Šta stečaj Alta banke znači za budućnost Idea, Mercator i Roda marketa?

Kompanija Alta Retail d.o.o. osnovana je u martu 2026. godine, da bi u septembru preuzela maloprodajni sistem Fortenova grupe u Srbiji, odnosno kompaniju Idea Marketi d.o.o, koja posluje kroz tri brenda – Idea, Mercator i Roda. Reč je o jednom od najvećih maloprodajnih lanaca u zemlji, sa prodajnom mrežom u više od 80 gradova i mesta, koji spada među deset najvećih poslodavaca u Srbiji.

Transakcijom su obuhvaćene i četiri povezane kompanije: Enna Fruit Grocka Beograd, Super Kartica Beograd, M-Profil SPV Beograd i mStart Business Solutions Beograd.

Alta Retail je u stopostotnom vlasništvu biznismena Davora Macure, ujedno i vlasnika Alta banke kojoj je Narodna banka Srbije u subotu, 31. oktobra oduzela dozvolu za rad, pa se u javnosti opravdano postavlja pitanje kako bi ova situacija mogla da se odrazi na poslovanje Idea Marketa i sa njima povezanih pravnih lica.

Dodatnu težinu daju i poslovni rezultati Idea Marketa u poslednjih nekoliko godina, pošto je kompanija 2024. i 2025. završila sa gubicima od 380 miliona, odnosno 4,05 milijardi dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Goran Vukmirović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da Idea, kao veliki maloprodajni sistem sa više od 300 objekata i značajnim dnevnim prometom, ima kapacitet da nastavi samostalno poslovanje kao zasebno pravno lice, čak i u okolnostima u kojima se suočava sa problemima kompanija iz iste vlasničke grupe.

Ipak, on podseća da problemi sa kojima se suočava ova kompanija nisu počeli sa situacijom u Alta banci. Idea marketi su i prethodnih godina poslovali sa gubicima, a finansijski rezultati za 2025. pokazuju dodatno pogoršanje.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, kompanija je prošlu godinu završila sa prihodima od 93,1 milijardu dinara, neto gubitkom od oko 4,05 milijardi dinara i 7.752 zaposlenih. Godinu ranije ukupni prihodi iznosili su gotovo 108 milijardi dinara, dok je gubitak bio oko 378,3 miliona dinara.

U 2023. godini Idea Marketi su ostvarili dobit od približno 1,66 milijardi dinara, uz prihode od 103,8 milijardi dinara.

„Ono što znamo od ranije jeste da je Idea, dok je poslovala u Srbiji, prijavljivala gubitke u godišnjim izveštajima. Ti gubici su poslednjih godina bili čak i uvećani. Izgleda da su im troškovi poslovanja rasli brže od prihoda i oni su generalno beležili negativan rezultat“, kaže profesor Vukmirović.

On skreće pažnju i na finansijske rashode, koji bi, prema njegovoj pretpostavci, mogli da obuhvataju i troškove finansiranja unutar grupe.

„Kada se uđe u strukturu njihovih rezultata, najveći deo gubitka su, u stvari, finansijski rashodi, koji vrlo verovatno podrazumevaju različite oblike finansijskih rashoda koji se plaćaju u inostranstvu i novac verovatno završava u centrali u Hrvatskoj“, navodi Vukmirović.

Objašnjava da je u poslovanju međunarodnih maloprodajnih lanaca uobičajeno da matične kompanije finansiraju svoje podružnice kroz pozajmice, odloženo plaćanje robe ili pružanje različitih usluga.

„U najčešćem broju slučajeva centrale firmi obezbeđuju finansijska sredstva i pozajmice ćerkama firmama u Srbiji. Bankarska sredstva su po pravilu povoljnija u inostranstvu nego kod nas. Mogu da im daju robu na odloženo plaćanje ili da im pruže neke druge usluge, na primer da im ustupe fiskalne kase na lizing“, navodi on.

Vukmirović naglašava da bez detaljnog uvida u strukturu finansijskih rashoda i ugovorne odnose kompanije nije moguće pouzdano utvrditi koliko se oni odnose na finansiranje iz inostranstva, a koliko na druge troškove.

Prema njegovoj oceni, upravo veliki dnevni promet i obrt novca u maloprodaji predstavljaju prednost za Ideu, pod uslovom da nema velikih, skrivenih obaveza koje bi mogle odjednom da opterete poslovanje.

„Trgovina je posebna delatnost i u suštini je veoma likvidna. Ako ne napravite neki težak gaf, u smislu toga da ste napravili veliku obavezu koja stiže u novembru ili decembru, skoro sam siguran da Idea može samostalno da pliva. Oni dnevno imaju veliki promet, veliku količinu novca koji se svakodnevno obrće. Ne bi trebalo da imaju problem sa likvidnošću, osim ukoliko ne postoji neki skriveni kredit ili neka obaveza koja stiže odjednom“, ocenjuje Vukmirović.

Podseća da je Agrokor, u okviru kog je Idea godinama poslovala, imao probleme sa likvidnošću i da je prelomni trenutak nastupio je kada je Orbico grupa „potegla menicu“, odnosno zatražila naplatu potraživanja koje Agrokor nije mogao da izmiri.

„Sumnjam da bi tako veliki sistem poput Idea marketa mogao tako lako da padne. Osim ako sada neko od dobavljača ne pokrene to.“

Konkurencija dodatno otežava položaj

Pored finansijskih izazova, Idea se suočava i sa sve snažnijom konkurencijom na domaćem tržištu. Vukmirović ističe da Idea u poslednje vreme nije pokazivala značajnije znake širenja, dok su tržišne pozicije trgovinskih lanaca nastavile da se menjaju.

On smatra da je opstanak ovog maloprodajnog sistema važan i za ukupno funkcionisanje tržišta, jer bi eventualni nestanak kompanije sa više od 300 objekata ostavio prostor koji drugi trgovci ne bi mogli brzo da popune.

„Oni jesu bitni za naše tržište i bez Idee bi u datom trenutku nastao vakum na tržištu koji bi bilo teško pokriti u narednih nekoliko meseci, možda čak i u periodu dužem od godinu dana. Ne možete lako zameniti subjekat koji operiše sa preko 300 objekata, pogotovo u nekim gradovima gde je taj broj objekata relativno veliki“, navodi profesor Vukmirović.

Za upravljanje velikim trgovinskim sistemom potrebno je iskustvo

Naš sagovornik ukazuje da su za dalji razvoj maloprodajnog lanca potrebna ulaganja i iskustvo u trgovinskoj delatnosti, zbog čega smatra da preuzimanje velikog sistema od strane kompanije koja dolazi iz druge privredne oblasti nosi dodatne izazove.

„Kada Delhaize kupi Maxi, to mi je logičan sled, zato što je u pitanju ozbiljna retail kuća iz Evrope koja kupuje domaću kompaniju. Nije građevinsko preduzeće kupilo trgovinu o kojoj ne zna ništa, već je kupio takav isti sistem koji zna šta radi. Kada imate dokapitalizaciju iz ugla srodnih delatnosti, to vam govori da neko želi da širi svoje poslovanje“, objašnjava Vukmirović.

Sa druge strane, kako dodaje, diverzifikacija poslovanja i ulazak u delatnosti koje nisu osnovna oblast kompanije mogu biti zahtevni čak i za velike sisteme. A kada neko iz bankarstva uđe malo u građevinu, malo u trgovinu, malo u nešto drugo, takva diverzifikacija čak i na globalnom nivou poslovanja gde imate vrhunske stručnjake nije laka jer to nije vaša oblast

Krediti kod Alta banke ne znače automatski blokadu poslovanja

Jedno od pitanja koje se nameće jeste i da li bi eventualni krediti koje je (i ako je) Idea uzimala kod Alta banke mogli da ugroze njeno poslovanje nakon oduzimanja dozvole banci.

Goran Vukmirović smatra da sama činjenica da je Alta banka u problemu ne znači da će trgovinski lanac automatski ostati bez mogućnosti da posluje ili da će njegove obaveze prema banci odmah postati prepreka za svakodnevno poslovanje.

„Krediti koje su eventualno Idea Marketi uzimali kod Alta banke ući će u stečajnu masu i Idea će vraćati te kredite kroz stečajni postupak. S obzirom na to da je uveden nadzor i stečaj nad Alta bankom, trebalo bi da sada neke značajnije poteze izvlačenja para više nije moguće uraditi ni u odnosu na Ideu, ni u odnosu na druge klijente“, kaže Vukmirović.

On dodaje da Idea Marketi kao samostalno pravno lice imaju sopstvene prihode, rashode i bilanse, te da mogu da potraže finansiranje i od drugih kreditora.

„Pored toga, i država Srbija, odnosno Vlada, trebalo bi da bude zainteresovana da Idea ne propadne. Ukoliko kompanija zapadne u probleme sa izmirivanjem poreskih ili drugih obaveza, one bi mogle da budu reprogramirane ili odložene, naravno, uz odgovarajuća opravdanja“, zaključuje Vukmirović.