Ko su rekorderi u srpskoj privredi, a ko gubitnici po parametru EBITDA?

Jedan od najvažnijih pokazatelja u analizi poslovanja kompanija je parametar EBITDA jer pokazuje koliko preduzeće zarađuje iz osnovne poslovne delatnosti pre obračuna kamata, poreza i amortizacije.

Koristi se za procenu operativne profitabilnosti, poređenje kompanija i sagledavanje njihove sposobnosti da stvaraju zaradu. EBITDA je skraćenica od engleskog izraza: Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization, što se na srpski može prevesti kao dobit pre kamata, poreza i amortizacije.

Poslovni konsultant Ivan Đokić kaže da EBITDA ukazuje na to koliko je poslovanje kompanije profitabilno pre uticaja troškova finansiranja, poreza i amortizacije.

„Visoka EBITDA može da znači da kompanija ostvaruje značajnu zaradu iz svoje osnovne delatnosti, dok niska ili negativna vrednost može da ukaže na probleme u poslovanju. Ovaj pokazatelj posebno je koristan kada se porede kompanije iz iste delatnosti. Na primer, dve kompanije mogu imati različite nivoe zaduženosti, različite poreske obaveze ili različitu starost i vrednost opreme, zbog čega se njihova neto dobit znatno razlikuje. EBITDA delimično uklanja uticaj tih razlika i omogućava bolje poređenje operativnih rezultata“, objašnjava Đokić.

Ipak, poređenje je najpouzdanije među kompanijama iz istog sektora jer se kapitalna intenzivnost i poslovni modeli razlikuju od delatnosti do delatnosti. Investitori i analitičari često koriste EBITDA za procenu vrednosti preduzeća, naročito kroz pokazatelj EV/EBITDA, koji predstavlja odnos vrednosti preduzeća i EBITDA.

„Ako, na primer, kompanija ima EBITDA od milijardu dinara, a njena vrednost preduzeća iznosi šest milijardi dinara, EV/EBITDA je šest. To znači da vrednost preduzeća odgovara šestostrukom iznosu njegove godišnje EBITDA. Ovaj pokazatelj koristi se za poređenje vrednovanja kompanija, ali sam po sebi ne govori da li je neka kompanija precenjena ili potcenjena“, ističe naš sagovornik.

Prema dostavljenim podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupna EBITDA iznosila je 2.088,6 milijardi dinara u 2023, zatim 2.240,3 milijarde u 2024, da bi u 2025. dostigla 2.424,6 milijardi dinara.

U 2024. godini ukupna EBITDA povećana je za 151,7 milijardi dinara, odnosno približno 7,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U 2025. rast je ubrzan na 184,4 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od oko 8,2 odsto.

Posmatrano u celini, ukupna EBITDA u 2025. bila je za 336 milijardi dinara, odnosno približno 16,1 odsto, veća nego 2023. godine. To ukazuje na kontinuirani rast zbirnog operativnog rezultata obuhvaćenog skupa kompanija.

Međutim, zbirni pokazatelj ne znači da su sve kompanije ostvarile bolji rezultat. Podaci o najvećim i najmanjim EBITDA pokazuju da je rast koncentrisan u određenim sektorima i kompanijama, dok pojedini industrijski sistemi i dalje posluju sa značajnim operativnim gubicima.

Rudarski sektor preuzeo primat, EPS izgubio vodeću poziciju

Najveća promena na vrhu liste dogodila se između Elektroprivrede Srbije i kompanije Serbia Zijin Mining. EPS je 2023. godine imao ubedljivo najveću EBITDA, od 170,6 milijardi dinara, ali je već 2024. pao na 83,3 milijarde dinara. U 2025. rezultat je porastao na 94,3 milijarde dinara, ali je ostao znatno ispod nivoa iz 2023. godine.

Nasuprot tome, Serbia Zijin Mining ostvario je rast u sve tri posmatrane godine. EBITDA kompanije povećana je sa 87,7 milijardi dinara u 2023. na 130,6 milijardi u 2024, a potom na 161,4 milijarde dinara u 2025. godini. Za dve godine rast je iznosio 73,9 milijardi dinara, odnosno oko 84 odsto.

Takva kretanja promenila su raspored na vrhu rang-liste. Serbia Zijin Mining postao je najveća kompanija prema EBITDA u 2024. i zadržao prvo mesto u 2025. godini. EPS je u 2024. pao na drugu poziciju, dok ga je 2025. pretekao i Telekom Srbija.

Važno je, međutim, da se pad EBITDA EPS-a ne tumači automatski kao jednak pad prihoda ili neto dobiti. Za potpunu ocenu poslovanja elektroenergetskog sistema potrebno je razmotriti i troškove proizvodnje, cene električne energije, količine proizvodnje, uvoz i druge faktore koji utiču na operativni rezultat.

Telekom Srbija gotovo udvostručio EBITDA

Telekom Srbija predstavlja jedan od najizraženijih primera kontinuiranog rasta. Njegova EBITDA povećana je sa 52,3 milijarde dinara u 2023. na 77,2 milijarde u 2024, a zatim na 111,1 milijardu dinara u 2025. godini.

Za dve godine operativni rezultat porastao je za 58,8 milijardi dinara, odnosno oko 112 odsto. Telekom je tako sa četvrtog mesta u 2023. napredovao na treće u 2024, a u 2025. zauzeo drugo mesto među deset kompanija sa najvećom EBITDA.

Ovaj rast posebno se izdvaja kada se uporedi sa rezultatima drugih velikih sistema. Dok je EPS u 2025. i dalje bio znatno ispod svog rezultata iz 2023, Telekom je u istom periodu više nego udvostručio EBITDA.

Serbia Zijin Copper takođe beleži rast

Pozitivni trendovi vidljivi su i kod kompanije Serbia Zijin Copper. Njena EBITDA porasla je sa 27 milijardi dinara u 2023. na 56,6 milijardi u 2024, da bi u 2025. dostigla 76,6 milijardi dinara. Za dve godine rezultat je povećan za približno 49,6 milijardi dinara, odnosno oko 184 odsto. Kompanija je tako napredovala sa petog mesta na listi najvećih EBITDA u 2023. na četvrto mesto u naredne dve godine.

Kada se posmatraju zajedno, Serbia Zijin Mining i Serbia Zijin Copper pokazuju koliko je rudarstvo značajno za vrh ove rang-liste. Obe kompanije su u 2025. ostvarile znatno veću EBITDA nego dve godine ranije, a njihov zbirni rezultat dostigao je oko 238 milijardi dinara.

NIS pod sve većim pritiskom

Za razliku od rudarskih kompanija, NIS je zabeležio kontinuirani pad EBITDA. Rezultat je smanjen sa 77,7 milijardi dinara u 2023. na 47,8 milijardi u 2024, a zatim na 30,8 milijardi dinara u 2025. godini. U odnosu na 2023, EBITDA je u 2025. bila manja za oko 46,3 milijarde dinara, odnosno približno 60 odsto. NIS je sa trećeg mesta na rang-listi u 2023. pao na peto mesto u 2024. i zadržao tu poziciju u 2025. godini.

Rast EBITDA nije ograničen na rudarski sektor. Pored Telekoma Srbija, rast su zabeležili i mobilni operatori Yettel i A1 Srbija, mada u znatno manjem obimu. Yettel je povećao EBITDA sa 15 milijardi dinara u 2023. na 17,7 milijardi u 2024, a potom na 19,6 milijardi dinara u 2025. godini. Ukupno povećanje za dve godine iznosilo je oko 31 odsto.

A1 Srbija ostvario je sličan trend: EBITDA je porasla sa 14,9 milijardi dinara u 2023. na 17,5 milijardi u 2024, a zatim na 18,1 milijardu dinara u 2025. godini. Rast je bio postepen, ali stabilan.

Ovi rezultati pokazuju da su sva tri telekomunikaciona operatora iz dostavljenih podataka u 2025. imala veću EBITDA nego 2023. godine. Ipak, dinamika rasta značajno se razlikovala, pri čemu je Telekom Srbija zabeležio daleko najveći apsolutni i relativni napredak.

U trgovini na malo, Delhaize Serbia imala je EBITDA od 17,3 milijarde dinara u 2023, 17,5 milijardi u 2024. i 17,5 milijardi dinara u 2025. godini. To ukazuje na relativno stabilan operativni rezultat tokom celog perioda, bez promena kakve su zabeležene kod rudarskih kompanija i Telekoma Srbija.

Slična stabilnost vidljiva je i kod Srbijagasa. Njegova EBITDA povećana je sa 23,4 milijarde dinara u 2023. na 23,8 milijardi u 2024, ali je u 2025. pala na 20,7 milijardi dinara. Iako je rezultat u poslednjoj godini bio niži nego u prethodnoj, ostao je blizu nivoa iz 2023.

Zanimljiv je i ulazak novih kompanija na listu deset najvećih. GASTRANS je u 2024. zauzeo sedmo mesto sa EBITDA od 18 milijardi dinara, dok se Beograd na vodi u 2025. našao na šestom mestu, sa 21,8 milijardi dinara. Njihovo pojavljivanje pokazuje da se sastav vodeće desetorke menja, ali samo na osnovu ove liste nije moguće zaključiti da li je promena posledica rasta poslovanja, promena u obuhvatu podataka ili izlaska drugih kompanija iz prvih deset.