Gejming industrija prkosi krizi u IT sektoru: Sektor koji zapošljava 4.000 ljudi

Domaća industrija video-igara nastavlja da se razvija uprkos problemima sa kojima se suočava širi IT sektor, uključujući zatvaranje pojedinih predstavništava stranih kompanija i neizvesnost na globalnom tržištu. Srbija je za nekoliko godina postala prepoznatljiva destinacija za razvoj igara, a broj studija, zaposlenih i prihodi ukazuju na značajan potencijal ove delatnosti.

Ipak, finansijski rezultati pokazuju da rast tržišta ne znači automatski i veću profitabilnost, dok je poslovanje čitavog sektora u velikoj meri oslonjeno na jednu kompaniju.

Prema procenama Srpske IT asocijacije, u Srbiji posluje između 120 i 150 studija za razvoj video-igara, koji zapošljavaju od 3.500 do 4.000 ljudi i ostvaruju godišnje prihode između 200 i 250 miliona evra. Više od 90 odsto tog novca dolazi sa inostranih tržišta, što ovu industriju svrstava među izrazito izvozno orijentisane delove domaće privrede.

Direktor Srpske IT asocijacije Marko Vučetić za Biznis.rs kaže da se industrija za samo nekoliko godina gotovo udvostručila. Početkom decenije u ovom sektoru radilo je oko 2.000 ljudi, a godišnji prihodi kretali su se između 100 i 125 miliona evra.

Dolazak i poslovanje globalnih kompanija, među kojima su Playrix i Sperasoft, dodatno su doprineli međunarodnoj prepoznatljivosti Srbije kao lokacije za razvoj video-igara. Međutim, iza pozitivnih pokazatelja kriju se i ozbiljni izazovi. Vučetić upozorava na zavisnost od malog broja velikih kompanija, nedostatak domaćeg investicionog kapitala i odlazak iskusnih stručnjaka. Problem predstavlja i nedovoljno razvijena zvanična statistika, kao i izostanak sistemske podrške industriji.

Uprkos tome, Srbija raspolaže stručnim kadrom i značajnim iskustvom u razvoju mobilnih igara i tehnologijama animacije, zbog čega ima potencijal da postane regionalni centar ove industrije. Da bi se taj potencijal iskoristio, prema oceni Vučetića, potrebno je obezbediti povoljnije uslove za finansiranje novih studija i razvoj domaćih kompanija.

Broj firmi porastao za četvrtinu, ali dobit nije pratila rast prihoda

Kada je reč o delatnosti izdavanja računarskih igara, finansijski podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da se tržište širi, ali istovremeno otkrivaju i slabosti njegovog poslovnog modela. U delatnosti izdavanja računarskih igara tokom 2025. godine poslovalo je 230 preduzeća, naspram 183 godinu ranije i 143 u 2023. godini.

Za samo dve godine broj evidentiranih firmi povećan je za više od 60 odsto, dok su prihodi sektora dostigli gotovo 1,58 milijardi dinara. To je rast od 10,2 odsto u odnosu na 2024, kada je prihod iznosio 1,43 milijarde dinara.

U poređenju sa 2023. godinom, kada je ostvareno oko 1,11 milijardi dinara, prihodi su veći za približno 42,5 odsto.

Međutim, veći obim poslovanja nije doneo i veću ukupnu zaradu. Rashodi su tokom 2025. porasli na 1,47 milijardi dinara, sa 1,34 milijarde godinu ranije, pa je ukupna dobit preduzeća blago smanjena. Dok je 2024. iznosila 81,2 miliona dinara, prošle godine pala je na oko 80,3 miliona dinara.

Takav odnos prihoda i rashoda doveo je i do smanjenja profitne marže sa 5,7 na 5,1 odsto. Drugim rečima, iako su kompanije ostvarile više poslovnih prihoda, na svakih 100 dinara prometa ostajalo im je manje novca kao dobit.

Jedna kompanija ostvaruje gotovo 90 odsto ukupne dobiti

Najveća koncentracija poslovanja vidi se u rezultatima kompanije Mad Head Games, koja praktično određuje finansijsku sliku čitave analizirane delatnosti. Tokom 2025. godine ostvarila je prihod od 1,38 milijardi dinara, što predstavlja oko 87,5 odsto ukupnih prihoda svih posmatranih preduzeća.

Prihodi ove kompanije porasli su sa 1,17 milijardi dinara u 2024. na 1,38 milijardi dinara prošle godine. U odnosu na 2023, kada su iznosili oko 997 miliona dinara, zabeležen je rast od približno 38,5 odsto.

Mad Head Games je u 2025. ostvario dobit od 72,5 miliona dinara, što je za gotovo 10 odsto manje nego godinu ranije, kada je ona iznosila 80,5 miliona dinara.

Glavni razlog za slabiji rezultat jeste rast troškova. Rashodi kompanije povećani su sa 1,07 milijardi dinara u 2024. na 1,30 milijardi dinara u 2025, odnosno za oko 20,6 odsto. Kako su rasli brže od prihoda, profitna marža smanjena je sa 6,9 na 5,3 odsto.

Značaj ove kompanije za ukupne rezultate sektora još je očigledniji kada se posmatra ostvarena dobit. Na Mad Head Games otpada oko 90 odsto ukupne dobiti svih analiziranih preduzeća. To znači da čak i relativno male promene u njenom poslovanju mogu značajno da utiču na zbirne rezultate čitave delatnosti.

Takva koncentracija istovremeno pokazuje koliko je tržište zavisno od poslovanja najvećih učesnika i koliko je važno da se razvije veći broj finansijski stabilnih domaćih studija.

Manji studiji imaju potpuno različite poslovne rezultate

Za razliku od najveće kompanije, čiji prihodi i dobit dominiraju tržištem, rezultati manjih preduzeća pokazuju koliko su uslovi poslovanja neujednačeni. Dok su pojedini studiji uspeli da značajno poprave finansijski rezultat, drugi su se suočili sa padom prihoda i prelaskom u zonu gubitka.

Zanimljiv primer je Sunlab Studio, koji je uprkos smanjenju prihoda ostvario višestruko veću dobit. Prihodi ove kompanije pali su sa 48 miliona dinara u 2024. na 37,5 miliona dinara u 2025. godini, ali je dobit istovremeno porasla sa 4,9 miliona na 24,1 milion dinara.

Posebno je značajno što je kompanija godinu ranije, 2023, poslovala sa gubitkom od 14,1 milion dinara. Preokret je praćen velikim smanjenjem rashoda, koji su sa 43,6 miliona dinara u 2024. pali na 13,4 miliona dinara prošle godine.

Iako dostupni podaci ne pokazuju šta je konkretno dovelo do takve promene, finansijski rezultat ukazuje na značajno poboljšanje efikasnosti poslovanja.

Nasuprot tome, preduzetnička radnja Alekseja Stepanova iz Novog Sada prošla je kroz znatno nepovoljniji period.

Njeni prihodi smanjeni su sa 14,4 miliona dinara u 2024. na 9,8 miliona dinara u 2025. godini, dok je prethodno ostvarena dobit od 8,3 miliona dinara zamenjena gubitkom od 2,7 miliona dinara.

Pad prihoda zabeležila je i kompanija Matryoshka, čiji je promet za godinu dana gotovo prepolovljen. Sa 163,2 miliona dinara u 2024. pao je na 87,7 miliona dinara u 2025, što predstavlja smanjenje od približno 46 odsto.

Ipak, kompanija je godinu završila sa pozitivnim rezultatom. Dobit je povećana sa svega 6.000 dinara na 529.000 dinara, ali je i dalje zanemarljiva u odnosu na ostvarene prihode.

Profitna marža od oko 0,6 odsto pokazuje da je na svakih 100 dinara prihoda ostajalo tek 60 para dobiti.

Ovi primeri ukazuju na to da rast industrije ne donosi jednaku korist svim učesnicima. Dok jedni uspevaju da poprave poslovanje smanjenjem troškova, drugi se suočavaju sa padom prometa i sve težim očuvanjem profitabilnosti.