Rok za plaćanje četvrte rate poreza na imovinu ističe 16. novembra

Poreski obveznici imaju rok do 16. novembra da izmire četvrtu ratu godišnjeg poreza na imovinu za 2026. godinu, podseća Sekretarijat za javne prihode.

Obaveza plaćanja poreza na imovinu odnosi se na fizička lica, preduzetnike i pravna lica, a prema Zakonu o porezima na imovinu ovaj namet izmiruje se u četiri tromesečne rate, najkasnije u roku od 45 dana od početka svakog kvartala. Blagovremena uplata važna je kako bi obveznici izbegli zakonsku zateznu kamatu, ali i mogućnost pokretanja prekršajnog postupka.

Iako se porez na imovinu najčešće povezuje sa posedovanjem stana, kuće ili vikendice, krug nepokretnosti i prava koja podležu oporezivanju znatno je širi.

Poreska obaveza ne nastaje samo na osnovu prava svojine, već u određenim slučajevima i zbog zakupa, korišćenja ili državine nepokretnosti.

Tako osim vlasnika stanova, kuća, poslovnih prostora, garaža i zemljišta površine veće od deset ari, obveznici mogu biti i fizička lica koja imaju pravo zakupa ili korišćenja stana ili kuće za stanovanje na neodređeno vreme ili na period duži od godinu dana, ukoliko je reč o zakupu pod posebnim zakonskim uslovima.

„Porez se plaća i na pravo korišćenja građevinskog zemljišta većeg od deset ari, kada ono još nije prešlo u privatnu svojinu, kao i na nepokretnosti u javnoj svojini koje neko koristi bez pravnog osnova ili kao ovlašćeni korisnik. U pojedinim slučajevima za nastanak poreske obaveze dovoljan je i faktički posed, čak i kada vlasnik nije poznat ili nije formalno utvrđen. Obaveza može postojati i kod finansijskog lizinga nepokretnosti“, objašnjava poreski savetnik Jovan Pavlović.

Zakup poslovnog prostora ne znači automatski i poresku obavezu za zakupca

Jedna od važnih razlika odnosi se na zakup poslovnih prostora. Zakupac lokala, hale ili magacina nije obveznik poreza na imovinu samo zato što koristi tu nepokretnost. Poreska obaveza ostaje na vlasniku, odnosno zakupodavcu.

To je potvrđeno i mišljenjem Ministarstva finansija iz aprila 2021. godine, prema kojem se obaveza plaćanja poreza ne prenosi na zakupca ni kada se ugovorom strane dogovore da on nadoknađuje iznos poreza kroz zakupninu. Takav dogovor može biti deo njihovog međusobnog finansijskog odnosa, ali ne menja zakonski utvrđenog poreskog obveznika.

Porez se plaća i na objekte bez građevinske dozvole

Važno je i šta se sve u pravnom smislu smatra nepokretnošću. Osim zemljišta, u ovu kategoriju ulaze stambene i poslovne zgrade, garaže, nadzemni i podzemni objekti, kao i posebni delovi zgrada, poput stanova i poslovnih prostorija.

„Pri tome, činjenica da objekat nema građevinsku dozvolu, da nije legalizovan ili da se još nalazi u postupku ozakonjenja ne znači da je oslobođen poreza. Za poreski tretman presudno je da li objekat postoji kao nepokretnost u smislu zakona, a ne isključivo njegov građevinsko-pravni status. Drugim rečima, i nelegalno izgrađeni objekti mogu biti predmet oporezivanja, ukoliko ispunjavaju zakonske uslove“, navodi Pavlović.

Posebno pitanje predstavlja razgraničenje pokretnih i nepokretnih stvari. Nije svaka građevina koja se nalazi na zemljištu automatski predmet poreza na imovinu. Osnovni kriterijum je mogućnost njenog premeštanja bez oštećenja ili narušavanja njene suštine. Tako montažno-demontažni bazeni koji mogu da se premeste bez oštećenja ne smatraju se nepokretnostima. Nasuprot tome, bazeni koji su ugrađeni i trajno povezani sa zemljištem podležu oporezivanju.

Isto pravilo primenjuje se na montažne objekte, mobilne kabine, svlačionice i plažni mobilijar. Ukoliko se mogu premestiti bez oštećenja, reč je o pokretnim stvarima koje ne podležu porezu na imovinu po ovom osnovu.

Poreska obaveza postoji i za podzemne objekte i instalacije

Definicija nepokretnosti obuhvata i građevine koje nisu vidljive na površini zemljišta.

U tu grupu spadaju podzemne garaže, skloništa, objekti ispod zemlje, nadstrešnice, stanice za gorivo, ali i distributivne mreže za vodu, električnu energiju i gas, ukoliko su trajno povezane sa zemljištem.

Poreski tretman ne zavisi ni od toga da li vlasnik može nesmetano da pristupi svojoj nepokretnosti. Čak i kada zemljište ili objekat nemaju izgrađen prilazni put ili vlasnik nema obezbeđeno pravo prolaza, to samo po sebi ne ukida poresku obavezu.

„Za nastanak obaveze nije presudno da li vlasnik može praktično da koristi nepokretnost ili joj nesmetano pristupa, već da li ima pravo svojine, državine ili korišćenja koje je zakonom prepoznato kao osnov za oporezivanje“, zaključuje poreski savetnik Jovan Pavlović.