Rafinerija neočekivano živnula i vratila industriju na staze rasta

Srbija u trećem tromesečju beleži snažan privredni zamah, predvođena ubrzanjem realnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od četiri odsto međugodišnje, što je svrstava među najbrže rastuće evropske ekonomije.

Prema najnovijem izveštaju mesečnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), privredni rast u prvih devet meseci ove godine dostigao je 3,6 odsto.

Najveći doprinos ovakvom rezultatu dali su uslužni sektor, trgovina i neto porezi, koji su ostvareni u izazovnim makroekonomskim okolnostima, pre svega strukturnoj krizi industrijskog sektora u evrozoni i Nemačkoj, kao i rata na Bliskom istoku.

Značajan impuls opštem privrednom rastu dala je industrijska proizvodnja, koja je u septembru beležila međugodišnji rast od 3,2 odsto, dok je unutar nje prerađivački sektor ostvario skok od 5,1 odsto.

Kumulativno posmatrano za period od januara do septembra, ukupna industrijska proizvodnja veća je za 0,5 odsto u odnosu na isti lanjski period, pri čemu je prerađivačka industrija uvećala aktivnost za 1,5 odsto, a rudarstvo za 0,8 odsto.

Fiat Grande Panda perjanica izvoza

Autori MAT-a navode da posebno ohrabrujuće vesti stižu iz pančevačke Rafinerije nafte, čija je aktivnost nakon dugotrajnih i dubokih oscilacija i zabrinjavajućih padova s kraja prošle godine neočekivano snažno živnula. U septembru su njene performanse bile izuzetne, čime je u potpunosti izostao njen raniji negativan efekat na kretanja u celokupnom prerađivačkom sektoru, potvrđujući da prerađivačka industrija ulazi u stabilniju završnicu godine.

Dinamiku rasta prerađivačkog sektora presudno je obeležila proizvodnja motornih vozila i prikolica, ponajviše zahvaljujući rastu proizvodnje električnog modela Fiat Grande Panda u kragujevačkoj fabrici FCA Srbija, čime ova oblast beleži zamašan međugodišnji rast u septembru od čak 37,3 odsto.

Pored automobilske industrije, značajan doprinos dali su proizvodnja prehrambenih proizvoda, koja beleži rast u sedam od osam većih grana, kao i proizvodnja koksa i derivata nafte i mašina i opreme.

S druge strane, izvozno orijentisane grane poput proizvodnje osnovnih metala i dalje trpe udarce zbog otežanih uslova poslovanja i pooštrenih protekcionističkih mera Evropske unije, koja je prepolovila bescarinske kvote za uvoz čelika i udvostručila carine, stavljajući pod veliki regulatorni pritisak smederevsku železaru.

Spoljnotrgovinska razmena nastavlja uzlaznu putanju uz povoljnije odnose izvoza i uvoza. U prvih devet meseci robni izvoz porastao je za 8,9 odsto, dok je uvoz zabeležio skromniji rast od 4,9 odsto, što je dovelo do smanjenja robnog deficita za više od deset odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom popravila se na 82,6 odsto, u poređenju sa 79,5 odsto iz istog perioda prethodne godine. Rast izvoza predvode kapitalni i intermedijarni proizvodi, pri čemu je automobilska industrija postala glavni izvozni adut.

Deficit sa Rumunijom zbog energenata

Kada je reč o regionalnoj i međunarodnoj saradnji, robna razmena Srbije i dalje je najintenzivnija sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pri čemu Evropska unija obuhvata skoro 58 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene.

Nemačka ostaje najvažniji spoljnotrgovinski partner sa udelom od 13,2 odsto, dok Kina čvrsto drži drugo mesto sa 11,3 odsto, a zabeležen je i rast učešća Italije na 7,5 odsto.

Interesantno je da je Srbija tradicionalno beležila suficit sa zemljama u okruženju, ali su se ove godine desile određene promene. tako se u razmeni sa Rumunijom beleži deficit usled energetskih kretanja, dok je sa Bosnom i Hercegovinom suficit značajno uvećan, a sa Italijom je, zahvaljujući ekspanziji izvoza automobila, po prvi put zabeležen suficit.

Međutim, ubrzani privredni rast prate i inflatorni pritisci. Inflacija je u septembru iznosila 4,1 odsto međugodišnje, pri čemu stručnjaci MAT-a ističu da je njeno ubrzanje delom posledica baznog efekta iz prethodne godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži.

Mesečna inflacija u avgustu i septembru kretala se na nivou od 0,5 odnosno 0,2 odsto. S tim u vezi, Srbija se po stopi inflacije nalazi u središtu evropskih kretanja, s obzirom na to da je čak devet zemalja članica Evropske unije u septembru imalo višu međugodišnju inflaciju, predvođene Rumunijom, Litvanijom i Bugarskom, dok je prosečna inflacija u evrozoni iznosila 3,8 odsto.

Na tržištu rada i standardu građana beleže se pozitivni trendovi. Realni rast neto zarada u avgustu iznosio je 8,7 odsto međugodišnje, a prosečna neto plata u julu bila je za 9,3 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

Pored toga, Srbija je prema podacima Evrostata u septembru zabeležila najveći međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo među evropskim zemljama, što potvrđuje da domaća tražnja i lična potrošnja i dalje snažno guraju srpsku ekonomiju napred.