Sporna tačka novog Zakona o zaštiti potrošača – građani nezaštićeni u delu komunalnih usluga

Skupština Srbije usvojila je set zakona koji bi, prema ocenama nadležnih institucija, trebalo da doprinesu stabilnijem i uređenijem tržištu. Među njima su izmene i dopune Zakona o trgovini, novi Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda, ali i Zakon o zaštiti potrošača, koji je izazvao posebnu pažnju javnosti.

Iako novi propis donosi niz novina koje unapređuju prava građana, predstavnici potrošačkih organizacija upozoravaju na sporne izmene koje bi mogle da oslabe njihovu zaštitu.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača u razgovoru za Biznis.rs ističe da je najproblematičnija izmena sadržana u članu 4. Zakona o zaštiti potrošača zbog koje građani u domenu usluga od opšteg ekonomskog interesa ostaju gotovo potpuno nezaštićeni.

„Dosadašnji Zakon o zaštiti potrošača bio je krovni, što znači da se primenjivao u svim slučajevima osim kada drugi propisi potrošačima daju veća prava. Sada se to menja – zakon se neće primenjivati ukoliko postoji poseban zakon koji uređuje određenu oblast poput Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o energetici i slično“, objašnjava Perinčić.

Kako navodi, ova promena ide u prilog javnim i komunalnim preduzećima, koja su se ranije bunila zbog obaveza koje im je nametao zakon i uvek se pozivala na sopstvene posebne propise. Kao primer navodi praksu očitavanja potrošnje vode ili električne energije, koja se često ne vrši mesečno, iako je prethodni zakon predviđao da računi moraju da budu zasnovani na stvarnoj potrošnji u periodu ne dužem od mesec dana.

“Zakon o zaštiti potrošača u članu 90. propisivao je da pružalac usluge od opšteg ekonomskog interesa mora da ispostavlja račune za stvarno utrošenu potrošnju, a ne akontacionu i za obračunski period koji nije duži od mesec dana. To je bilo u prethodnom zakonu i važilo je do sada, pa su potrošači zbog toga često podnosili reklamacije”, dodaje ona.

Prema novom rešenju, poseban zakon ima prednost ukoliko je usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije, a odluku o tome donosi Vlada. Naša sagovornica smatra da ovakvo rešenje otvara prostor za političku procenu.

Iako je u nacrtu zakona prvobitno bilo predviđeno da prednost imaju i podzakonski akti, poput odluka lokalnih samouprava, to je nakon reakcija stručne javnosti izmenjeno. Ipak, kako ocenjuje Perinčić, suštinski problem nije otklonjen.

„U praksi to znači da će se u oblastima poput energetike, komunalnih usluga ili elektronskih komunikacija primenjivati posebni zakoni, čime potrošači ostaju slabije zaštićeni“, upozorava Perinčić.

Bez prodaje robe dvojnog kvaliteta

Jedna od važnijih novina odnosi se na zabranu prodaje robe različitog kvaliteta pod istim brendom na različitim tržištima. Takva praksa biće dozvoljena samo u izuzetnim slučajevima, uz obavezno jasno i transparentno informisanje potrošača.

“Za potrošače je važno to što više neće moći da se prodaje roba dvojnog kvaliteta. Kao nepoštena poslovna praksa tretiraće se ukoliko se na tržište Srbije stavlja roba za koju se tvrdi da je proizvedena u EU, a da se razlikuje po sastavu ili obeležjima od iste te robe koja se plasira na tom tržištu”, navodi Perinčić.

Prema njenim rečima, to će biti dozvoljeno samo ukoliko postoje legitimni i objektivni razlozi. Primera radi, ako u Srbiji nema dovoljno sirovina za proizvodnju istog proizvoda ili ako se u našoj zemlji drugačije pakuje neki proizvod.

“Trgovac mora transparentno da obavesti potrošača o postojanju razlika, te informacije moraju da budu lako uočljive i to ne samo na etiketi proizvoda, već i na samoj robi”, dodaje ona.

Transparentne cene u realnom vremenu

Zakon donosi i veću transparentnost cena – trgovci će biti u obavezi da redovno ažuriraju cenovnike i omoguće potrošačima uvid u kretanje cena.

“Trgovci će morati da omoguće upotrebu softverskih alata, automatizovanih programa i tehničkih rešenja, da bi potrošači mogli da prate prethodno objavljene i cene u realnom vremenu. Takođe, svaki trgovac moraće da otvori nalog na Nacionalnom portalu otvorenih podataka i u okviru tog naloga da ažurira cenovnike pri svakoj promeni cena”, ističe Perinčić.

U sektoru ugostiteljstva ubuduće potrošači će plaćati samo one usluge koje naruče, čime se ukida praksa naplate dodataka poput servisa ili pribora koji nisu izričito traženi i koji čine sastavni i neodvojivi deo ugostiteljskih usluga.

Novine se odnose i na zaštitu maloletnika – zabrana prodaje proširena je i na elektronske cigarete i prateću opremu, a ne samo na klasične duvanske proizvode.