Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet i javni dug

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.

Đukić je u razgovoru za Biznis.rs kazao da je činjenica da su brojna javna preduzeća, korisnici budžetskog novca i komunalna preduzeća na raznim nivoima u zemlji imali otvorene račune u toj banci preko kojih su obavljali poslovanje i plaćanja i da je sada sav taj novac na neki način zamrznut.

“Veliki broj javnih preduzeća, pa onda javnih komunalnih preduzeća, delom i jedinice lokalne samouprave, imali su – odnosno imaju – otvorene račune u toj banci koja je izgubila dozvolu za rad, što zapravo znači da ne mogu da raspolažu tim novcem”, navodi on.

Đukić podseća da je i u lokalnim samoupravama, javnim komunalnim preduzećima i javnim preduzećima finansijski posmatrano situacija teška, a u nekim situacijama neodrživa.

Sada, na sve to postoji i nemogućnost da se koristi deo tog novca koji je išao preko računa u Alta banci i to je sigurno udar na likvidnost svih tih pravnih lica. 

“Ako gledate budžete lokalnih samouprava, odnosno gradova, svaki grad, samo je pitanje u kojoj meri, zavisi od transfera novca iz republičkog budžeta. Retki su slučajevi da neko od njih posluje održivo u smislu da kroz prihode koje ostvari naplatom i pružanjem svojih usluga uspeva da pokrije sve troškove. Obično opština pomaže javna komunalna preduzeća kroz neke transfere, odnosno subvencije”, navodi sagovornik.

Sada dodatno imamo situaciju da dobar deo njih ne može da koristi sredstva i to će vrlo brzo stvoriti potrebu za dodatnim rashodima na nivou opština, kaže Đukić.

“Zbog ovih međuzavisnosti različitih nivoa vlasti između republike i samih jedinica lokalne samouprave pre ili kasnije pojaviće se potreba da se izdvoje neka sredstva vanredno radi pružanja pomoći, odnosno nesmetanog funkcionisanja ovih javnih komunalnih preduzeća ili jedinica lokalne samouprave, kako bi se sanirala šteta odnosno manjak likvidnosti koji je posledica oduzimanja dozvole Alta banci”, objašnjava profesor Đukić. 

Njegova je procena da će u tom smislu sigurno biti nekih negativnih posledica i one će se neminovno kvantifikovati kroz dodatne rashode budžeta opština, odnosno neke dodatne nepredviđene rashode budžeta Srbije.

“To može, u zavisnosti od nivoa prihoda i drugih potencijalnih rizika koji postoje, da stvori dodatnu potrebu za eventualnim novim zaduživanjem da bi se svi ti novonastali vanredni i neplanirani rashodi pokrili, odnosno da bi se omogućilo da sistem koliko-toliko nesmetano funkcioniše. To je nešto što već sada postaje jasno i vidljivo”, smatra on.

Dodaje da je još nepoznanica iznos zarobljenih sredstava na računima javnih i komunalnih preduzeća u Alta banci.

“Verujem da će ti podaci biti objavljeni. Neko treba da uđe u bilans stanja same Alta banke i da vidi po klijentima, po otvorenim računima ko je sve u okviru javnog sektora otvorio račune, u kojim iznosima je vršen promet, odnosno koji iznosi su ostali blokirani. Ali, deluje da su to značajni iznosi koji mogu da uzdrmaju poslovanje, odnosno finansijsku održivost svih tih pomenutih pravnih lica”, ocenjuje Đukić. 

Potencijalni novi izdaci za budžet koji bi na ovaj način nastali dodatno bi pogurali deficit budžeta koji je odlukom vlade u odlasku pre izbora dodatno povećan jednokratnim izdvajanjima, zbog kojih je manjak u BDP-u porastao na oko 3,5 odsto.

“Propuštena je šansa da se deficit smanji na dva do 2,5 odsto, za šta je postojala mogućnost pre rebalansa budžeta pre nekoliko meseci i očigledno se išlo na povećanje tekućih rashoda, odnosno smanjenje kapitalnih izdataka, s ciljem da građani osete direktnu korist neposredno pred izbore i sa očiglednom idejom da se na taj način utiče na ishod samih izbora. To znači da će se umesto smanjenja deficita, samim tim i smanjenja potrebe za dodatnim zaduživanjem, Srbija suočiti sa većim deficitom, čak možda i od 3,5 odsto, videćemo na kraju godine tačno koliko”, kaže Mališa Đukić.

Prema njegovim rečima, ovo je vrlo važno s aspekta cene novca, odnosno generalno trenda rasta prinosa na državne obveznice najjačih ekonomija sa rejtingom obveznica 3A, kod kojih zaduživanje poskupljuje, što znači da će i kod nas, pre ili kasnije, cena zaduživanja države poskupeti.

“U tom smislu, u narednih nekoliko meseci, u periodu od godinu-dve ili više, ne možemo očekivati povoljnije uslove finansiranja za državu, već samo nepovoljnije, odnosno skuplje uslove za zaduživanje. Ne samo mi, nego Evropa i ekonomije širom sveta zbog dešavanja globalnog karaktera koja utiču na javne finansije pojedinačnih zemalja”, ističe Đukić.

Prema poslednjim podacima, javni dug Srbije trenutno iznosi 42 milijarde evra, što je učešće od 43,3 odsto BDP-a.

Profesor navodi da je, ako se gleda udeo javnog duga u BDP-u, trenutni pokazatelj na zadovoljavajućem nivou, ali ono što može da bude potencijalan problem jeste trend eventualnog rasta javnog duga u odnosu na stopu privrednog rasta, jer taj odnos javnog duga i BDP-a je količnik javnog duga i neke projekcije, odnosno realizovanog BDP-a.

“Ako bi nekim slučajem privredni rast bio niži, onda taj pokazatelj ne bi bio ostvaren u meri na način na koji je to planirano”, kazao je on i ocenio da u tom smislu, ipak, ne treba očekivati neka drastična pomeranja.

“Dokle god je kurs stabilan, a očigledno će se raditi na tome da ostane stabilan, nema osnova za neko drastično pomeranje odnosa javnog duga i BDP-a. Ono što ostaje kao problem, ako gledate tekuće rashode u budžetu Srbije, odnosno stavku koja se odnosi na otplatu kamata, ona je u poslednjih nekoliko godina eksponencijalno rasla, što je zapravo posledica sve većeg zaduživanja u apsolutnom iznosu”, naglašava Đukić. 

Zbog toga novac koji bi mogao da bude izdvojen za nešto produktivno, što bi moglo da donese neki prinos ili korist po čitavo društvo, odlazi na plaćanje kamata, kaže on.

Kada je reč o budućem pravcu u tom smislu, Đukić smatra da bi država trebalo dodatno da se zadužuje samo ako je to apsolutno neophodno i uz odgovarajuće analize.

“Jedan od preduslova za buduće finansiranje jeste da postoji kvalitetna, dobro urađena analiza i da se na bazi zaključaka i rasprave koja se tiče konkretnih koristi i troškova tek nakon takvih analiza, odnosno priprema studije uz svu tehničku dokumentaciju, razmisli da li se zadužiti ili ne. To do sada nije bio slučaj. Veliki iznosi za projekte su izdvojeni, novac je trošen, a da prethodno nije bilo analize koristi i troškova. Nije se znalo šta se konkretno dobija u odnosu na to koliko to košta, što je glavni alat i instrument za donošenje odluka o finansiranju”, izričit je profesor BBA. 

Povodom toga koliko će se rast kamatnih stopa odraziti na povećanje izdvajanja za plaćanje kamata i otplatu javnog duga, Đukić kaže da to zavisi od potpisanih ugovora.

“Ako imate ugovor sa fiksnom kamatnom stopom, ova promena neće uticati, ali ako u ugovoru ili sporazumu koji je potpisan ili obveznici koja je emtovana piše da je vezana za euribor, onda će sigurno uticati i rasti na postojeće obaveze, a sigurno će rasti za buduće obaveze jer je trend rasta prinosa na državne obveznice, odnosno uopšte cene zaduživanja daleko snažnijih i kreditno sposobnijih država, odnosno budžeta”, navodi on. 

Posebnu poteškoću stvara činjenica da je tek nešto više od petine javnog duga u domaćoj valuti. Đukić kaže da u situaciju u kojoj u valutnoj strukturi javnog duga dominiraju strane valute država mora da dinarske prilive novca u budžetu konvertuje u devize za otplatu duga po važećem kursu.

“Dok je god kurs stabilan na ovom nivou imate predvidivost u pogledu iznosa dinara koji je neophodan da izmirite postojeće obaveze u evrima. Ako bi došlo do pomeranja, što verovatno neće biti slučaj jer nikome to nije u interesu, ni državi, ni bankama, ni privredi, a ni stanovništvu koje ima obaveze indeksirane u evrima, onda bi to drastično promenilo na gore odnos javnog duga i BDP-a, odnosno valutna struktura duga bi negativno uticala na iznos i uopšte sve pokazatelje javnog duga”, ocenjuje profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.