Upitna održivost privrednog rasta

Iako se Srbiji u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi, odmah iza Poljske, strane konsultantske kuće upozoravaju da visoka ekonomska cena te ekspanzije, ostavljena u nasleđe novoj vlasti, čini srpsku privredu samo prividno stabilnom i trenutno najslabijom karikom u regionu CIE.

Strani analitičari upozoravaju da se model na kome je prethodna vlada projektovala privredni rast u Srbiji previše oslanja na javnu potrošnju i projekat EXPO 2027, što prevazilazi domaće kapacitete i produbljuje strukturne probleme ekonomije. Najveća slabost dosadašnje ekonomske politike oličena je u funkcionisanju privrede na „dva koloseka“ zbog izrazite nadmoći stranog kapitala nad domaćim, posebno nemačkog i kineskog, ističe se u godišnjoj ediciji Biznis Top 2025/26 mesečnika Biznis & Finansije.

Dok domaća preduzeća najviše zavise od ekonomskih kretanja u evrozoni, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom preti da poveća spoljnotrgovinski deficit uvozom skupe tehnologije za jeftine sirovine.

Dodatno, zbog manjka radne snage plate u Srbiji su se izjednačile sa onima u Bugarskoj i Rumuniji, dok troškovi fluktuacije radnika gutaju profit. Međutim, ključni test za privlačenje budućih ulaganja biće smirivanje napetosti u društvu, stabilizacija institucija i vraćanje pravne sigurnosti nakon tenzija koje su pratile vanredne parlamentarne izbore i smenu vlasti, ocenjuju strani analitičari. 

Ekonomski stručnjaci u Srbiji ističu da se domaći izvoznici suočavaju sa ozbiljnim problemima u korišćenju sporazuma o slobodnoj trgovini, prvenstveno zbog narastajućeg protekcionizma, necarinskih barijera i nedostatka praktičnih uputstava za daleka tržišta poput Kine, Japana ili UAE. Privrednici neće moći sami da reše ova i druga ograničenja bez većeg angažovanja države u pregovorima o spoljnoj trgovini, piše časopis Biznis i finansije.

Na krizu iza prividne stabilnosti ukazuje tržište radne snage u Srbiji. Iako je nezaposlenost pala na 7,2 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, uporedo je pao i broj zaposlenih, dok je skoro 62.000 ljudi napustilo tržište rada za samo godinu dana. Nezaposlenost se ne smanjuje zbog masovnog otvaranja novih radnih mesta, već i zbog emigracije stanovništva, penzionisanja i odustajanja od traženja posla.

Dosadašnji model investicija oko saobraćajnih koridora pretvorio je Beograd i Novi Sad u demografske „usisivače“, a veliki deo unutrašnjosti zemlje u ljudske i radne pustinje. Iako je stopa nezaposlenosti u Srbiji na istorijskom minimumu nakon 25 godina tranzicije, veliki broj zvanično zaposlenih je zarobljen u nesigurnim poslovima i izložen stalnom strahu od otkaza.

Godišnja edicija Biznis Top 2025/26 objavljuje rang-liste 150 najvećih srpskih preduzeća po dobiti i prihodima za 2025. godinu, uz regionalni pregled po okruzima na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR). Publikacija obuhvata i makroekonomske analize globalnog i domaćeg tržišta, kao i analizu poslovanja 15 vodećih sektora u BDP-u Srbije.

Energetska rak-rana  

Suprotno finansijskom sektoru koji i u 2026. godini beleži rekordne rezultate, realna privreda se suočava sa ozbiljnom krizom i dubokom polarizacijom na tržištu.

Energetika je najveća slabost srpske ekonomije sa padom proizvodnje od 4,8 odsto u tekućoj godini i gubitkom od skoro 270 miliona evra na izvozu struje, dok rudarstvo beleži stabilan rast i povećanje izvoza skoro za trećinu. Kragujevačka serijska proizvodnja modela Fiat Grande Panda drži automobilsku industriju u plusu, ali se stotine domaćih proizvođača auto-delova bori za opstanak usled skoka troškova i pada narudžbina iz Nemačke.

Kriza najviše pogađa domaća mala i srednja preduzeća koja ne mogu da pariraju velikim  kompanijama, naročito stranim. U sektoru gume i plastike, kao i u građevinskoj industriji gde projekat Expo forsira radove uglavnom u Beogradu, lokalni proizvođači plastike i građevinskih materijala trpe ogroman pritisak visokih cena energenata i novih ekoloških taksi za izvoz u EU.

Najteža situacija je u metalopreradi, gde je zbog usporavanja evropske tražnje i nagomilanih zaliha za samo dve godine ugašeno čak 260 preduzeća.

Dok je ostatak privrede u protekloj deceniji kumulativno porastao za skoro 40 odsto, poljoprivreda beleži pad bruto dodate vrednosti i smanjenje udela u BDP-u na 3,7 odsto, što zbog urušavanja sirovinske baze preti da povuče za sobom i prerađivače hrane i dodatno poskupi cene namirnica.  

U domaćem trgovinskom sektoru zabeležena su velika vlasnička preuzimanja i pad dobiti usled državnog ograničenja marži. Ono što se ne menja je loš položaj radnika i sve skuplja roba za kupce – zarade u maloprodaji zaostaju za trećinu u odnosu na nacionalni prosek, dok se rast prometa u trgovinama zasniva na kupovini osnovnih životnih namirnica.

Uprkos tržištu vrednom preko dve milijarde evra, proizvodnja lekova je pala skoro za petinu, a kriza u  Apoteci Beograd dodatno slabi maloprodaju. Iako je država smanjenjem participacije pokušala da olakša građanima kupovinu lekova, oni su u septembru u proseku bili za 7,8 odsto skuplji nego prošle godine.

Mada je Srbija dobila svog prvog „jednoroga“, domaći IT sektor i dalje pretežno izvozi programerske usluge a ne sopstvene proizvode. Uprkos tome što IT industrija beleži stabilan dvocifren rast, njegova najveća mana je to što funkcioniše izolovano i ne uspeva da tehnološki unapredi tradicionalne privredne grane u zemlji.

Na tržištu telekomunikacija nastavljena je koncentracija koja otvara put za širenje 5G mreže, ali ključni problem ostaje preveliki dug nacionalnog operatera koji prevazilazi njegove mogućnosti.

U ugostiteljstvu i turizmu promet raste, ali agencije ove sezone beleže pad broja putnika za 7-10 odsto, jer rast životnih troškova ne prati rast zarada, a zbog poskupljenja aranžmana građani masovno skraćuju svoje odmore, navodi se u ediciji Biznis Top 2025/26.