Šta Beograd može da prepiše od Budimpešte, a šta ne

Konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije zakazano je za utorak, 17. novembar, pa se samim tim približava i formiranje nove Vlade Srbije, nakon održanih vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra na kojima je pobedila Studentska lista (osvojila većinu, odnosno 140 poslaničkih mesta u parlamentu).

Poslanici i vlada treba da budu svesni da ne počinju od nule, ali ni sa neograničenim novcem. Nasleđuju velike projekte, energetske rizike i inflatorne pritiske. Zato će uspeh nove vlasti manje zavisiti od toga koliko će novih investicija najaviti, a više od toga da li će umeti da završi postojeće, kontroliše njihove troškove i stvori uslove da domaća privreda od njih zaista ima korist.

Srbija u novi politički i ekonomski ciklus ulazi sa prilično složenim nasleđem. Na jednoj strani su veliki infrastrukturni i razvojni planovi, od EXPO-a do programa „Skok u budućnost“, a na drugoj ograničen fiskalni prostor, neizvesnost oko evropskih sredstava i sve veći broj pitanja na koja će nova vlada morati brzo da odgovori.

Pritom, nije reč samo o tome da li će država imati novca za nastavak započetih projekata. Jednako važno biće kako će se taj novac trošiti, da li će investicije podstaći domaću privredu i koliko će građani od njih imati dugoročnu korist.

Upravo bi to mogla da bude jedna od najvažnijih razlika između političkih obećanja i stvarne ekonomske politike. Veliki projekti sami po sebi nisu dokaz uspeha. Njihov rezultat meri se time koliko doprinose produktivnosti, zapošljavanju, izvozu, razvoju infrastrukture i kvalitetu života. Nova vlast će, zato, morati da napravi jasnu razliku između onoga što je već ugovoreno i mora da se završi, onoga što je najavljeno ali još nije čvrsta obaveza, i onoga što bi možda trebalo preispitati.

Srbij ka EU – od nastavka integracija zavisi i sprovođenje Plana rasta

Jedan od prvih izazova biće odnos Srbije prema evropskom novcu. U javnosti se često govori o velikim sredstvima koja su na raspolaganju zemljama Zapadnog Balkana kroz Plan rasta Evropske unije, ali je važno razumeti da taj novac nije automatski dostupan. Reč je o sredstvima koja se isplaćuju u skladu sa sprovođenjem reformi, ispunjavanjem unapred definisanih koraka i procenom Evropske komisije.

Za Srbiju je u okviru ovog instrumenta predviđeno oko 1,58 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Međutim, taj iznos ne treba posmatrati kao novac koji se nalazi na računu i koji država može slobodno da troši. Deo je bespovratna pomoć, a deo povoljni zajmovi, dok je isplata uslovljena sprovođenjem Reformske agende.  

Pobeda Studentske liste na izborima u Srbiji otvara mogućnost za deblokadu sredstava iz evropskog Plana rasta, čiju je isplatu Evropska komisija zadržala zbog demokratskog nazadovanja, preneo je RTS. Međutim, zbog neispunjavanja reformskih obaveza u vreme prethodne vlasti, Srbija bi do kraja godine mogla trajno da izgubi oko 265 miliona evra, izjavio je visoki zvaničnik EU uoči objavljivanja godišnjeg izveštaja o proširenju.

To praktično znači da će nova vlada morati da nastavi reforme koje nisu samo administrativna obaveza prema Briselu.  

Kašnjenje donošenja budžeta može imati posledice

U ovom trenutku značajne ekonomske posledice moglo bi da izazove eventualno kašnjenje u usvajanju Zakona o budžetu za 2027. godinu.

„Izborni period vremenski se preklapa sa završnom fazom budžetskog procesa, pa bi formiranje nove parlamentarne većine i Vlade moglo da oteža njegovo pravovremeno usvajanje. Rizik bi bio veći ukoliko formiranje nove Vlade potraje ili ako ne bude moguće brzo obezbediti stabilnu parlamentarnu većinu. Ipak, neusvajanje novog budžeta ne znači da bi država prestala da funkcioniše. Zakon o budžetskom sistemu predviđa mogućnost privremenog finansiranja, koje omogućava nastavak redovnih rashoda, uključujući plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije“, rekao je za Bzinsi.rs Vojislav Stojanović, ekonomista CEVES-a.

On navodi da problem privremenog finansiranja nije prvenstveno u tome što država ne bi mogla da izmiruje postojeće obaveze, već u smanjenoj predvidivosti i fleksibilnosti fiskalne politike. Ono može otežati pokretanje novih programa, investicija i drugih politika koje bi trebalo da počnu sa novom budžetskom godinom, kao i planiranje budžetskih korisnika i privatnih kompanija koje posluju sa državom.

Za novu vlast to neće biti samo tehničko pitanje budžetskog kalendara. Biće to prvi test sposobnosti da se politički procesi odvoje od ekonomskog upravljanja. Privredi je važno da zna kakva će biti fiskalna politika, koliko će država ulagati, kakva će biti dinamika javnih nabavki i da li će se najavljeni projekti realizovati u predviđenim rokovima.

Još važnije, novi budžet moraće da pokaže koliko je prostora ostalo za nove prioritete nakon što se obezbedi novac za već započete projekte. Država ne može neograničeno da širi investicione planove, a da istovremeno ne objasni odakle će doći sredstva i kakve će posledice to imati po javni dug, deficit i druge rashode.

Očekuje se viša inflacija – NBS povećala referentnu kamatnu stopu

Narodna banka Srbije odlučila je u četvrtak da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na šest odsto. Povećane su i stope na depozitne i kreditne olakšice. NBS je odluku obrazložila potrebom da se spreče jači sekundarni efekti energetskog šoka na ostale cene i obezbedi cenovna stabilnost u srednjem roku. Kao važan rizik navodi se produžena neizvesnost na međunarodnom energetskom tržištu, uključujući rast cena nafte, gasa i električne energije.

Ovo je važan signal za novu vlast. Inflacija nije samo pitanje monetarne politike i odluka centralne banke. Na nju utiču i energetska politika, konkurencija na tržištu, uvozna zavisnost, troškovi proizvodnje, marže i način na koji država interveniše u formiranje cena.

Povećanje kamatne stope može da pomogne u obuzdavanju inflatornih očekivanja, ali istovremeno poskupljuje kredite i može da uspori investicije i potrošnju. Zbog toga bi bilo pogrešno očekivati da se problem reši samo monetarnim merama. Potrebna je koordinacija ekonomske i fiskalne politike, uz pažljivo planiranje državnih rashoda i izbegavanje mera koje bi dodatno podsticale tražnju u trenutku kada su cene već pod pritiskom.

Za domaćinstva je posebno važno pitanje hrane, stanovanja, energenata i komunalnih usluga. Za privredu, to su troškovi rada, finansiranja, električne energije, goriva i sirovina. Ako rast cena ponovo ubrza, a kamate ostanu visoke, preduzeća će teže planirati investicije, dok će građani imati manje prostora za potrošnju.

Zato bi nova vlada morala da odgovori ne samo na pitanje kako će se inflacija kretati, već i kako će sprečiti da troškovi života pojedu rast zarada. Nominalni rast plata nije dovoljan ako cene rastu istim ili bržim tempom. A privredni rast koji se ne pretvara u veći realni dohodak građana teško može da bude osnova dugoročne ekonomske stabilnosti.

EXPO 2027 će biti održan?

Predstavnici Studentske liste naveli su da će se EXPO nastaviti jer Srbija mora da poštuje međunarodno preuzete obaveze, ali uz detaljno preispitivanje ugovora i toga šta tačno ulazi u obuhvat ovog projekta.

Samo za EXPO je u budžetu za 2026. godinu bilo predviđeno 47,5 milijardi dinara. Međutim, šira slika je znatno veća. Fiskalni savet je u analizi Fiskalne strategije za period 2027-2029. procenio da bi ukupni troškovi EXPO-a i povezanih projekata mogli da dostignu oko 3,4 milijarde evra. U toj proceni nisu samo objekti izložbe, već i prateća infrastruktura, kao i određeni tekući rashodi i subvencije.

Prvi kandidat na izbornoj studentskoj listi profesor Ilija Srdanović izjavio je početkom oktobra da će biti izvršena revizija i preispitivanje projekta EXPO 2027, sa ciljem da se osigura potpuna transparentnost i provera svih tokova novca za javna ulaganja u ovu manifestaciju.

S druge strane, generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) Dimitri Kerkences izjavio je pre nekoliko dana da odlaganje izložbe EXPO 2027, čije održavanje je planirano u Beogradu od maja do avgusta iduće godine, praktično više nije moguće.

Rešenje NIS-MOL zajednička tačka dve nove vlade

Mađari su novu vlast izabrali pre šest meseci i mađarski premijer Peter Mađar spreman je da poseti Srbiju i sastane se sa članovima nove Vlade, kada ona bude izabrana. Možda će Srbija „prepisati“ neke poteze mađarske vlade u reformama koje slede (pogotovu one povezane sa borbom protiv korupcije i odgovornosti bivših učesnika u vlasti), ali ne treba zaboraviti da je Mađarska članica EU, te da su neki mehanizmi i procedure drugačije. Izvesno je da su severni susedi „povukli nogu“, a Srbija ih je sledila u promeni vlasti.

Trenutna zajednička tačka dve države je odnos između dve naftne kompanije – Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a.

Sudbina Naftne industrije Srbije jedno od najvažnijih strateških pitanja za državu. NIS nije samo velika kompanija, već ključni deo domaćeg energetskog sistema, od prerade nafte do snabdevanja tržišta derivatima. Pregovori o prodaji ruskog udela mađarskoj kompaniji MOL ušli su u novu fazu, ali posao još nije završen.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je 30. oktobra licencu NIS-u za nastavak poslovanja do 11. decembra 2026. godine, dok je MOL dobio dozvolu da nastavi pregovore o kupovini većinskog ruskog udela do istog datuma.

Početkom novembra stigla je i dodatna dozvola OFAC-a koja MOL-u i njegovoj povezanoj kompaniji omogućava određene aktivnosti potrebne za prenos hartija od vrednosti ruskog porekla i pribavljanje saglasnosti ruskih organa. Ta dozvola važi do 28. februara 2027, ali to ne znači da je odobreno i konačno zatvaranje transakcije. Za završetak kupoprodaje i izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a potrebna je posebna saglasnost američkih vlasti.

Za Srbiju je ključno da uslovi transakcije budu transparentni, da se zaštite strateški interesi države i da se obezbedi da rafinerija ne bude posmatrana samo kroz kratkoročnu profitabilnost vlasnika, i na tome će morati da radi i nova vlada.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Pola godine od promene vlasti u Mađarskoj: Centralna banka smanjuje kamate, inflacija raste