Neživotna osiguranja drže 83 odsto tržišta, dobrovoljno zdravstveno poraslo 11,5 odsto

Ukupna premija osiguranja u drugom tromesečju 2026. godine iznosila je 104,3 milijarde dinara, što predstavlja rast od 6,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Bilansna suma sektora osiguranja povećana je za 3,4 odsto na 455,7 milijardi dinara, dok je kapital porastao za 1,8 odsto i iznosio je 83,9 milijardi dinara, objavila je Narodna banka Srbije u redovnom izveštaju o sektoru osiguranja.

Učešće neživotnih osiguranja od 83 odsto u ukupnoj premiji i dalje je dominantno. Premija neživotnih osiguranja beleži rast od šest odsto, dok su kasko osiguranje i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koji imaju značajnije učešće u ovom segmentu, zabeležili dvocifren rast.

U strukturi premije, učešće premije životnih osiguranja blago se povećalo – sa 16,3 odsto (koliko je iznosilo u drugom tromesečju 2025. godine) na 17 odsto u istom periodu 2026.

Posmatrano prema vrstama osiguranja, struktura premije u drugom tromesečju 2026. godine bila je slična strukturi u istom periodu 2025. godine. Najveće učešće u ukupnoj premiji imalo je osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, sa 26,7 odsto.

Zatim slede imovinska osiguranja sa 19,2 odsto, životna osiguranja sa 17 odsto, dobrovoljno zdravstveno osiguranje sa 12,8 odsto i osiguranje motornih vozila – kasko sa 12,4 odsto.

Premija neživotnih osiguranja porasla je šest odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Pri tome, premija osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila beleži rast od 4,6 odsto, premija imovinskih osiguranja rast od 0,9 odsto, premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja rast od 11,5 odsto, a kasko osiguranje rast od 12,9 odsto.

“Navedeni rast premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja povećava i njeno učešće u ukupnoj premiji – sa 12,2 odsto u drugom tromesečju 2025. godine na 12,8 odsto u drugom tromesečju 2026. godine, pri čemu tri društva za osiguranje pokrivaju 61,8 odsto ovog segmenta tržišta osiguranja”, navodi se u izveštaju NBS.

Osiguranje od posledica nezgode, koje obuhvata, između ostalog, i obavezna osiguranja, kao što su osiguranje putnika u javnom saobraćaju i osiguranje zaposlenih od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi s radom, zabeležilo je rast od čak 23,7 odsto. Njegovo učešće u ukupnoj premiji povećano je sa 2,4 odsto u drugom tromesečju 2025. godine, na 2,8 odsto u drugom tromesečju 2026.

Posmatrano prema visini ukupne premije, premije neživotnih osiguranja i premije životnih osiguranja u drugom tromesečju 2026. godine nije promenjen redosled na rang-listi pet najvećih društava za osiguranje, koja u ukupnim navedenim kategorijama svih društava za osiguranje učestvuju sa 73,2 odsto, 73,8 odsto i 80,3 odsto, respektivno.

Kada je reč o rangiranju, prema kriterijumu ukupne premije pet najvećih društava za osiguranje u drugom tromesečju bila su Dunav, Generali, DDOR, Wiener, Triglav. Dunav i Generali su vodeći i prema kriterijumu premije neživotnih osiguranja i prema premiji životnih osiguranja.

Bilansna suma društava za (re)osiguranje na kraju drugog tromesečja iznosila je 455,7 milijardi dinara (3,88 milijardi evra). Rang-lista pet najvećih osiguravača prema visini bilansne sume u ovom periodu nije se promenila, a njihovo učešće u ukupnoj bilansnoj sumi svih društava za osiguranje iznosilo je 75,7 odsto.

Na kraju drugog tromesečja 2026. godine u Srbiji je poslovalo 20 društava za osiguranje i reosiguranje, što je nepromenjen broj u odnosu na isti period prošle godine.

Od ukupnog broja, 16 društava bavilo se isključivo poslovima osiguranja, a poslovima reosiguranja četiri. Među osiguravajućim društvima, četiri su se bavila isključivo životnim osiguranjem, šest samo neživotnim, a šest i životnim i neživotnim osiguranjem.

Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala, 15 od ukupno 20 društava bilo je u većinskom stranom vlasništvu.

Društva u većinskom stranom vlasništvu imala su dominantno učešće na tržištu životnih osiguranja, sa 83,6 odsto ukupne premije, dok je njihov udeo u premiji neživotnih osiguranja iznosio 61,4 odsto.

Strani kapital imao je većinsko učešće i u ukupnoj imovini osiguravajućih društava, sa 68,2 odsto, kao i u ukupnom broju zaposlenih, sa 66,3 odsto.