Koje su poreske obaveze preduzetnika ako izabere isplatu lične zarade?

Preduzetnici koji vode poslovne knjige i žele da poreze i doprinose plaćaju kroz model isplate lične zarade imaju rok do sredine decembra da se opredele za ovaj način oporezivanja u narednoj godini. Međutim, od 2027. godine preduzetnike očekuje i jedna praktična promena.

Oni koji tokom godine izgube pravo na paušalno oporezivanje i zbog toga moraju da pređu na vođenje poslovnih knjiga više neće morati da čekaju narednu godinu kako bi izabrali isplatu lične zarade. Rok za podnošenje obaveštenja u tom slučaju biće 15 dana od dana prestanka prava na paušalno oporezivanje.

Poreska savetnica Marija Đorđić iz agencije Experta za Biznis.rs objašnjava kako izgleda postupak za preduzetnike koji vode poslovne knjige i opredelili su se za isplatu lične zarade, a tek počinju da posluju. Jedna od prvih obaveza nakon osnivanja preduzetnika jeste podnošenje akontativne poreske prijave na obrascu PPDG-1S. Ovom prijavom ne prijavljuje se već ostvareni rezultat, već procena prihoda i rashoda do kraja prve poslovne godine.

Na osnovu te procene utvrđuje se mesečna akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti, koju preduzetnik plaća Poreskoj upravi svakog meseca.

Ko podnosi PPDG-1S i kada?

Ova obaveza odnosi se na preduzetnika koji vodi poslovne knjige, porez plaća na osnovu stvarno ostvarene dobiti, opredelio se za isplatu lične zarade i počinje da obavlja delatnost tokom godine.

„Akontativna prijava podnosi se elektronski preko portala ePorezi, u roku od 15 dana od dana početka obavljanja delatnosti. Preduzetnik prijavu može podneti sam ili preko ovlašćenog lica, najčešće knjigovođe. U prijavi se navode procenjeni prihodi i poslovni rashodi od dana registracije do kraja godine. Razlika između ta dva iznosa predstavlja procenjenu dobit, na koju se obračunava porez po stopi od 10 odsto“, navodi Đorđić.

Dobijeni iznos poreza deli se sa brojem meseci poslovanja do kraja godine i tako se dobija mesečna akontacija.

Naša sagovornica pojašnjava proces tako što kaže da se kod računanja broja meseci računa i mesec u kojem je preduzetnik registrovan, bez obzira na to kog dana je počeo da radi. Tako se, na primer, ako je preduzetnik registrovan 25. oktobra, računaju oktobar, novembar i decembar, odnosno tri meseca.

Kod preduzetnika koji su izabrali ličnu zaradu, kroz PPDG-1S se ne obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Porez i doprinosi na ličnu zaradu obračunavaju se posebno, prilikom njene isplate.

Kako se procenjuju prihodi i rashodi?

Procena se pravi na osnovu podataka kojima preduzetnik raspolaže u trenutku podnošenja prijave. U obzir mogu da se uzmu već ugovoreni poslovi, očekivani mesečni prihodi, planirani broj klijenata, zakup poslovnog prostora, troškovi knjigovodstva, softvera i banke, opreme, marketinga i angažovanja drugih lica.

U rashode se uključuje i lična zarada preduzetnika u bruto iznosu, kao i drugi očekivani troškovi poslovanja.

„Od preduzetnika se ne očekuje da prilikom osnivanja može potpuno precizno da predvidi poslovni rezultat do kraja godine, ali procena bi trebalo da bude razumna i zasnovana na dostupnim podacima“, kaže poreska savetnica Marija Đorđić.

Svi iznosi u poreskoj prijavi iskazuju se u dinarima. Ako se prihod očekuje u stranoj valuti, za potrebe prijave potrebno ga je iskazati u dinarskoj protivvrednosti.

Lična zarada smanjuje osnovicu za porez na dobit

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige može, ali ne mora, da izabere isplatu lične zarade. Reč je o mesečnom iznosu koji preduzetnik isplaćuje sebi, a koji ima poreski tretman zarade.

Kod procene u akontativnoj prijavi lična zarada se evidentira kao rashod u bruto iznosu. U njega ulaze zarada koju preduzetnik planira da isplaćuje sebi, kao i porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

„Prema navedenim stopama, doprinosi obuhvataju 24 odsto za PIO, 10,3 odsto za zdravstveno osiguranje i 0,75 odsto za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, odnosno ukupno 35,05 odsto. Pošto bruto lična zarada predstavlja rashod, ona umanjuje procenjenu oporezivu dobit, a samim tim i mesečnu akontaciju poreza“, objašnjava naša sagovornica.

Da bi preduzetnik mogao da isplaćuje ličnu zaradu, za ovaj model mora da se opredeli prilikom registracije u Agenciji za privredne registre.

Primer obračuna akontacije

Ako preduzetnik proceni da će mesečno ostvarivati 240.000 dinara prihoda i imati 60.000 dinara rashoda, njegova procenjena mesečna dobit iznosi 180.000 dinara. Na tu dobit primenjuje se porez od 10 odsto, pa mesečna akontacija iznosi 18.000 dinara.

Kod preduzetnika koji se, na primer, registruje 25. oktobra i proceni da će do kraja godine ostvariti dva miliona dinara prihoda i 400.000 dinara rashoda, procenjena dobit iznosi 1,6 miliona dinara.

Porez od 10 odsto na taj iznos iznosi 160.000 dinara. Pošto se posluje tri meseca, mesečna akontacija bi iznosila 53.333 dinara.

Porez se plaća do 15. u mesecu za prethodni mesec

Mesečna akontacija poreza plaća se do 15. u mesecu za prethodni mesec. Ako je preduzetnik počeo da radi u septembru, prvu akontaciju plaća do 15. oktobra, sledeću do 15. novembra, a novembarsku ratu do 15. decembra. Akontacija za decembar dospeva do 15. januara.

Podaci za plaćanje mesečnih rata ostaju isti tokom jedne kalendarske godine, dok se prelaskom u novu godinu minimalno menja poziv na broj odobrenja. Tačnu instrukciju za plaćanje preduzetnik može dobiti od računovođe.

Šta ako stvarna dobit odstupa od procene?

Iznos naveden u akontativnoj prijavi nije konačan poreski obračun. Po završetku poslovne godine utvrđuje se stvarni rezultat na osnovu poslovnih knjiga, nakon čega se sastavljaju poreski bilans i konačna prijava PPDG-1S.

„Ako je stvarna dobit veća od procenjene, preduzetnik će morati da doplati razliku poreza. Ukoliko je dobit manja, konačnim obračunom utvrđuje se manja obaveza, dok se više plaćeni iznos može koristiti za buduće obaveze ili se može tražiti njegov povraćaj, u skladu sa poreskim propisima. Sama razlika između procenjenog i stvarnog rezultata ne predstavlja prekršaj, već se obaveza usklađuje kroz konačni obračun“, ističe Đorđić.

Od druge poslovne godine mesečne akontacije se više ne utvrđuju na osnovu procene, već na osnovu rezultata ostvarenog u prethodnoj godini.

Takođe, preduzetnik može proceniti da će mu prihodi i rashodi biti jednaki, pa će procenjena dobit iznositi nula dinara. U tom slučaju nema ni mesečne akontacije poreza.

„Međutim, ako tokom godine ipak ostvari dobit, nakon završetka godine moraće odjednom da plati porez utvrđen konačnim obračunom. Zbog toga nulta procena može smanjiti mesečne obaveze tokom godine, ali istovremeno dovesti do veće doplate naredne godine“, kaže poreska savetnica.