Koliko su zgrade u kojima živimo zaštićene od požara?

Leto za nama obeležio je niz požara u Srbiji, od kojih je onaj u Deliblatskoj peščari devastirao ovu oblast i naneo veliku materijalnu štetu. Iako većina ovakvih požarnih situacija nastaje na otvorenom prostoru van gradova, stanovnici urbanih naselja se s pravom pitaju kakva je protivpožarna zaštita objekata u kojima žive.

Građevinski inženjer Jasna Vasić za Biznis.rs objašnjava da protivpožarnu zaštitu u građevinarstvu reguliše nekoliko akata. To su Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada, Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara, Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene i Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu industrijskih objekata od požara.

Reč je, kako ističe, o regulativi novijeg datuma, koja je doneta u periodu od 2015. godine na ovamo, što ukazuje na to da ranije izgrađeni objekti nisu imali jasnu regulativu upotrebe zapaljivih materijala.

Građevinski inženjer Goran Prolić za Biznis.rs ocenjuje da su ovi akti pomak u ispravnom pravcu i da su generalno “dobro skrojeni“, ali da u njima postoje određene nelogičnosti i priličan prostor za poboljšanja.

Na primer, u Pravilniku o spoljnim zidovima zgrada postoji nelogičnost tretmana novih i postojećih objekata, pre svega po pitanju protivpožarnih barijera za objekte koji nemaju negorivu fasadu.

“Dok se za postojeće objekte jasno precizira obavezna primena protivpožarnih barijera od negorivog materijala, kod novih objekata se to definiše takozvanim ‘požarnim sektorima’ i, za razliku od svih drugih regulativa u zemljama EU, ne definiše eksplicitno upotrebu ovih barijera na spoljnim zidovima”, navodi Prolić.

Potrebu za poboljšanjima u normativnom smislu sagovornici vide i u tome da se strože definiše protivpožarna bezbednost rekonstruisanih objekata jer nas zbog klimatskih promena i zimi i leti očekuje talas energetskih sanacija postojećeg stambenog fonda koji je u lošem stanju, naročito višestambenih objekata izgrađenih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.

U budućim rekonstrukcijama tih zgrada mogu se provući inicijative da se koriste nešto jeftiniji, ali vrlo zapaljivi izolacioni materijali na bazi naftnih derivata, što nije ekspicitno zabranjeno postojećom regulativom.

Takođe, u regulativi za zaštitu industrijskih objekata od požara, kao što su hale, skladišta ili fabrike, nije definitivno zabranjeno korišćenje materijala na bazi naftnih derivata, takozvani PIR i PUR materijali u zidovima i krovovima hala.

“Potrebe za klimatski zaštićenim industrijskim objektima, sa namerama za smanjenjem troškova grejanja i hlađenja, ne bi smele da ugroze bezbednost života zaposlenih kao ni sigurnost robe koja se u skladištima čuva, mašina u fabrikama i druge imovine”, smatra Goran Prolić.

Tendencija postavljanja solarnih panela na krovove zgrada, ali u Evropskoj uniji i na zidove, postavlja pitanje da li ovakav razvoj događaja zahteva neke nove standarde kada je reč o izolacionim materijalima. Iako u Srbiji još nije počeo trend postavljanja solarnih elektrana na fasadi zgrade, reč je o nečemu o čemu se u EU uveliko razmišlja.

Evropska unija priprema direktivu koja će postavljanje solarnih panela na novim zgradama, na krovovima i fasadama, učiniti obaveznim, a regulativa će morati da prati takve trendove. Velika količina kablova i mogućnosti oštećenja panela na krovovima i fasadama zahtevaju fokusiranje na sprečavanje širenja požara sa kablova i panela na zgradu.

Sagovornici navode da je Rumunija među zemljama koje su prve prilagodile protivpožarnu regulativu ovom budućem trendu.

“U rumunskom pravilniku o bezbednosti od požara, donetom 2025. godine, sve zgrade sa solarnim panelima na kosim ili ravnim krovovima, bez obzira na spratnost zgrade, moraju biti u potpunosti izolovane negorivim termičkim izolacijama na fasadama i krovovima, što je obično upotreba materijala na bazi mineralnih vuna. Naši zakonodavci bi morali da imaju ove trendove u vidu, te da prilagode domaću regulativu novim zahtevima u gradnji”, kaže građevinski inženjer Jasna Vasić.

Kada je reč o cenovnom odnosu između izolacionih materijala koji su lakše zapaljivi od onih koji nisu, blagu prednost imaju materijali nastali na bazi naftnih derivata koji lako gore, mada se situacija menja u zavisnosti od cene nafte, koja poslednjih meseci beleži visok rast.

“Međutim, prvenstveno mora biti važnija zaštita ljudskih života, a posle toga i imovine, od vrednosti investicije, bez obzira na to da li je u pitanju rekonstrukcija ili izgradnja novog objekta”, naglašava Vasić.

Sagovornici su posebnu pažnju skrenuli na upotrebu gorivih izolacionih materijala unutar objekta, kao što su na primer potkrovlja.

Kako naglašavaju, ključni pravni okvir Evropske unije koji uređuje uslove za plasiranje građevinskih proizvoda na tržište (Construction Products Regulation – CPR) kao drugi najvažniji kriterijum navodi zaštitu od požara, odmah posle statičke stabilnosti objekta, tako da cena investicije ne sme narušiti osnovne kriterijume bezbednosti u građevinarstvu.

Građevinski inženjer Goran Polić naglašava da Srbija, kao zemlja kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, jeste u procesu potpunog usklađivanja zakona koji bave građevinskom industrijom sa CPR regulativom EU.

Kao jedan od poslednjih primera gde se vidi koliko je pogubno korišćenje neadekvatnih izolacionih materijala, Polić navodi onaj gde je vlasnik diskoteke u Kran Montani postavio apsorbere zvuka na plafon od jeftinijeg i zapaljivog materijala. Saće sa akustičnim svojstvima je bilo izrađeno od materijala koji su izuzetno teško gasivi, a postoje isti takvi na bazi mineralnih vuna koji su nezapaljivi.

Vlasnik je izabrao jeftiniji materijal, „zaobišao“ inspekcijske službe i izbegao kontrolu rekonstrukcije podrumske sale. Četrdeset jedan mladi ugašeni život kasnije imamo samo sudske procese i tugu kao posledicu potrebe da se izabere što jeftiniji materijal. Slična je situacija bila i u diskoteci u Kočanima u Severnoj Makedoniji.

Odgovorno smatramo da male razlike u ceni ne smeju da opravdaju ovako visoke rizike za živote i imovinu, ističe Polić.