Dinamika i rast penzija ostaju isti, politička promena ne menja zakonski mehanizam

Redovno povećanje penzija nije diskreciona odluka Vlade, iako se u javnosti često tako predstavlja, već zakonska obaveza. Glavni ekonomista CEVES-a Pavle Medić kaže u razgovoru za Biznis.rs da Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa da se penzije usklađuju jednom godišnje, počev od decembarske isplate, prema unapred utvrđenoj formuli, a visina povećanja zavisi od učešća penzijskih rashoda u bruto domaćem proizvodu.

Ipak, dugoročna održivost penzijskog sistema, visina primanja najstarijih građana i odnos penzija prema zaradama ostaju pitanja koja će zahtevati pažljivo vođenje ekonomske i fiskalne politike.

Ukoliko izdvajanja za penzije i pripadajuća uvećanja čine manje od deset odsto BDP-a, penzije se u potpunosti usklađuju sa rastom prosečne neto zarade.

„Kada je njihovo učešće najmanje deset, a manje od 10,5 odsto BDP-a, primenjuje se kombinacija polovine rasta prosečne neto zarade i polovine inflacije. Ako penzijski rashodi dostignu ili premaše 10,5 odsto BDP-a, usklađivanje se vrši u skladu sa inflacijom“, navodi Medić.

Zbog toga promena vlasti sama po sebi ne bi trebalo da utiče na dinamiku rasta penzija. Prema Medićevim rečima, ukoliko ne bude većih ekonomskih potresa, a ne očekuje ih u srednjem roku, niti dođe do izmene zakonske formule, penzije bi trebalo da nastave da rastu približno dosadašnjim tempom.

Ipak, buduća Vlada moraće da vodi računa o tome da povećanje penzija prati realne mogućnosti privrede i državnog budžeta. Medić podseća da je fiskalna politika Srbije donedavno vođena relativno konzervativno, zbog čega bi bilo važno da se i ubuduće zadrži oprez prema preuzimanju trajnih budžetskih obaveza.

Kada je reč o dugoročnoj održivosti sistema, Medić se poziva na nedavnu analizu Fiskalnog saveta prema kojoj penzijski sistem Srbije, uključujući Fond PIO, ne bi trebalo da ima problema sa finansijskom stabilnošću u dugom roku. Činjenica da je Fond u prethodnim godinama dobijao značajne transfere iz republičkog budžeta ne znači automatski da je sistem neodrživ, posebno imajući u vidu da je potreba za takvom podrškom znatno smanjena tokom i nakon fiskalne konsolidacije.

Sistem stabilan, ali demografija donosi nove izazove

Dugoročne projekcije Fiskalnog saveta, koje obuhvataju period od 2025. do 2070. godine, ukazuju da su dosadašnje penzijske reforme obezbedile finansijsku stabilnost sistema. Posebno značajnom ocenjuje se promena uvedena 2022. godine, kada je u švajcarsku formulu za usklađivanje penzija ugrađen automatski makroekonomski stabilizator. Njegova uloga je da penzijski rashodi dugoročno ostanu oko ciljanog nivoa od deset odsto BDP-a.

Na taj način demografsko starenje stanovništva ne bi trebalo da izazove finansijski kolaps sistema, već bi se njegovi efekti prvenstveno odrazili na odnos prosečnih penzija i plata.

Prema procenama Fiskalnog saveta, Srbija bi u srednjem roku mogla da se suoči sa blažim posledicama starenja stanovništva nego veliki broj evropskih država. Tome bi trebalo da doprinesu nastavak rasta zaposlenosti i činjenica da je čitava generacija rođena tokom posleratnog bejbi-buma već ušla u penziju.

Zbog toga se očekuje da odnos prosečne penzije i prosečne zarade 2040. godine bude tek neznatno niži nego 2025. godine. Međutim, u drugoj polovini posmatranog perioda pozitivni efekti će postepeno slabiti, pa bi udeo prosečne penzije u prosečnoj plati mogao da se spusti na oko 38 odsto.

Fiskalni savet smatra da bi taj trend, ukoliko društvo bude želelo da očuva povoljniji odnos penzija i zarada, trebalo preventivno rešavati. Kao ekonomski najpovoljniju mogućnost izdvaja postepeno povećanje efektivne starosne granice za odlazak u penziju, uz blagovremeno najavljivanje promena kako bi se ublažile posledice po generacije koje bi bile obuhvaćene reformom.

Druga mogućnost bila bi povećanje izdvajanja za penzije, ali bi takav pristup mogao da umanji konkurentnost domaće privrede i uspori privredni rast. Dugoročno bi to moglo da proizvede i suprotan efekat od željenog, odnosno da ograniči realni rast penzija i negativno utiče na životni standard građana. Kao dodatni izvor prihoda u starosti pominje se i dobrovoljna privatna štednja, ali Fiskalni savet upozorava da postojeći sistem privatnih penzijskih fondova ima ozbiljne neefikasnosti i da bi zahtevao temeljnu reformu.

Sindikat upozorava na probleme u naplati doprinosa

Sa drugačijeg stanovišta na pitanje penzijske politike gleda Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“, koji smatra da bi usklađivanje penzija trebalo da bude češće, odnosno da se obavlja dva puta godišnje, kao što je ranije bio slučaj – u aprilu i oktobru.

On izražava rezervu prema češćem povećavanju penzija, jer smatra da bi takva praksa mogla da bude odgovor na ubrzavanje inflacije, odnosno način da se ublaži nezadovoljstvo penzionera zbog rasta troškova života.

Smatra da država mora da preuzme odgovornost za funkcionisanje penzijskog sistema, ali upozorava da su dugogodišnji problemi u načinu obračuna i uplate doprinosa ozbiljno narušili njegove prihode.

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih problema jeste to što pojedini poslodavci ne uplaćuju doprinose u skladu sa stvarnim zaradama zaposlenih, već na osnovicu koja ne odražava njihov stvarni dohodak. Smatra i da je privatnom sektoru ostavljen preveliki prostor za selektivno postupanje, što dodatno umanjuje prihode Fonda PIO.

Posebno ukazuje na praksu isplate dela zarada u gotovini, mimo zvaničnih evidencija, zbog čega se na taj deo primanja ne plaćaju odgovarajući porezi i doprinosi. Takvo poslovanje, upozorava, ne utiče samo na trenutne prihode penzijskog fonda već i na budući položaj zaposlenih, koji zbog nepotpuno uplaćenih doprinosa kasnije mogu da ostvare niže penzije.

Grabundžija smatra da se problem ne može rešavati samo povremenim povećanjem penzija, već da je neophodno urediti sistem naplate doprinosa i obezbediti da svi poslodavci ispunjavaju iste obaveze. U suprotnom, teret nedovoljnih prihoda fonda i dalje će se prebacivati na državni budžet, dok će zaposleni koji danas rade na neprijavljenom delu zarade sutra snositi posledice kroz niža primanja u starosti.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Rast plata u privatnom i javnom sektoru moguć uz veću produktivnost i odgovorno upravljanje budžetom