U Srbiji prošle godine poslovalo 267.560 preduzetnika, zapošljavali više od 253.000 radnika

U Srbiji je tokom 2025. godine poslovalo 267.560 preduzetnika koji su zapošljavali ukupno 253.723 radnika, pokazuju danas objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Najveći broj preduzetnika poslovao je u Beogradskom regionu i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok je najveći udeo u ukupnom prometu ostvaren u sektoru trgovine.

Prema podacima RZS-a, u Beogradskom regionu poslovalo je 76.778 preduzetnika, odnosno 28,7 odsto ukupnog broja u Srbiji. U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije bilo ih je 75.214 (28,1 odsto), u Vojvodini 67.552 (25,2 odsto), a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 48.016, što čini 17,9 odsto.

Posmatrano po delatnostima, najveći udeo u ukupnom broju preduzetnika imale su stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, sa 17,6 odsto. Slede trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala sa 15,9 odsto, prerađivačka industrija sa 13,3 odsto i građevinarstvo sa 11,1 odsto.

U saobraćaju i skladištenju poslovalo je 8,3 odsto, a u sektoru informisanja i komunikacija 7,8 odsto ukupnog broja preduzetnika.

Najviše radnika u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji

Preduzetnici su tokom prošle godine zapošljavali 253.723 radnika. Najveći udeo u ukupnom broju zaposlenih bio je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je radilo 76.028 ljudi, odnosno 30 odsto svih zaposlenih kod preduzetnika.

U Vojvodini je bilo zaposleno 70.509 radnika, što je 27,8 odsto ukupnog broja, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji radilo 53.788 ljudi, odnosno 21,2 odsto. Beogradski region imao je 53.398 zaposlenih, što predstavlja 21 odsto ukupnog broja.

Najveći broj radnika bio je angažovan u trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila i motocikala, koja je činila 22,4 odsto ukupne zaposlenosti kod preduzetnika. Prerađivačka industrija učestvovala je sa 20,3 odsto, a usluge smeštaja i ishrane sa 16,2 odsto. U građevinarstvu je bilo zaposleno 13,2 odsto radnika, a u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima 6,5 odsto.

Prema podacima RZS-a, najveći deo ukupnog prometa preduzetnika u 2025. godini ostvaren je u trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila i motocikala, sa udelom od 31,6 odsto.

Na drugom mestu bila je prerađivačka industrija sa 16,9 odsto, a zatim građevinarstvo sa 13,3 odsto. Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti učestvovale su sa 10 odsto, saobraćaj i skladištenje sa 6,8 odsto, a usluge smeštaja i ishrane sa 6,1 odsto ukupnog prometa.

Posmatrano po regionima, najveći udeo u prometu ostvarili su preduzetnici iz Šumadije i Zapadne Srbije, sa 30,8 odsto. Slede Beogradski region sa 26 odsto, Vojvodina sa 24,8 odsto i Južna i Istočna Srbija sa 18,4 odsto.

Beograd prednjači po bruto dodatoj vrednosti

Kada je reč o bruto dodatoj vrednosti (BDV), preduzetnici iz Beogradskog regiona ostvarili su 31,5 odsto ukupne vrednosti na nivou Srbije. Udeo Šumadije i Zapadne Srbije iznosio je 26,4 odsto, Vojvodine 25,9 odsto, a Južne i Istočne Srbije 16,3 odsto.

Prema delatnostima, najveći doprinos bruto dodatoj vrednosti dale su stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, sa udelom od 18,1 odsto. Slede prerađivačka industrija sa 16,3 odsto, trgovina sa 15,9 odsto i građevinarstvo sa 12,3 odsto. Informisanje i komunikacije učestvovali su sa 8,2 odsto, dok su saobraćaj i skladištenje, kao i usluge smeštaja i ishrane, imali po 6,5 odsto udela u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti koju su ostvarili preduzetnici.