Nemačke kompanije sve više na udaru sajber napada i sabotaže

Šteta koju nemačke kompanije trpe zbog kibernetičkih napada, špijunaže i sabotaže iznosi najmanje 211 milijardi evra godišnje, pokazuje studija Bitkoma, udruženja nemačke IT-industrije. Iako je procenjena šteta manja nego prethodne godine, kada je iznosila 289 milijardi evra, predsednik Bitkoma Ralf Vintergerst (Ralf Wintergerst) upozorava da bi stvarni iznos mogao biti veći zbog neprijavljenih slučajeva.

Studija je zasnovana na odgovorima oko 1.000 rukovodilaca kompanija, ispitanih od sredine aprila do početka juna. Posebno zabrinjava rast napada koje kompanije povezuju sa stranim obaveštajnim službama: njihov udeo povećan je sa 28 na 37 odsto.

Prema podacima kompanija, 52 odsto takvih napada dolazilo je iz Kine, a 49 odsto iz Rusije. Udeo napada pripisanih Iranu više nego udvostručio se i dostigao devet odsto. Ipak, najveći deo napada i dalje potiče od nedržavnih aktera povezanih sa organizovanim kriminalom, čiji je udeo smanjen sa 68 na 62 odsto, prenosi SEEbiz.

Veštačka inteligencija ubrzava napade

Bitkom posebno upozorava na sve veću upotrebu veštačke inteligencije. Napadačima omogućava da brže ostvaruju ciljeve, dok kompanije istu tehnologiju koriste za unapređenje zaštite. Zbog toga je, prema Vintergerstu, ključno da se bezbednosne ranjivosti zatvaraju brže nego do sada.

Važnu ulogu ima nemački Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV), koji kompanijama šalje upozorenja kada otkrije sumnjive aktivnosti ili konkretne opasnosti, često i na osnovu informacija savezničkih obaveštajnih službi.

Na meti proizvođači oružja i dronova

Predsednik BfV-a Sinan Selen upozorava da državni akteri imaju široko postavljenu agendu koja predstavlja pretnju Nemačkoj, uključujući nastojanja da se oslabi nemačka podrška Ukrajini u ratu protiv Rusije.

Posebno su na meti kompanije iz namenske industrije i istraživački projekti povezani sa tehnologijom dronova.

Selen upozorava i na sve rašireniju upotrebu posrednika. Državni akteri angažuju kibernetičke kriminalce i agente nižeg nivoa, uključujući takozvane „agente za jednokratnu upotrebu“ – osobe vrbovane u Nemačkoj koje za novac obavljaju špijunske ili sabotažne zadatke. Takav pristup otežava bezbednosnim službama da utvrde ko zapravo stoji iza napada.

Selen i Vintergerst zbog toga pozivaju kompanije na veća ulaganja u zaštitu kritične infrastrukture. Međutim, budžeti za IT bezbednost, prema podacima kompanija, stagniraju i u proseku čine oko 18 odsto ukupnog IT budžeta.

Obojica upozoravaju da bi nedovoljna ulaganja u zaštitu mogla na kraju ići u korist napadača.