Kako je jedno socijalno preduzeće u Srbiji postalo najveći izvoznik organskog ajvara?

Socijalno preduzeće Radanska ruža postoji već deset godina tokom kojih je postalo jedan od značajnijih proizvođača ajvara i džemova, a poslednjih godina osvajaju prostor na tržištu organske hrane koju veoma uspešno izvoze u inostranstvo. Predstavnik ove firme Stefan Denković u razgovoru za Biznis.rs kaže da je ovo socijalno preduzeće iz Lebana ove godine postalo najveći izvoznik organskih ajvara i džemova i najveći proizvođač organskih paprika u Srbiji.

Prošle godine je izvezeno 280.000 teglica za Austriju, Nemačku i Švajcarsku, dok se u ovoj sezoni očekuje da ta količina premaši 300.000.    

Namera vlasnika je da po prvi put ovi organski proizvodi budu plasirani i na domaće tržište, s obzirom na to da su do sada sve količine išle u izvoz, a radiće i na edukaciji i organizovanju radionica kako bi se povećala svest o samoj organskoj proizvodnji.   

“Verujem da je organska proizvodnja budućnost”, kazao je Denković, navodeći da Radanska ruža ima dva pogona od ukupno 400 kavdrata i u jednom se proizvode konvencionalni proizvodi, dok u drugom nastaju organski.

Sve sirovine su sa prostora Radan planine – 60 odsto dolazi sa njihovih njiva, a ostatak od kooperanata.

Denković kaže da su počeci bili dosta skromni jer je pogon imao svega 50 kvadrata, a prvih pet zaposlenih su bile žene sa invaliditetom, samohrane majke ili žene koje nikad nisu radile. Danas imaju 15 stalno zaposlenih žena tokom cele godine, u sezoni uposle još 20, dok dodatnih 20 žena rade kao kooperanti i proizvode poluproizvode za Radansku ružu.

Plan im je da sledeće godine odu i korak dalje tako što će izgraditi organski kamp sa restoranom gde će se služiti isključivo organska hrana, a deo će biti i prvi edukativni centar o organskoj proizvodnji na jugu Srbije kako bi se pomoglo razvoju potencijala tog dela zemlje u proizvodnji ove vrste hrane.

Denković je izrazio nadu da će država prepoznati značaj razvoja ovakvih socijalnih preduzeća i da će ponuditi više programa podrške koji imaju socijalnu komponentu kako bi i oni mogli da konkurišu.

Tatjana Dražilović već 11 godina vodi udruženje Centar Zvezda koje se bavi najpre stambenim zbrinjavanjem, a onda i sveobuhvatnom podrškom mladima koji su u riziku.

To su mladi koji su izašli iz domova, hraniteljskih porodica, dolaze iz domena žrtava trgovine ljudima, često iz disfunkcionalnih bioloških porodica, a u poslednje vreme sve više mladih je iz programa readmisije, koje države Zapadne Evrope vraćaju zato što tamo nisu imali regulisanu dokumentaciju i koji su isto u riziku da postanu beskućnici.

“Imamo tri Kuće mogućnosti, kako se program zove, gde korisnici stanuju od godinu do dve i za to vreme ih učimo životnim veštinama, trudimo se da unapredimo njihov zdravstveni, psihološki i psihosocijalni status i da steknu radna iskustva i zaposlenje, jer to je osnova njihovog uspešnog osamostaljivanja”, kazala je Dražilović.

U ovom trenutku imaju Kuću mogućnosti u Beogradu, Nišu i Kragujevcu i ideja je da u svim tim gradovima imaju po neki oblik zanatske radionice. Do sada je oko 170 mladih prošlo kroz program.

Prema njenim rečima, sa ovom aktivnošću su počeli kako bi postali samoodrživi, ali i zbog toga što za mlade osobe starije od 18 godina koje nisu osobe sa invaliditetom, obično nema mnogo opcija kada su u pitanju konkursi i grantovi.

“Ali mi želimo da ih naučimo da mogu i treba da žive od svog rada. Naše radionice su mogućnost da steknu prvu radnu praksu, zarade prvi džeparac i da pritom nauče kako je to kada proizvod krene od kreativnog dela osmišljavanja do toga da se pozicionira na tržištu i treba da se proda”, objasnila je Dražilović.

U zanatskim radionicama proizvode se dekorativne sveće, proizvodi od drveta, bedževi i reciklirani tekstil. Od onoga što se proizvede ostvaruje se prihod da bi se platilo rentiranje kuća u kojima mladi žive, mesečni troškovi, hranu, grejanje i sve što je potrebno.

Dražilović je navela da njihovo socijalno preduzeće još nije registrovano po svim predviđenim kriterijumima, ali teže ka tome. Uzdaju se da će baza socijalnog preduzetništva pomoći da budu vidljiviji i bolje pozicionirani na tržištu jer su pre svega okrenuti socijalnoj usluzi koju pružaju i nemaju dovoljno znanja ni iz oblasti marketnga, niti iz trgovine i ekonomije i tu im je potrebna pomoć sa strane.

Kristina Živković iz socijalnog preduzeća Zvuci srca kaže da oni pružaju mladim osobama sa mentalnim i intelektualnim smetnjama u razvoju priliku da se zaposle jer posle završene srednje škole ili napunjenih 18 godina nemaju dovoljno kompetencija za tržište rada, niti mogu da ostvare trajnije zaposlenje.

Sa druge strane, ni same kompanije nemaju dovoljno znanja ni senzibiliteta da prihvate određene različitosti koje sa sobom nose osobe sa smetnjama u razvoju.

“Nalazimo se na Vračaru i pored samog kafića i pripreme kafa i napitaka imamo i radionicu i jedan od naših proizvoda su cegeri, gde mladi rade na njihovoj štampi i pripremaju motive za majice i šolje, radimo uslužno i vez, a odnedavno i recikliramo uniforme”, kazala je Živković.

Prva javna baza socijalnih preduzeća u Srbiji predstavljena je ove nedelje, a napravljena je kako bi omogućila jednostavan pristup infromacijama o ovim firmama, povećala njihovu vidljivost i olakšala povezivanje sa kupcima, poslovnim i javnim sektorom.

Bazu socijalnih preduzeća razvijaju NALED i Smart kolektiv uz podršku Vlade Švedske u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, a u njoj se trenutno nalazi 80 preduzeća iz više od 25 gradova i opština, koja posluju u više od 25 oblasti.