Osam nemačkih porodičnih firmi starije od 400 godina

Osam nemačkih porodičnih kompanija, od kojih svaka ima istoriju dužu od četiri veka, preživelo je sve istorijske katastrofe. Još dve će u narednim godinama moći da proslave 400. rođendan. To pokazuje ažurirana rang-lista 50 najstarijih nemačkih porodičnih kompanija, koju je objavila Fondacija porodičnih kompanija (Stiftung Familienunternehmen) iz Minhena, prenosi agencija dpa.

Na vrhu su i dalje dve kompanije iz Severne Rajne-Vestfalije, obe stare već više od pola milenijuma. Prva na listi je Coatinc Company iz Krojctala, preduzeće za obradu metala osnovano 1502. godine — tada, naravno, ne pod engleskim imenom.

Na drugom mestu je Prym Group iz Stolberga u Rajnskoj oblasti, osnovana 1530. Ta firma je svojevremeno izumela driker.

Na listi su isključivo firme iz zapadne Nemačke, jer su porodična preduzeća u nekadašnjem DDR bila nacionalizovana.

U vodećoj desetorki zastupljene su, pak, samo firme iz tri savezne pokrajine. Pored Severne Rajne-Vestfalije, to su Bavarska i Baden-Virtemberg.

Četiri veka firme praktično je na dohvat ruke preduzeću V. Albreht (W. Albrecht) iz Lindlara kod Kelna, koje se bavi obradom lima i osnovano je 1634.

Zatim, na desetom mestu, sledi fabrika sukna Mehler u bavarskom Tiršenrojtu, koja postoji od 1644.

Najmlađa kompanija na listi na 50. mestu je proizvođač mašina Kurtz Ersa iz Krojcverthajma u Bavarskoj, osnovan 1800.

„Tokom vekova ove kompanije su se iznova menjale i prilagođavale, pri čemu je porodica bila sidro stabilnosti i oslonac u burnim vremenima“, rekao je Štefan Hajdbreder, direktor Fondacije porodičnih kompanija i dodao da takve kompanije i danas čine nemačku privredu otpornom u ovim kriznim vremenima.

Fondacija je listu sastavila na osnovu javnih podataka. Na listi su kompanije sa najmanje 50 zaposlenih koje se najduže nalaze u neprekidnom vlasništvu jedne porodice ili više međusobno povezanih porodica.

Nisu uzete u obzir četiri vrste tradicionalnih malih preduzeća, među kojima mnoga takođe imaju veoma dugu istoriju – apoteke, gostionice, mlinovi i seoska gazdinstva.

Na spisku nema ni nekada najmoćnije nemačke preduzetničke porodice, iako ona nipošto nije nestala. Fugeri (Fugger) iz Augzburga su u 16. veku, baveći se bankarstvom i rudarstvom, stekli plemićki status, uticaj širom Evrope i ogromno bogatstvo.

Međutim, današnji potomci više ne vode komercijalno porodično preduzeće, već, prema porodičnom sajtu, upravljaju sa devet socijalnih fondacija, koje su takođe sve osnovane u 16. veku.

Osim toga, izuzetno stabilnim pokazale su se i neke firme koje nisu u porodičnom vlasništvu.

Tako nekada crkvena, a danas bavarska pivara Vajhenštefan (Weihenstephan) u Frajzingu u Gornjoj Bavarskoj ima pravo na proizvodnju piva još od 1040. i bliži se milenijumu postojanja.

Svetski poznata minhenska pivnica Hofbrojhaus (Hofbräuhaus) je takođe u vlasništvu pokrajine Bavarske. Osnovana je 1589.

A kada bi se i danas postojeći manastiri katoličke crkve računali kao privredna preduzeća, bili bi neprikosnoveni lideri: opatija Tolej (Tholey) u Saru prvi put se pominje u dokumentima još 634.