan izvoz.

Rast cena energenata doprineo je nastavku trenda visoke inflacije, dok su usporen privredni rast u Evropskoj uniji i sve snažnija konkurencija iz drugih zemalja negativno uticali na izvoz i industrijsku proizvodnju, naročito u okviru lanaca snabdevanja automobilske industrije u regionu.

Među ključnim negativnim rizicima i dalje su dodatni poremećaji trgovine i nastavak ratnih dejstava u Ukrajini, dalji rast troškova energenata, transporta i đubriva, globalno stroži uslovi finansiranja i ekstremne vremenske pojave.

U posebnom osvrtu na veštačku inteligenciju (AI), konstatuje se da se u regionu ona uvodi brže nego što su zemlje u stanju da je u ovom trenutku prihvate. Otprilike svaki peti radnik – mahom visoko obrazovan i mlad – radi na poslovima koji su značajno izloženi uticaju AI. Tek svako deseto preduzeće trenutno koristi AI, i to uglavnom za osnovne zadatke.

U ovom regionu već postoje brojne pretpostavke za AI, uključujući skoro potpunu pokrivenost mobilnom mrežom, povoljne cene energije i brojnost radnika talentovanih za tehničke delatnosti.

Međutim, u izveštaju se navodi da usvajanje ove tehnologije otežava nedostatak osnovnih obrazovnih i upravljačkih veština, integrisanih i interoperabilnih podataka i kapaciteta računarske infrastrukture.

„Iako privatni sektor treba da bude osnovni pokretač usvajanja AI, prilagođavanja na njen uticaj i uvođenja inovacija, priprema radne snage za AI pruža kreatorima politika stvarnu priliku da se uhvate u koštac sa izazovima zaposlenosti i generišu rast”, rekao je Ivajlo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju. „Glavni rizik tokom naredne decenije u ovom regionu verovatno će biti nedovoljan stepen usvajanja AI i njenog prilagođavanja, a ne preveliko prisustvo ove tehnologije”, zaključio je Izvorski.

Osim povećanja efikasnosti postojećih industrija, AI bi mogla da omogući i kreiranje novih proizvoda, usluga, zanimanja i sektora. Da bi se to ostvarilo, potrebne su napredne veštine i mnogo veći priliv privatnog kapitala. Države bi mogle da podstaknu priliv privatnog kapitala proširenjem pristupa računarskim uslugama po povoljnoj ceni, čime bi stvorile prilike za izvoz kapaciteta data centara i usluga obrade podataka, pod uslovom da za njima postoji tražnja.