Menja se Zakon o privrednim društvima – najvažnije novine u delu prekograničnog poslovanja

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima trajaće do 27. maja, a Ministarstvo privrede pozvalo je stručnu i zainteresovanu javnost da se uključi u raspravu i dostavi svoje predloge, sugestije i primedbe na predložena zakonska rešenja.

Zakonom se uređuje pravni položaj privrednih društava, naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne i promene pravne forme, prestanak, kao i druga važna pitanja za njihov i pravni položaj preduzetnika.

Predložene novine odnose se na digitalizaciju poslovanja, prekogranične statusne promene kompanija, veću zaštitu zaposlenih i poverilaca, kao i uvođenje pravila o rodnoj ravnopravnosti u upravljačkim strukturama velikih javnih akcionarskih društava.

Kako se navodi u obrazloženju nacrta, izmene zakona deo su obaveza koje je Srbija preuzela u procesu pristupanja Evropskoj uniji, posebno u okviru Poglavlja 6 – „Pravo privrednih društava“. Cilj je usklađivanje domaćih propisa sa evropskim direktivama koje regulišu korporativno pravo, digitalne procedure i prekogranično poslovanje kompanija.

Jedna od važnijih novina odnosi se na uvođenje pravila o rodnoj ravnopravnosti u organima upravljanja javnih akcionarskih društava koja se svrstavaju u velika pravna lica. Predviđeno je da kompanije dostavljaju podatke o zastupljenosti žena i muškaraca među direktorima, kao i informacije o merama koje preduzimaju radi postizanja rodnog balansa. Ti podaci moraće da budu javno dostupni i objavljeni na internet stranicama društava.

Nacrt zakona uvodi mogućnost da se udeo člana društva, kao i sopstveni udeo društva, pretvori u digitalni token u skladu sa propisima o digitalnoj imovini. Na ovaj način omogućava se prenos udela putem organizovanih platformi za trgovinu digitalnim tokenima, uz zadržavanje postojećih pravila o pravu preče kupovine, saglasnosti društva i drugim ograničenjima prenosa udela.

Veliki deo izmena odnosi se na digitalizaciju korporativnih procedura. Predviđene su mogućnosti elektronskog podnošenja dokumentacije, online registracije društava i jačanje povezivanja registara sa državama članicama Evropske unije putem sistema interkonekcije registara.

Prekogranične statusne promene privrednih društava

Najznačajne novine odnose se na prekogranične statusne promene privrednih društava, pri čemu se detaljno uređuju prekogranične promene pravne forme, kao i postupci spajanja, pripajanja i podele kompanija unutar jedinstvenog tržišta Evropske unije.

Cilj ovih odredbi je da se kompanijama omogući lakše reorganizovanje i promena sedišta unutar EU, uz zaštitu prava zaposlenih, poverilaca i manjinskih akcionara.

“Prekogranična promena pravne forme podrazumeva postupak u kome društvo kapitala (u Republici Srbiji: d.o.o. i a.d.) menja pravnu formu i iz pravne forme u kojoj je registrovano u državi porekla, prelazi u pravnu formu države prijema, pri čemu se briše iz registra države porekla i upisuje u registar države prijema”, navodi se u obrazloženju.

Nacrtom zakona precizno je propisano i koja društva ne mogu učestvovati u postupku prekogranične promene pravne forme. To su:

• društva kapitala u likvidaciji, prinudnoj likvidaciji i stečaju (osim u slučaju kada je prekogranična promena pravne forme predviđena kao mera reorganizacije u stečajnom postupku)
• kreditne institucije, finansijske holding kompanije i mešovite holding kompanije, finansijske institucije koje su zavisna društva tih subjekata i koje su uključene u konsolidovani nadzor, ukoliko su predmet stečaja i likvidacije u skladu sa propisima kojima se uređuju banke, društva za osiguranje i davaoci finansijskog lizinga.

Takođe, zakonom je uređen i sam postupak pravne forme koji, kao i kod drugih statusnih promena, počinje izradom nacrta plana prekogranične promene pravne forme i izveštaja organa upravljanja za članove društva i zaposlene. U tom izveštaju obrazlažu se pravni i ekonomski aspekti promene, njen uticaj na zaposlene i buduće poslovanje društva.

Nezavisni revizor u ovom procesu sačinjava izveštaj o reviziji nacrta plana prekogranične promene pravne forme, a predviđena je i obaveza njegovog objavljivanja zajedno sa pratećom dokumentacijom.

Spajanje i pripajanje privrednih društava

Nacrtom zakona predložene su izmene i dopune pojedinih odredbi koje se odnose na prekogranična pripajanja i spajanja privrednih društava.

Predloženim rešenjima proširen je spisak subjekata koji ne mogu učestvovati u ovim postupcima, dok je dodatno precizirano da su društva kapitala koja učestvuju u prekograničnom pripajanju ili spajanju dužna da postupaju u skladu sa nacionalnim propisima koji se na njih primenjuju, naročito u delu koji se odnosi na donošenje odluka i zaštitu zaposlenih, osim ako je drugačije propisano.

Takođe, nacrtom je propisano da zajednički nacrt ugovora o pripajanju mora da sadrži i podatke o visini novčane naknade koja se nudi nesaglasnim članovima društva, kao i rok u kome će ona biti isplaćena, uz obavezu definisanja odgovarajućih mehanizama zaštite poverilaca, poput garancija i zaloga.

Prekogranična podela društva kapitala

Članom 40. Nacrta zakona uređuje se još jedna vrsta prekograničnih statusnih promena – prekogranična podela društava kapitala.

Prekogranične podele definisane su kao statusne promene u kojima učestvuju dva ili više društava, od kojih je najmanje jedno registrovano u Republici Srbiji, a najmanje jedno u državi članici Evropske unije. Ova vrsta podele obuhvata potpunu podelu, delimičnu i podelu uz odvajanje.

Kod potpune prekogranične podele jedno društvo (društvo prenosilac) prestaje da postoji bez sprovođenja likvidacije, pri čemu celokupnu imovinu i obaveze prenosi na dva ili više novoosnovanih društava kapitala (društva sticaoci), dok njegovi članovi stiču udele, odnosno akcije u tim društvima.

Delimična prekogranična podela podrazumeva prenos dela imovine i obaveza društva prenosioca na jedno ili više novoosnovanih društava kapitala, uz sticanje udela ili akcija u društvima sticaocima od strane članova društva prenosioca.

Prekogranična podela uz odvajanje predstavlja postupak u kojem jedno društvo (prenosilac) prenosi deo svoje imovine i obaveza na jedno ili više novosnovanih društava, pri čemu stiče udele, odnosno akcije u društvima sticaocima.

Nacrtom zakona precizirani su i obim primene, kao i kategorije društava koja ne mogu učestvovati u prekograničnim podelama.

Kao i kod drugih prekograničnih statusnih promena, postupak započinje izradom nacrta plana prekogranične podele od strane nadležnog organa društva. Odbor direktora dužan je da sačini i izveštaj za članove društva i zaposlene, u kojem se obrazlažu pravni i ekonomski aspekti podele, njen uticaj na zaposlene i buduće poslovanje.

Zaposleni u ovom postupku ostvaruju i pravo učestvovanja u organima upravljanja. Uređena su i prava nesaglasnih članova društva prenosioca, pravo na doplatu, zaštita poverilaca i odgovornost za štetu, kao i pravne posledice sprovedene prekogranične podele.

Na kraju, precizno je uređen i postupak registracije, koji zahteva javnobeležničku ispravu ili potvrdu, u zavisnosti od toga da li je društvo sticalac ili prenosilac registrovano u Republici Srbiji. Propisana je i razmena podataka putem sistema interkonekcije registara, kao i trenutak stupanja na snagu prekogranične podele.

Zakonom je predviđeno i da pojedine odredbe koje se odnose na prekogranična pripajanja i spajanja, kao i na Evropsko društvo i Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju, počnu da se primenjuju tek po pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.