Poljoprivreda bez njiva: Koliko su vertikalne farme zaista održive?

Vertikalne farme predstavljaju savremeni način uzgoja biljaka u vertikalno složenim nivoima, najčešće unutar zatvorenih prostora. Razvoj ovog koncepta tesno je povezan sa tehnološkim inovacijama, pa sistemi za vertikalnu poljoprivredu koriste LED rasvetu prilagođenu fotosintezi biljaka, senzore za praćenje uslova rasta, automatizovane sisteme navodnjavanja i softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Time se postiže visoka produktivnost na maloj površini, što je naročito značajno u gusto naseljenim urbanim sredinama.

Ipak, vertikalne farme imaju i ozbiljne izazove. Najveći problem predstavljaju visoki troškovi energije, jer sistemi zavise od veštačkog osvetljenja i klimatizacije. Izgradnja i održavanje farmi zahtevaju velika početna ulaganja. Kritičari, takođe, ističu da vertikalna poljoprivreda trenutno nije pogodna za masovnu proizvodnju osnovnih useva poput pšenice, kukuruza ili pirinča, već uglavnom za biljke sa kraćim ciklusom rasta i većom tržišnom vrednošću.

Uprkos ograničenjima, interesovanje za vertikalne farme nastavlja da raste. Prema analizama tržišta, globalno tržište vertikalne poljoprivrede beleži brz rast zahvaljujući povećanoj potražnji za lokalno proizvedenom i organskom hranom. Posebno se razvija u zemljama sa ograničenim obradivim površinama ili nepovoljnim klimatskim uslovima, poput Singapura, Japana, Holandije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Za Biznis.rs razgovarali smo sa Nikolom Radovićem, osnivačem kompanije Keleraba, domaćeg AgTech startapa koji razvija sisteme za vertikalnu poljoprivredu. Kako objašnjava, kompanija je osnovana 2021. godine sa ciljem razvoja IoT rešenja za vertikalne farme, a već godinu dana kasnije ušla je u program Mini grants Fonda za inovacionu delatnost. Tokom 2023. osvojili su drugo mesto na takmičenju Najbolja tehnološka inovacija, dok su krajem 2024. postali učesnici akceleratorskog programa Katapult.

„Sa timom inženjera razvili smo vertikalnu konstrukciju, namenski sistem za navodnjavanje, kao i upravljačke module i softver kojima kontrolišemo procese navodnjavanja, fertigacije, ventilacije i cikluse dana, kako bismo ostvarili najbolje prinose“, kaže Radović.

Prva testiranja sproveli su kroz uzgoj mikrobilja, a nakon uspešnih rezultata uveli su standard sledljivosti GlobalGAP i izašli na tržište sa sečenim i upakovanim mikrobiljem. Njihovi proizvodi danas se nalaze u prodajnim lancima Delhaize i Metro Cash and Carry, dok očekuju obnovu saradnje sa Lidlom i početak saradnje sa Aroma marketima.

Radović ističe da je ova godina posebno važna za kompaniju, jer su obezbedili nove investitore i planiraju razvoj novog sistema cirkularne vertikalne bašte za uzgoj jagoda u zatvorenom prostoru.

Prema podacima bonitetne kuće Companywall za 2025. godinu, kompanija Keleraba ostvarila je ukupne prihode od 9.405.000 dinara, dok su ukupni rashodi iznosili 10.883.000 dinara. Takav rezultat posledica je intenzivnih ulaganja u razvoj tehnologije, istraživanje i testiranje sistema za vertikalnu poljoprivredu, kao i troškova širenja poslovanja i izlaska na tržište. Za AgTech startape ovakav odnos prihoda i rashoda nije neuobičajen u ranim fazama razvoja, s obzirom na to da značajan deo kapitala odlazi na razvoj proizvoda, infrastrukture i inovacija pre dostizanja pune komercijalizacije.

Govoreći o tome koliko su vertikalne farme u Srbiji i dalje futuristički koncept, Radović smatra da odgovor zavisi od toga o kakvom sistemu se govori.

„Ako pričamo o kompleksnim sistemima zatvorenih vertikalnih farmi sa strogo kontrolisanim uslovima, onda jesu futuristički koncept za naše tržište. Postoji veliki broj inženjerskih i agronomskih problema koje treba rešiti kako bi takvi sistemi radili neprekidno i profitabilno“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, realna tržišna potreba za ovakvim proizvodima još uvek nije dovoljno razvijena, pre svega zbog visokih troškova proizvodnje.

„Proizvodi iz vertikalnih farmi su skupi zbog visokih investicija, cene energije, rente i inputa. Dodatni problem je što potrošači često ne razumeju značaj hrane proizvedene bez pesticida, dok je maloprodaja fokusirana na robu široke potrošnje i niske marže“, kaže Radović.

Ipak, dodaje da dugoročni trendovi ukazuju da će značaj vertikalne poljoprivrede rasti.

„Globalna proizvodnja hrane se smanjuje, cena hrane raste, radne snage je sve manje, a klimatske promene postaju sve izraženije. Verujem da će vertikalna poljoprivreda postati neizbežan deo prehrambenog sistema“, navodi on.

Kada je reč o kulturama koje su trenutno najisplativije za uzgoj u vertikalnim farmama, Radović izdvaja jagode, mikrobilje i rasad. Kao jednu od najvećih predrasuda navodi mišljenje da je hrana proizvedena u vertikalnim farmama manje kvalitetna od organske hrane.

Kompanija Keleraba trenutno je fokusirana na retail tržište, pre svega kako bi obezbedila stabilan cash flow tokom razvoja sopstvene tehnologije. Dugoročni cilj im je plasman tehnoloških rešenja na tržišta Evropske unije i Bliskog istoka, koja ocenjuju kao razvijenija i finansijski snažnija.

Govoreći o domaćoj AgTech sceni, Radović navodi da u Srbiji postoje kvalitetni primeri primene savremenih tehnologija u poljoprivredi, među kojima su Treesury, Urbigo, Smart Watering i Farmbot.

„Imamo pamet i sposobnost, ali nam nedostaju kapital i vera“, ocenjuje on.

Jedna od najčešćih kritika vertikalnih farmi odnosi se na veliku potrošnju energije, ali Radović smatra da tehnološki razvoj već menja tu sliku.

„Napravljen je veliki napredak u energetskoj efikasnosti klimatizacionih, svetlosnih i solarnih sistema. Verujem da energija u budućnosti neće predstavljati prepreku razvoju vertikalne poljoprivrede“, kaže Radović.

Prema njegovim rečima, sistemi slični njihovom na globalnom tržištu koštaju između 100.000 i 300.000 evra za prostor od oko 30 kvadratnih metara, dok je u razvoj Kelerabinog sistema do sada investirano više od 150.000 evra.

Kada je reč o investitorima u regionu, Radović smatra da razumevanje AgTech sektora postoji, ali da je ulaganje i dalje otežano zbog konkurencije drugih tehnoloških grana koje deluju jednostavnije za skaliranje.

„VC fondovi uglavnom prate globalne trendove, a poljoprivreda im još nije dovoljno u fokusu. Nedostaju nam specijalizovani fondovi i angel investitori za AgTech“, navodi on.

Na pitanje ko će prvi masovno prihvatiti ovakav vid proizvodnje, Radović smatra da će to biti veliki sistemi i trgovinski lanci.

„Supply chain ne podnosi čekanja i promene. Trgovinskim lancima su važni sledljivost i fleksibilnost proizvodnje, dok mali proizvođači često nemaju dovoljno kapitala za ovakve investicije“, objašnjava on.

Govoreći o budućnosti, Radović procenjuje da će najveći izazov biti nedostatak radne snage, a potom i rast cena hrane.

„Duboko verujem da je energetska budućnost vezana za mini nuklearne reaktore. Kada tehnologija uđe u masovnu proizvodnju, dobićemo čistiju i pristupačniju energiju, ali će kvalitetna hrana svakako postajati sve vrednija“, zaključuje Radović.

Stručnjaci smatraju da vertikalne farme neće potpuno zameniti tradicionalnu poljoprivredu, ali da mogu postati važan dodatak savremenim prehrambenim sistemima, naročito u urbanim sredinama.

Iako vertikalne farme još uvek predstavljaju relativno nov i skup model proizvodnje hrane, razvoj tehnologije i rastući globalni izazovi poput klimatskih promena, nedostatka obradivog zemljišta i manjka radne snage sve više ih stavljaju u fokus savremene poljoprivrede. Srbija je za sada tek na početku razvoja ovog sektora, ali primeri domaćih AgTech startapa pokazuju da postoje znanje, inovacije i potencijal za razvoj konkurentnih rešenja. Kako ističu sagovornici iz industrije, vertikalna poljoprivreda verovatno neće zameniti tradicionalnu proizvodnju, ali bi u budućnosti mogla postati važan deo održivijih i sigurnijih prehrambenih sistema.