Jovanović o ekonomskom programu nove vlasti: Evolucija, ne revolucija

Ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović, čija je analiza pokazala da je privreda Srbije u poslednjih 14 godina bila „daleko od čuda“, kaže za Biznis.rs da je studentski program korak u pravom smeru.

Ipak, on smatra da ne treba očekivati brze promene i napominje da je program pomalo tanak po pitanju dolaska do novog ekonomskog modela, rokovi su dugi, a nova vlast nasleđuje mnogo problema.

Pre manje od dve nedelje Jovanović je objavio analizu srpske privrede u proteklih 14 godina pod naslovom: „Privreda Srbije pod Vučićem: daleko od čuda“. Brojke su bile jasne – od 2012. do 2025. godine srpska privreda rasla je u proseku oko 2,4 odsto godišnje. To je otprilike upola sporije nego u periodu 2001-2011, kada je prosek bio 4,2 odsto. Srbija je sporija i od većeg dela regiona, a iza naše zemlje su samo Bugarska, sa istim rezultatom, i Severna Makedonija.

Nakon prošlonedeljnih parlamentarnih izbora pitanje se premestilo sa prošlosti na budućnost. Ako stari model nije doneo čudo, šta donosi novi? Naš sagovornik ocenjuje da je ekonomski program studentske liste korak u pravom smeru, ali da ne treba očekivati čuda.

„Ekonomski program studentske liste ne obećava revoluciju, već više evoluciju“, kaže Jovanović u razgovoru za Biznis.rs.

Pored transparentnosti javne potrošnje, on kao glavnu novinu vidi najavu da će se napustiti model jeftine radne snage i da će fokus biti na stvaranju domaćih inovativnih preduzeća.

Dijagnoza se poklapa sa onim što je pokazala njegova analiza. Domaće privatne investicije bile su sve vreme oko tri odsto BDP-a, upola manje od javnih. Jovanović to povezuje sa slabom vladavinom prava, korupcijom, nepostojanjem industrijske politike i izdašnim subvencijama stranim kompanijama. Strani investitori su u međuvremenu postali i značajan odliv: isplate dobiti porasle su sa oko tri odsto BDP-a 2011. na više od pet odsto 2024. i 2025. godine. Prošle godine su prvi put bile veće od priliva novih stranih direktnih investicija, koji su pali na 3,9 odsto BDP-a. Drugim rečima, model koji je trebalo da donosi kapital počeo je da ga iznosi.

Da je Srbiji potreban novi model, kaže Jovanović, poslednjih godina su se slagali „skoro svi“. Pitanje je, međutim, kako doći do toga.

U studentskom programu vidi dve konkretne stvari: veću podršku startapovima i povezivanje privrede sa univerzitetima. Problem je u tome što je Srbija i dosad imala podršku za startapove i ona „nije dala neke fantastične rezultate“.

„Nije dovoljno samo podržati startapove, često je važnije omogućiti da oni prerastu u velika preduzeća. Takva podrška je Srbiji nedostajala poslednjih godina, i o tome ne vidimo mnogo ni u programu studentske liste“, kaže on.

Drugi nedostatak je što program ne predviđa fokus na pojedine sektore. Kada je podrška samo horizontalna, odnosno odnosi se na sve sektore podjednako, pokazalo se da ne daje najbolje rezultate.

„Potrebno je fokusirati se na sektore za koje se smatra da imaju potencijal da rastu, i onda ih podržati specijalnim i dobro targetiranim merama, koje nisu samo grantovi. To je osnova moderne industrijske politike, i to je ono što je Srbiji nedostajalo poslednjih godina“, kaže Jovanović.

Nedostatak industrijske politike je i u njegovoj analizi bio jedan od glavnih razloga zbog kojih domaći privatni kapital stoji u mestu.

Ipak, Jovanović ne želi da bude previše kritičan. Ovi izbori, podseća, nisu bili o ekonomskim merama. Bili su o borbi protiv korupcije, vladavini prava, transparentnosti javnih trošenja i politika, demokratiji i slobodi izražavanja. Imajući to u vidu, on ocenjuje da je dovoljno što program prepoznaje da je potreban novi model i što kao temelj novog modela postavlja domaća preduzeća i inovacije.

„Samo smatram da se neki detalji moraju dobro razraditi sada, kada se formira nova vlast.“

Prve mere i zakoni tek sledeće godine

Osim ovih principijelnih stvari, veliko pitanje je i kada će program moći da se implementira. Jovanović nabraja redosled: ponovljeno glasanje, konstituisanje skupštine, izbor vlade, predsednički izbori i budžet za sledeću godinu.

„Ove godine praktično ne može ništa da se uradi“, kaže naš sagovornik. „Nove mere i zakoni moći će da se donose tek sledeće godine. Posle toga biće potrebno neko vreme da se oni implementiraju, pa tek onda da daju rezultate. I to je dodatni razlog zašto ne treba očekivati velike promene u kratkom roku.“

Iskustvo iz prethodnog perioda pokazuje da i dobre promene na tržištu rada sporo deluju. Nezaposlenost u Srbiji pala je sa oko 23 odsto 2011-2012. na manje od devet odsto 2024-2025, ali se najveći deo tog pada desio u prvim godinama oporavka. Broj zaposlenih porastao je sa 2,2 miliona 2012. na 2,9 miliona 2019. godine, a onda je stao i prošle godine blago pao.

Lista ljudi, ne politička partija

Drugo važno pitanje, po mišljenju Jovanovića, je – koliko će nova vlast trajati?

„Studentska lista nije partija, nema čvrstu strukturu, nema jedinstvene pozicije po mnogim pitanjima“, ističe ekonomista Bečkog instituta. Ostaje otvoreno da li će lista opstati zajedno ili će se podeliti na različite subjekte i ko bi bili ti subjekti.

On podseća na 2000. godinu: „DOS iz 2000. je trajao samo oko dve godine, s tim što je DOS bio koalicija partija, pa su te partije nakon toga nastavile da postoje, a sada nema ni toga – sada je ovo lista ljudi.“

Za ekonomsku politiku je to važno jer reforme koje traže više godina zahtevaju i višegodišnju političku stabilnost.

Šta nova vlast nasleđuje

Najviše pažnje u razgovoru za Biznis.rs Branimir Jovanović je posvetio izazovima i rizicima sa kojima će se suočiti nova vlast, a koji su prema njegovom mišljenju ogromni, čak i u ekonomskom delu. Prvi problem je stanje javnih finansija.

„Niko ne zna tačno u kakvom su stanju javne finansije nakon svih ovih predizbornih trošenja, povećanja penzija i plata, besplatnog javnog prevoza u Beogradu i slično.“

Tu je i EXPO koji nova vlast, kako kaže Jovanović, nasleđuje „kao vreo krompir koji ne može da prebaci nekom drugom“.

Analiza Bečkog instituta je već pokazala da su javne investicije od 2021. godine dostigle oko sedam odsto BDP-a, ali i da je od šest pokazatelja infrastrukture u odnosu na prosek EU napredak zabeležen samo kod dužine auto-puteva, sa 34 na 50 odsto evropskog proseka. Svi ostali pokazatelji su se u odnosu na EU pogoršali: putna i železnička mreža, kapaciteti za proizvodnju struje i pristup vodi i kanalizaciji.

Nova vlada nasleđuje i projekte i račune.

U energetici, Naftna industrija Srbije (NIS) još nije rešena, a ruski gas je obezbeđen samo do kraja godine. Pregovori sa EU stoje već nekoliko godina i očekuje se da će se sada pokrenuti. Branimir Jovanović upozorava i na moguću novu energetsku krizu, „sa cenom nafte koja je već oko 115 dolara, a očekuje se da skoči i više nakon izbora u Americi i verovatnog intenziviranja rata sa Iranom“.

U svojoj analizi on je napisao da promena vlasti ne garantuje bolje rezultate, ali da može da otvori vrata preispitivanju ekonomske politike. Sada kada je do promene došlo, njegova ocena je oprezna, ali ne i pesimistična.

„Neće biti lako naći se u cipelama nove vlasti, ali bi ona ipak mogla da izvede zemlju na pravi put“, zaključuje Jovanović u razgovoru za Biznis.rs.