Srbija ulazi u period radikalne promene strukture BDP-a – Razvojnoj banci ne treba niža kamata, nego više novca

Struktura srpskog bruto domaćeg proizvoda i način na koji se finansira BDP nisu bili održivi, a pred zemljom je period u kome „mora biti gore, pre nego što postane bolje“. Banke i regulator ne nude privredi ono što tržište traži, a razvojnoj banci ne treba niža kamata nego više novca. EXPO je promocija, a evra u Srbiji za deset godina neće biti, smatra Branko Greganović, bivši predsednik Izvršnog odbora NLB banke u Beogradu i Skoplju.

U prvom delu je ovaj finansijski stručnjak sa više od 35 godina iskustva u bankarstvu, korporativnim i javnim finansijama, govorio o zaduženosti firmi, optimizaciji bilansa, stabilnosti bankarskog sistema posle slučaja Alta banke i budućnosti tradicionalnih banaka.

Privreda Srbije je prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u trećem kvartalu porasla četiri odsto međugodišnje, a u prvih devet meseci oko 3,6 odsto. Analitičari, međutim, upozoravaju da rast sve više vuku lična potrošnja, javne investicije i EXPO, čija je budućnost i dalje neizvesna. Koliko je takav rast održiv kada državni projekti nestanu, i da li je ovo trenutak da se napusti model subvencija i jeftine radne snage za koji gotovo svi kažu da je već istekao?

„Ovo je velika tema za Srbiju u ovom trenutku i nešto iz čega mislim da ceo region može mnogo da nauči. Ima smisla pratiti Srbiju upravo zbog toga, ne samo zbog političke dimenzije po kojoj je sada jako popularna sa studentskim pokretom, nego i zbog ekonomske situacije i onoga što će morati da se desi u narednom periodu“, ističe Greganović.

Odgovor se, kaže, krije u pitanju da li su postojeća struktura BDP-a i struktura njegovog finansiranja bile održive. „Kako stvari stoje, iz onoga što vidimo i čujemo – mislim da nisu. Mislim da Srbija ulazi u period radikalne promene strukture BDP-a i strukture finansiranja BDP-a.“

U strukturi BDP-a, prema njegovim rečima, moraće da se sprovede ono o čemu je govorio i u ranijem razgovoru za Biznis.rs: da se oslobodi prostor za nezavisne privatne investicije, da prestane dominacija javnog sektora i da investicije u javnom sektoru postanu efikasnije.

„Znamo kolika je cena kilometra auto-puta u Srbiji. Te priče su već otvorene i one su osnova da krene strukturna promena koja je potrebna posle perioda kakvih je često bilo i u drugim državama sveta. U svakom slučaju, u narednom periodu moraće da investiraju drugi i moraće da troše drugi.“

Ta promena investicija i potrošnje trajaće neko vreme. „Engleski izraz za to je – mora biti gore pre nego što postane bolje. Zato će upravljanje očekivanjima morati da odigra odgovarajuću ulogu“, upozorio je.

Ista priča važi i za finansiranje. Strane direktne investicije su u Srbiji poslednjih 10 do 15 godina igrale veoma veliku ulogu, povezane sa sasvim konkretnom strukturom BDP-a. Greganović je podsetio da je u uvodnom delu večeri izneto da je Zijin najprofitabilnija operacija u Srbiji, a da je EXPO veoma veliki deo BDP-a.

„Trošak, potrošnja bilo koje vrste, statistički ulazi u BDP evro za evro. U BDP-u se ne vidi koliko će to doneti ili neće doneti.“

Uprkos tome, ishod vidi kao šansu. „Mislim da ta strukturna promena Srbiji može jako mnogo da donese. Srbija ima ozbiljan potencijal kao ekonomija, i institucionalno i istorijski, i mislim da i druga tržišta u regionu mogu mnogo toga da nauče i da doprinesu tome da Srbija i ceo region iz svega izađu jači i sa jačom perspektivom.“

Regionalni šampioni nastaju kroz akvizicije

Na listi Regionalnog Zlatnog bilansa našlo se 999 firmi iz šest zemalja. Kako kroz te brojeve izgleda privreda regiona?

„Ako pogledate podatke, videćete da su Hrvatska i Slovenija iskočile i odskočile. Sve ostale države u regionu se nekako drže zajedno, guraju jedna drugu. Bosna i Hercegovina je objektivno u dosta slaboj poziciji. Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija, BiH – drže se u nekom rasponu poslednjih 10 godina, ali nikako da uhvate korak sa Slovenijom i Hrvatskom“, rekao je Greganović.

Objašnjenje je, po njemu, jasno. „To je objektivno efekat Evropske unije. Ne samo efekat članstva, nego standarda poslovnog okruženja. Ne morate da uđete u Evropsku uniju da biste usvojili standarde poslovnog okruženja EU.“

Region od dvadesetak miliona ljudi prilično je rascepkan, a čini se da regionalni šampioni nastaju samo kroz akvizicije.

„Biznis je nominalna igra i to je problem ekonomija poput naših, koje su ekstremno male po bilo kom ekonomskom standardu. Deset miliona evra prihoda sa 50 odsto profita je mnogo manje od dve milijarde evra prihoda sa pet odsto profita. Ta snaga nominale je nešto što ove ekonomije moraju da nauče“, objasnio je Greganović.

Drugi problem je što su te ekonomije, uprkos zajedničkoj istoriji, veoma različite po poslovnim praksama i okruženju. „To dodatno guši celu priču i, na kraju krajeva, guši nastanak regionalnih šampiona.“

Finansijski stručnjak je učestvovao je u stvaranju grupe Droga Kolinska, koja danas posluje u okviru Atlantic Grupe.

„Mi smo tada spajali, merdžovali, Drogu Kolinsku u Sloveniji i 2005. godine preuzeli Štark u Srbiji. Tu je nastala regionalna grupa. Ja sam tada bio i finansijski direktor te grupe i radio na njenoj transformaciji. Ta tržišta su zaista različita i troškovi poslovanja na svim tim tržištima su zaista visoki.“

Poređenje je surovo: Italija ima 70 miliona ljudi, Poljska 40 miliona, a naš region 20 miliona na šest tržišta, od kojih je jedno zapravo podeljeno na dva. „Objektivno je teško, ali i upravo zbog toga su akvizicije jedini način. Hrvatska je pokazala da je to moguće, a Atlantic je kasnijim akvizicijama pokazao da to ima vrednost. Ipak, činjenica je da je to u ovom prostoru mnogo teže.“

I tu se ponovo vratio na EU, uz ocenu da bi mnogo lakše bilo kada bi sva tržišta uvela evropske standarde.

Obični krediti za sve, pa i za fabrike

Privrednici izvore finansiranja redovno navode kao jedan od najvećih problema. Zašto mala firma sa odličnim bilansom i dalje uglavnom dobija ponudu za klasičan kredit uz menicu i hipoteku? Gde su lombardni krediti, projektno finansiranje i drugi modeli?

„To je teže pitanje nego što izgleda na prvi pogled. Prvo treba reći da je običan, plain vanilla kredit banke sa nekim sredstvom obezbeđenja ipak još uvek u najvećem broju slučajeva najbolji instrument za finansiranje poslovanja u regionu“, rekao je Greganović.

Problem nastaje čim je nekome potrebno projektno finansiranje ili finansiranje akvizicija. „Tu se naše tradicionalne banke već dosta muče. Neke su bolje u tome, neke slabije, ali generalno ceo bankarski sektor još nije razvio proizvode do mere do koje ih tržište već traži.“

To se često veže za gradnju, a banke na kraju finansiraju izgradnju čak i relativno velikih projekata običnim, nenamenskim kreditima.

„To nije dobro ni za klijenta, ni za banku, ni za sistem, zato što se tim rizicima ne upravlja jednostavno. Ne može se na taj način upravljati kako treba, a klijenti ne dobijaju podršku koja im je potrebna, i to ne samo u komercijalnoj gradnji, nego u izgradnji proizvodnih kapaciteta. Da ne pričamo o akvizicijama i svemu što ide uz njihovo finansiranje.“

Deo odgovornosti, kaže, snosi i regulator. „Regulator je objektivno jako konzervativan i ne podstiče razvoj tih proizvoda. Gura banke u obične kredite, sa dobrom namerom da sačuva zdravlje bankarskog sistema. Ali to s druge strane objektivno predstavlja ograničenje razvoju, pre svega malih i srednjih preduzeća, kojima su banke jedini partner u tim projektima.“

Rešenje vidi u tome da centralna banka svesno podrži razvoj procesa i metodologija potrebnih za projektno i akviziciono finansiranje, do nivoa koji tržište već traži.

Razvojne banke su potrebne zbog količine novca

Sa više strana ponovo se pominje i ideja razvojne banke. Greganović smatra da razvojne banke u ovakvim situacijama imaju smisla, ali upozorava na grešku koja se pravi gotovo po pravilu.

„Razvojne banke se često shvataju kao način da se smanji kamatna stopa za razvojne projekte. Ali problem zbog kojeg postoji potreba za razvojnom bankom, fondom ili agencijom, kako god je zvali, nije kamatna stopa, nego količina novca“, objasnio je.

„Problem nije u tome što razvojni projekti ne dobijaju dovoljno dobru kamatnu stopu, nego što uopšte ne dobijaju novac, zato što tržište kroz svoj shareholder value pristup ne želi da obezbedi količinu sredstava za projekte koji imaju socijalnu dimenziju ili duži horizont od onog koji se obično pretpostavlja u komercijalnom poslovanju.“

Zato razvojne agencije, po njemu, apsolutno imaju smisla, ali moraju da koriste tržišne kamatne stope. „Ne smeju da se takmiče na tržištu kamatnim stopama, nego moraju da obezbede da se sredstva količinski usmere u razvojne projekte i u one projekte u koje komercijalni deo bankarstva ne bi ulagao zato što, pojednostavljeno rečeno, ali ne daleko od istine, ne donose dovoljno novca u dovoljno kratkom roku.“

Klopka je u tome što razvojna banka koja se vodi kamatnom stopom vremenom počinje da gleda samo nju.

Referentna kamatna stopa, EXPO i evro

Narodna banka Srbije je u četvrtak podigla referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, posle dve godine mirovanja. Gde će ona biti krajem 2027, iznad ili ispod sadašnjeg nivoa?

„Zavisi od toga koliko puta će ECB podići kamatne stope“, odgovorio je šaljivo Branko Greganović, a zatim dodao: „Referentna kamatna stopa u Srbiji nema nikakvu praktičnu vrednost. Pogledajte vaše kredite, dugoročni zajmovi su ispod šest odsto. Proverljiva je činjenica da se na tržištu ništa ne desi kada se referentna stopa promeni.“

Reč je, kaže, o delu signalizacije NBS, koja po pravilu prati Evropsku centralnu banku. Posmatrano unazad, Narodna banka Srbije obično podiže ili spušta stopu malo posle ECB-a.

Na pitanje da li je EXPO investicija ili trošak, Greganović kaže da je EXPO svuda u svetu promotivna aktivnost.

„Nikada ni u jednoj državi nije tražio ulaganje u operativna poslovna sredstva koja će sutra proizvoditi nešto što će se prodavati. Njegova vrednost se uspostavlja indirektno: da li je uspeo da poveća brend države i tržišta koje ga je organizovalo, da li povećava obim i kvalitet investitora zainteresovanih za tu ekonomiju i, na kraju krajeva, potrošača. Ako hoćete, i u turizmu“, odgovorio je, uz napomenu da se o turizmu, veoma važnoj potencijalnoj industriji Srbije, možda čak i premalo govori.

„Odgovor je: to po definiciji nije produktivna investicija i meriće se prema tome koliko će zaista povećati interes i kvalitet stranih investitora i potrošača za srpsku ekonomiju u narednih deset godina.“

Poslednje pitanje bilo je da li očekuje evro u Srbiji za deset godina? Odgovor je bio kratak – „ne“.

„Ja se zapravo nadam da će Srbija u tih deset godina uvesti evropske standarde, bez obzira na to da li će ući u Evropsku uniju. Mislim da je pitanje članstva u EU zaista sekundarno u poređenju sa uvođenjem standarda poslovnog okruženja, i u Srbiji i u drugim državama koje još nisu članice.“

Poruka laureatima: upravljanje, ljudi i marketinški šešir

Na kraju se Branko Greganović obratio vlasnicima i finansijskim direktorima kompanija sa ovogodišnje liste Regionalnog zlatnog bilansa, sa savetima šta bi trebalo da urade u 2027. godini da bi se na njoj našli i dogodine. Vlasnicima je poručio da uspostave organizovano, disciplinovano korporativno upravljanje, čak i u relativno malim preduzećima.

„To kreira mnogo veću vrednost nego što izgleda na prvi pogled. Znam iz direktne komunikacije da nije lako ubediti ljude, ali to zaista kreira ogromnu vrednost.“

Druga stvar je kadrovska snaga. „Mora se uložiti u ljude, da se jača kadrovska snaga, posebno sada, u ovim vremenima velikih promena.“

Finansijskim direktorima je namenio drugačiji savet: „Oni će morati da stave marketinški šešir. Moraju da krenu da gledaju na posao ne kroz konto, nego kroz strateški marketing, tržište i klijentsku bazu. I moraju da spuste zaduženost ispod tri puta normalizovane EBITDA“, zaključio je.

Pročitajte i prvi deo razgovora: Zaduženost iznad tri EBITDA je problem – za firmu, ne za banku