Kako firme mogu da iskoriste poreske olakšice i smanje porez na dobit?

Završetak poslovne godine nije samo period za svođenje poslovnih knjiga i pripremu finansijskih izveštaja, već i poslednja prilika da privredna društva pojedinim poslovnim odlukama utiču na visinu poreza na dobit. Otpis nenaplativih potraživanja, planiranje investicija i korišćenje poreskih podsticaja za istraživanje i razvoj samo su neke od mogućnosti koje kompanije imaju na raspolaganju, ali je za njihovo korišćenje neophodno ispuniti zakonom propisane uslove.

O tome koje poreske mogućnosti privreda ne bi trebalo da propusti, koje greške se najčešće prave prilikom otpisa potraživanja i na koji način i mala i srednja preduzeća mogu da smanje poresku osnovicu, Biznis.rs razgovarao je sa Natašom Janković Dejanovski, računovođom i poreskom savetnicom, osnivačicom Numera grupe.

Jedan od najčešćih propusta u praksi odnosi se na pogrešno tumačenje uslova za otpis nenaplativih potraživanja. Kako objašnjava naša sagovornica, preduzeća često smatraju da je za poresko priznavanje ovog rashoda dovoljna interna odluka direktora o otpisu, što nije slučaj.

Naime, potrebno je razlikovati računovodstveni i poreski tretman potraživanja. To što je određeno potraživanje isknjiženo iz poslovnih knjiga ne znači automatski da će rashod biti priznat i prilikom utvrđivanja poreske osnovice.

„Prema članu 16. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, rashod po osnovu otpisa pojedinačnih potraživanja može biti poreski priznat ukoliko su ispunjeni propisani uslovi. Između ostalog, potraživanje je prethodno moralo biti uključeno u prihode poreskog obveznika, njegovo isknjižavanje evidentirano u poslovnim knjigama, a poverilac je morao da preduzme zakonom predviđene mere naplate“, objašnjava Janković Dejanovski.

To podrazumeva pokretanje sudskog postupka, postupka izvršenja ili prijavljivanje potraživanja u stečajnom, odnosno likvidacionom postupku. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, rashod može biti evidentiran u računovodstvu, ali će privredno društvo morati da ga isključi iz poreski priznatih rashoda, odnosno uveća poresku osnovicu.

Međutim, naša sagovornica ističe da drugačija pravila važe za potraživanja starija od 60 dana. Kod njih je moguće primeniti ispravku vrednosti, odnosno obezvređenje pojedinačnih potraživanja, što ne treba poistovećivati sa konačnim otpisom.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica omogućava priznavanje rashoda po ovom osnovu ukoliko je od dana dospelosti potraživanja do kraja poreskog perioda proteklo najmanje 60 dana. Za razliku od konačnog otpisa, u ovom slučaju nije neophodno prethodno pokretanje sudskog postupka naplate.

„Ipak, samo evidentiranje ispravke vrednosti nije dovoljno. Preduzeće mora imati urednu analitičku evidenciju, dokumentaciju o nastanku i dospelosti potraživanja, kao i pravilno sproveden računovodstveni postupak obezvređenja. Ukoliko se takvo potraživanje naknadno naplati, odgovarajući iznos priznaje se kao prihod u skladu sa poreskim pravilima“, kaže Janković Dejanovski.

Investicije ne znače automatski manji porez

Pored upravljanja potraživanjima, važan instrument poreskog planiranja predstavljaju investicije. Međutim, kako ističe Janković Dejanovski, privrednici moraju imati u vidu da kupovina opreme, računara, proizvodnih mašina i drugih osnovnih sredstava ne znači da će celokupan iznos ulaganja automatski biti priznat kao rashod u godini nabavke.

„Ovakva sredstva se, po pravilu, kapitalizuju, a njihov trošak postepeno se priznaje kroz amortizaciju. Pritom je važno razlikovati računovodstvenu od poreske amortizacije, budući da se za poreske potrebe primenjuju posebna pravila propisana Zakonom o porezu na dobit pravnih lica i odgovarajućim pravilnicima“, navodi poreska savetnica.

Zbog toga bi pre svake veće investicije trebalo unapred sagledati njen računovodstveni i poreski tretman, kao i uticaj na finansijski rezultat i poresku obavezu.

Kao jedan od značajnih podsticaja za velika ulaganja, naša sagovornica izdvaja olakšicu iz člana 50a Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Ona omogućava privrednim društvima koja ulože više od milijardu dinara u osnovna sredstva i zaposle najmanje 100 novih radnika na neodređeno vreme da, uz ispunjenje ostalih zakonskih uslova, ostvare pravo na oslobođenje od plaćanja poreza na dobit tokom deset godina, srazmerno izvršenom ulaganju.

Reč je o podsticaju namenjenom velikim investicionim projektima, ali i primeru zbog čega poresko planiranje mora da bude sastavni deo pripreme investicije, a ne naknadna aktivnost nakon što je novac već uložen.

Poreske olakšice dostupne i malim i srednjim preduzećima

Ipak, značajne poreske mogućnosti nisu rezervisane samo za velike kompanije. Mala i srednja preduzeća takođe mogu da koriste podsticaje, posebno ukoliko se bave inovacijama, istraživanjem i razvojem.

„Jedna od najznačajnijih mogućnosti predviđena je članom 22g Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji omogućava da se kvalifikovani troškovi istraživanja i razvoja obavljenog u Srbiji priznaju u dvostrukom iznosu“, kaže Janković Dejanovski.

Naša sagovornica dalje objašnjava da ova olakšica može biti posebno značajna za kompanije koje razvijaju nove proizvode, tehnologije i softverska rešenja ili rade na unapređenju postojećih proizvodnih i poslovnih procesa.

„Međutim, nije svaki trošak razvoja ili redovnog unapređenja poslovanja automatski prihvatljiv za korišćenje ovog podsticaja. Neophodno je da konkretne aktivnosti ispunjavaju zakonsku definiciju istraživanja i razvoja, kao i da kompanija raspolaže odgovarajućom projektnom i finansijskom dokumentacijom kojom može da dokaže ispunjenost uslova“, kaže Janković Dejanovski.

Druga mogućnost, prem anjenim rečima, odnosi se na ulaganja u kapital novoosnovanih privrednih društava koja obavljaju inovacionu delatnost. U tom slučaju investitor, pod zakonom propisanim uslovima, može ostvariti pravo na poreski kredit u visini od 30 odsto izvršenog ulaganja.

I kod ovog podsticaja važno je prethodno proveriti da li i investitor i kompanija u koju se ulaže ispunjavaju zakonske kriterijume, uključujući uslove koji se odnose na trajanje i očuvanje investicije.

Poresko planiranje ne treba ostavljati za februar i mart

Kada je reč o poslednjim nedeljama poslovne godine, najvažnija preporuka finansijskim direktorima i vlasnicima preduzeća jeste da poresko planiranje ne odlažu do trenutka kada počne priprema poreskog bilansa, odnosno do februara ili marta naredne godine.

Do završetka godine trebalo bi da imaju jasnu sliku finansijskog i poreskog položaja kompanije. To podrazumeva pregled starosne strukture potraživanja, proveru obaveza i rezervisanja, analizu planiranih investicija, kontrolu prateće dokumentacije i identifikovanje rashoda koji nisu poreski priznati.

Posebnu pažnju, prema rečima Nataše Janković Dejanovski, treba posvetiti razlikama između računovodstvenog i poreskog rezultata. Upravo na tom mestu često nastaju greške koje mogu dovesti do nepotrebnog povećanja poreske obaveze ili naknadnih korekcija poreskog bilansa.

Poreska optimizacija, naglašava ona, ne podrazumeva stvaranje fiktivnih troškova niti veštačko umanjivanje dobiti, već poznavanje propisa, pravovremeno donošenje poslovnih odluka i pravilno korišćenje svih zakonskih mogućnosti.

„Dobra poreska strategija zato ne počinje u trenutku predaje poreskog bilansa, već mnogo ranije, kvalitetnim finansijskim planiranjem i saradnjom menadžmenta i računovodstva“, zaključuje Nataša Janković Dejanovski, računovođa i poreska savetnica, osnivačica Numera grupe.