Investicioni fondovi u Alta banci držali bar 30 miliona evra, naplata čeka stečaj

Ulagače u više investicionih fondova u Srbiji u ponedeljak je dočekala loša vest o gubitku dela imovine uložene u te fondove zbog stečaja nad Alta bankom, iako lično nisu bili štediše te banke niti su u njoj imali uložene depozite.  

Međutim, kako investicioni fondovi novac svojih članova imaju pravo da ulažu i u bankarske depozite, deo njihovih uplata je investicionom politikom društava za upravljanje investicionim fondovima završavao i u bankama, odnosno i u Alta banci.  

Zasada su gubitke po tom osnovu prijavila društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica i Intesa Invest.

Kako je navedeno u obaveštenju investitorima, investicioni fond Vista Rica Invest pretrpeo je gubitak od 22,6 odsto, investicioni fond Vista Origin 21,5 odsto i Vista Rica Corporate skoro 18 odsto. To je u zbiru nešto manje od 25 miliona evra.

Sa druge strane, društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest objavilo je da je 0,84 odsto imovine Cash Dinar fonda, kao i 1,17 odsto imovine Cash Euro fonda bilo plasirano u depozite kod Alta banke, zbog čega gubitak u imovini ova dva fonda iznosi oko četiri miliona evra.

Komisija za hartije od vrednosti objavila je obaveštenje u kojem navodi da su pojedini investicioni fondovi kojima upravljaju društva pod nadzorom Komisije držali u Alta banci oročene novčane depozite i da se izloženost razlikuje od fonda do fonda.

Tačan iznos oročenih depozita koje su investicioni fondovi držali kod ove banke još nije poznat, a Komisija je naložila svim društvima za upravljanje da u ponedeljak naprave presek stanja i da u obračunu neto vrednosti imovine koji sačine tog dana za 30. oktobar ove godine potraživanja prema Alta banci potpuno otpišu.

Razlog za to je što za razliku od direktnih deponenata banke, čiji su ulozi osigurani do 50.000 evra i biće nadoknađeni od strane Agencije za osiguranje dpeozita, ulozi koje su u Alta banci držali investicioni fondovi nisu osigurani i njihova naplata je moguća samo kroz stečajnu masu.  

Profesor dr Nikola Stakić, portfolio menadžer društva Eclectica Capital, potvrdio je u razgovoru za Biznis.rs da ne postoji zaštita eksplicitno u smislu mehanizma osiguranja depozita – jer to nisu depoziti, ali da postoje neke druge vrste implicitnih zaštita.

“Postoji investiciona politika, postoji prospekt. Svi ti fondovi očuvanja vrednosti su kategorisani najmanjim stepenom rizika. Postoje jasno definisana pravila alokacije, dakle ulaganja, strukture i ograničenja gde fond očuvanja vrednosti u ovom slučaju, a i drugih alternativnih investicionih fondova, mogu da plasiraju sredstva i u kojoj meri. To su sve mehanizmi koji doprinose diversifikaciji, umanjenju rizika na najniži nivo, kolika može da bude izloženost prema jednom entitetu, prema jednoj banci i tako dalje. Sam mehanizam osiguranja kao paralela sa depozitima ne postoji”, objašnjava on.

Stakić, međutim, ističe da to što su ti depoziti sada vrednovani kao nula ne znači otpis potraživanja. Kada se uspostavi stečajni postupak i kada se bude utvrdila određena stečajna imovina i redovi potraživanja, videće se da li postoji mogućnost pozitivne revalorizacije da se jedan deo proprocionalno vrati kroz obračun jedinica, navodi naš sagovornik.

Investicioni fondovi po zakonu mogu do 20 odsto imovine fonda da ulože u bankarske depozite i to se smatra konzervativnim ulaganjem.

Međutim, Nikola Stakić ukazuje da ima fondova kod kojih je procentualno umanjenje vrednosti investicione jedince bilo i više od tih 20 odsto, zbog čega bi trebalo proveriti da li su ulaganja u ovo vrstu imovine zaista bila u zakonskim okvirima.

Regulativu nad radom društava za upravljanje investicionim fondovima obavlja Komisija za hartije od vrednosti, koja je u ponedeljak saopštila da prati obračune svih fondova koji imaju potraživanja prema Alta banci, proverava da li je odluka o otpisu dosledno primenjena na sve fondove i traži od društava za upravljanje i depozitara preseke stanja i dokumentaciju.

Stakić je kazao da je zbog daljeg poslovanja industrije investicionih fondova važno da se utvrdi odgovornost svih aktera, kako se ne bi izazvao sistemski efekat i kako bi se sprečio gubitak poverenja.

“Postoji lanac ko koga treba da kontroliše i u kojoj meri. Svako društvo za upravljanje, svaki fond ima svoju depozitarnu ili takozvanu kastodi banku. Kastodi banka ima obavezu da na dnevnom nivou prati investicione limite i da li se poštuju. Dakle, treba pogledati koja je kastodi banka bila kod tih fondova. Da li je, ukoliko je došlo do prekoračenja limita, regulator obavešten. I ako jeste – da li je ili nije reagovao. Ako nije, zašto nije obavešten”, kaže Stakić.

Prema njegovim rečima, to je trougao između fonda, kastodi banke i regulatora i svi snose svoj deo odgovornosti.

Nikola Stakić napominje da je, pored svih zakonskih okvira, obaveza svakog društva za upravljanje investicionim fondovima da radi vrlo detaljnu analizu banaka i njihovih različitih relevantnih pokazatelja kada treba da plasiraju novac kao fond u bankarske depozite, a ne da uzima u obzir samo iznos najviše ponuđene kamatne stope. 

Komisija za hartije od vrednosti saopštila je da depozit fonda oduzimanjem dozvole ne nestaje već investicioni fond ostaje poverilac banke, ali svoje potraživanje više ne može da naplati po ugovoru o depozitu, već samo u stečajnom postupku.

Društvo za upravljanje dužno je da potraživanje prijavi u roku koji odredi sud, a koji po zakonu traje od 30 do 90 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečaja, i da u ime fonda učestvuje u postupku do njegovog okončanja.

Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik, utvrđuje osnovanost i visinu prijavljenih potraživanja, unovčava imovinu banke i iz priliva namiruje poverioce prema zakonom propisanim isplatnim redovima.

Koliki će deo potraživanja fond naplatiti i kada zavisi od vrednosti imovine banke, toka njenog unovčenja i isplatnog reda u koji potraživanje bude svrstano, navodi Komisija.