Prihodi reosiguravača porasli 14,4 odsto, dobit dostigla 1,25 milijardi dinara

Tržište osiguranja u Srbiji tokom 2025. godine zabeležilo je rast ukupne premije, kapitala i bilansne sume, dok su društva za osiguranje unapredila i pojedine pokazatelje profitabilnosti. Istovremeno, osiguravači su nastavili da koriste reosiguranje i saosiguranje kao način zaštite od velikih i masovnih šteta koje bi mogle da ugroze njihovo poslovanje.

Prema podacima Narodne banke Srbije, na domaćem tržištu poslovalo je 20 društava za osiguranje i reosiguranje, isto kao i godinu ranije, a broj zaposlenih ostao je gotovo nepromenjen, na oko 11.360. Bilansna suma sektora porasla je za 7,1 odsto, na 446,8 milijardi dinara, dok je kapital povećan za 11 odsto, na 98,3 milijarde dinara.

Tehničke rezerve, koje osiguravači formiraju radi izmirivanja budućih obaveza prema osiguranicima, dostigle su 297,8 milijardi dinara, što je rast od 4,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, ukupna premija osiguranja povećana je za osam odsto, na 191,5 milijardi dinara.

Dominantnu poziciju na tržištu i dalje imaju neživotna osiguranja, čije je učešće u ukupnoj premiji iznosilo 82,2 odsto. Premija ove grupe osiguranja porasla je za 8,9 odsto, pri čemu su dvocifren rast zabeležile pojedine značajne kategorije, među kojima su kasko osiguranje motornih vozila i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Nasuprot tome, učešće životnih osiguranja smanjeno je sa 18,5 na 17,8 odsto, iako je premija u ovoj kategoriji povećana za četiri odsto.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, četiri društva za reosiguranje, koliko ih je poslovalo i tokom 2023. i 2024. godine, ostvarila su u 2025. ukupne prihode od oko 10,37 milijardi dinara. To je približno 14,4 odsto više nego prethodne godine, kada su prihodi iznosili oko 9,07 milijardi dinara. U 2023. godini ukupni prihodi ovih društava bili su oko 7,66 milijardi dinara.

Rast prihoda pratio je i porast rashoda, koji su u 2025. dostigli oko 8,95 milijardi dinara, naspram 7,79 milijardi dinara u 2024. i 6,63 milijarde dinara u 2023. godini.

Uprkos većim rashodima, ukupna dobit društava za reosiguranje nastavila je da raste. U 2025. iznosila je približno 1,25 milijardi dinara, što je oko 14,1 odsto više nego godinu ranije, kada je bila 1,09 milijardi dinara. U 2023. godini dobit je iznosila oko 886,6 miliona dinara.

Sve četiri kompanije povećale prihode, Dunav-re na vodećoj poziciji

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazali su da tržište reosiguranja u Srbiji beleži rast prihoda, ali poslovni rezultati četiri analizirane kompanije pokazuju da povećanje obima poslovanja ne donosi svima isti rast dobiti.

Najveća kompanija po prihodima, Dunav-re, zadržala je vodeću poziciju i tokom 2025. godine, dok je Generali Reosiguranje Srbija ostvarilo značajan rast profita uprkos blagom padu prihoda. Wiener Re je, s druge strane, zabeležio snažan rast prihoda, ali znatno sporiji rast dobiti, dok je DDOR RE nastavio oporavak nakon gubitka iz 2023. godine.

Zajedničko svim kompanijama jeste to što su u 2025. godini ostvarile pozitivnu dobit, ali su se njihovi finansijski pokazatelji i dinamika razvoja značajno razlikovali. Dunav-re je u posmatranom periodu zadržao lidersku poziciju među četiri analizirane kompanije po visini prihoda. Prihodi su sa približno 4,97 milijardi dinara u 2023. porasli na 6,14 milijardi dinara u 2024, da bi tokom 2025. dostigli 6,54 milijarde dinara.

Ukupan rast prihoda za dve godine iznosio je oko 31,6 odsto, što potvrđuje da je kompanija u tom periodu značajno proširila obim poslovanja. Ipak, dinamika rasta nije bila ista u obe godine: u 2024. prihodi su porasli za oko 23,5 odsto, dok je u 2025. godišnji rast usporio na 6,5 odsto.

Dobit je istovremeno povećana sa 727,8 miliona dinara u 2023. na 777,1 milion u 2024, a zatim na 893,3 miliona dinara u 2025. godini. To znači da je neto dobit za dve godine porasla za oko 22,7 odsto. Posebno je značajno što je rast dobiti u 2025. bio više nego dvostruko brži od rasta prihoda.

Rashodi su pratili rast poslovanja, ali sporijim tempom u poslednjoj godini. Sa 4,12 milijarde dinara u 2023. povećani su na 5,22 milijarde u 2024, a zatim na 5,52 milijarde dinara u 2025. godini. U 2025. rashodi su porasli za oko 5,7 odsto, nešto manje od prihoda.

Kompanija je pritom poslovala sa gotovo nepromenjenim brojem zaposlenih. Imala je 42 radnika u 2023, 44 u 2024. i 43 u 2025. godini. Rast prihoda uz gotovo isti broj zaposlenih pokazuje povećanje prihoda po zaposlenom, sa oko 118,3 miliona dinara u 2023. na približno 152,1 milion dinara u 2025.

Generali Reosiguranje Srbija izdvaja se po tome što je u periodu od 2023. do 2025. godine ostvarilo izrazito snažan rast dobiti, iako su prihodi u poslednjoj godini blago smanjeni. Prihodi su sa 293 miliona dinara u 2023. porasli na 421 milion u 2024, a zatim pali na 399 miliona dinara u 2025. godini.

Uprkos smanjenju prihoda od oko 5,2 odsto u poslednjoj godini, dobit je nastavila da raste. Sa 57,9 miliona dinara u 2023. povećana je na 170,4 miliona u 2024, a potom na 183,9 miliona dinara u 2025. godini. Za dve godine dobit je tako porasla za približno 217,8 odsto, odnosno više nego utrostručena.

Ovakvo kretanje prati i smanjenje rashoda. Oni su sa 225 miliona dinara u 2023. pali na 223 miliona u 2024, a zatim na 186 miliona dinara u 2025. godini. U poslednjoj godini rashodi su smanjeni za oko 16,6 odsto, što je znatno više od pada prihoda. Razlika između prihoda i rashoda u 2025. godini iznosila je oko 213 miliona dinara, dok je iskazana dobit bila 183,9 miliona dinara.

Posebno je zanimljiv podatak da je broj zaposlenih sve tri godine ostao isti – 17. Prihod po zaposlenom povećan je sa oko 17,2 miliona dinara u 2023. na 23,5 miliona u 2025. godini. Istovremeno, dobit po zaposlenom porasla je sa približno 3,4 miliona na 10,8 miliona dinara.

Wiener Re je u 2025. godini ostvario najbrži rast prihoda među četiri analizirane kompanije. Prihodi su sa 2,36 milijardi dinara u 2023. porasli na 2,45 milijardi u 2024, da bi u 2025. dostigli 3,36 milijardi dinara.

Dok je rast prihoda u 2024. bio relativno skroman, od oko 3,8 odsto, u narednoj godini ubrzao je na približno 37,1 odsto. Na nivou celog dvogodišnjeg perioda, prihodi su povećani za oko 42,4 odsto.

Međutim, rast prihoda nije se u istoj meri odrazio na dobit. Kompanija je 2023. ostvarila 101,2 miliona dinara dobiti, 2024. godine 102,2 miliona, a 2025. ukupno 119,4 miliona dinara. Dobit je, dakle, za dve godine porasla za oko 18,1 odsto, znatno sporije od prihoda.

Broj zaposlenih ostao je stabilan, uz 22 radnika u 2023, 23 u 2024. i 22 u 2025. godini. Prihod po zaposlenom povećan je sa približno 107,3 miliona dinara u 2023. na 152,7 miliona dinara u 2025. godini.

DDOR RE je 2023. završila sa gubitkom od 275.000 dinara, da bi već 2024. ostvarila dobit od 41,6 miliona dinara. U 2025. dobit je dodatno povećana na 48,6 miliona dinara.

Prihodi su u međuvremenu kontinuirano rasli: sa 40,7 miliona dinara u 2023. na 63 miliona u 2024, a zatim na 69 miliona dinara u 2025. godini. Za dve godine povećani su za oko 69,5 odsto.

Još izraženija promena zabeležena je kod rashoda. Oni su sa 41 miliona dinara u 2023. smanjeni na 20,9 miliona u 2024, a zatim na 15 miliona dinara u 2025. godini. U odnosu na 2023, rashodi su tako smanjeni za približno 63,5 odsto.

U 2025. godini rashodi su bili za oko 24 odsto niži nego godinu ranije, dok su prihodi porasli za 9,6 odsto. Takva kombinacija rasta prihoda i smanjenja rashoda pratila je povećanje dobiti za oko 17 odsto.

Broj zaposlenih povećan je sa 10 u 2023. na 11 u 2024, koliko ih je bilo i 2025. godine. Prihod po zaposlenom porastao je sa oko 4,1 milion dinara u 2023. na 6,3 miliona u 2025. godini.

Reosiguranje kao zaštita od velikih šteta

Reosiguranje i saosiguranje imaju važnu ulogu u raspodeli rizika na tržištu osiguranja. Njihova svrha je da osiguravajućim društvima omoguće zaštitu od pojedinačnih velikih šteta ili velikog broja šteta koje bi mogle ozbiljno da naruše njihovu finansijsku stabilnost.

Deo rizika koji osiguravač ne prenese na druga društva zadržava u sopstvenom portfelju, odnosno samopridržaju, a za pokriće neočekivanih događaja i nedovoljno obračunatih premija služi njegov kapital.

Koliki deo rizika osiguravači zadržavaju, a koliki prenose na reosiguranje i saosiguranje, pokazuje racio retencije premije. Kod društava koja se pretežno bave neživotnim osiguranjem ovaj pokazatelj smanjen je sa 76,9 odsto u 2024. na 76,4 odsto u 2025. godini.

Najveći procenat prenosa rizika u reosiguranje zabeležen je kod osiguranja odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, osiguranja vazduhoplova i odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata. Visok prenos rizika karakterističan je i za osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti, robe u prevozu, opšte odgovornosti, finansijskih gubitaka, kredita i šinskih vozila. Takva struktura odgovara prirodi ovih poslova i potencijalno velikim obavezama koje mogu nastati po osnovu osiguranih događaja.

Kod društava koja se pretežno bave životnim osiguranjem racio retencije premije iznosio je 93,7 odsto u 2025. godini, u poređenju sa 94,8 odsto godinu ranije. Visoka vrednost ovog pokazatelja posledica je činjenice da osiguravači u reosiguranje prenose rizični deo premije, dok štedni deo, koji čini znatno veći udeo u životnom osiguranju, ostaje u njihovom portfelju.