Srbija dobila prvu bazu socijalnih preduzeća, program i podsticaji se još čekaju

Prva javna baza socijalnih preduzeća u Srbiji predstavljena je danas, a napravljena je kako bi omogućila jednostavan pristup infromacijama o ovim firmama, povećala njihovu vidljivost i olakšala povezivanje sa kupcima, poslovnim i javnim sektorom.

Bazu socijalnih preduzeća razvijaju NALED i Smart kolektiv uz podršku Vlade Švedske u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, a u njoj se trenutno nalazi 80 preduzeća iz više od 25 gradova i opština, koja posluju u više od 25 oblasti.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kazala je na predstavljanju da je formiranje ove baze jedan od načina da se ide u pravcu pomaka u oblasti socijalnog preduzetništva povećanjem vidljivosti, promocije i dostupnosti socijalnih preduzeća, što je od kritične važnosti za opstanak nekih od njih, odnosno za njihov razvoj i održivost.

Ona je istakla značaj sektora socijalnog preduzetništva i svih onih koji su njegov deo i svoje ideje i vreme ulažu kako bi rešavali društvene probleme na način da pružaju podršku nekim osetljivim grupama.

“Mladi bez roditeljskog staranja, žene van tržišta rada, osobe sa razvojnim teškoćama ili invaliditetom, beskućnici, povratnici sa odsluženja zatvorskih kazni, sve su to kategorije naših sugrađana kojima je potrebna podrška i prilika da bi mogli da se integrišu u društvo. Mi želimo da pomognemo tim ljudima da razviju svoje sposobnosti, da dobiju priliku za radno angažovanje i da neki od njih mogu i da se zaposle”, kazala je Jovanović.

Međutim, iako je Zakon o socijalnom preduzetništvu usvojen pre četiri godine, njegova primena je praktično izostala jer nije usvojen program razvoja koji bi propisao mere i podsticaje za razvoj ovog sektora.

Jovanović je kazala da se sa Ministarstvom rada radi na osmišljavanju konkretnih mera podrške za ovaj sektor koje bi obuhvatale finansijske podsticaje, sredstva za nabavku opreme, sredstva za podršku radnom angažovanju i zapošljavanju, mentorski program, ali i dodala da su pomaci spori i nedovoljni.

“Nacrt programa razvoja postoji i to je dokument koji je predviđen zakonom i trebalo je već da bude usvojen. To je potrebno da bismo išli u primenu tog zakona tako što bismo definisali koje su mere podrške potrebne za ovaj sektor i to bi trebalo da usvoji država, ali se ne očekuje da one dolaze samo od državnih institucija već je reč o spektru mogućnosti koje može da podrži i privreda, donatori i mi kao građani”, objasnila je ona.

Jovanović je izrazila nadu da će taj program uskoro biti usvojen jer se posle čestih promena u resoru Ministartva rada stvorio momentum i klima za to.

Izostanak mera podrške je jedan od razloga zbog čega je u Agenciji za privredne registre registrovano tek dvadesetak socijalnih preduzeća jer im to donosi samo nove obaveze, a nema nikakvih pogodnosti. Sa druge strane, to ne daje stvarnu sliku sektora niti njegove stvarne brojnosti i zbog toga je značajno formiranje baze.

Kako je istanuto na predstavljanju, namera je da se ovakva baza stavi na raspolaganje različitim sektorima sa kojima treba ostvariti saradnju da bi se unapredio status socijalnog preduzetništva, pre svega da država vidi potencijal i potrebe i da na osnovu toga formuliše javne politike i mere koje će podržati dalji razvoj,

Prvi korak bi bio da država i odgovorna privreda uključi socijalna preduzeća kao dobavljače u sistem javnih nabavki, čime bi im pružila priliku za izlazak na tržište, za afirmaciju i prihode.

Na lokalnom nivou bi značajna podrška mogla da bude nefinansijska u vidu ustupanja prostora koji su u javnom vlasništvu pod povlašćenim uslovima socijalnim preduzećima za njihovo delovanje i proizvodnju.

“Nama je stalo da promovišemo potencijal, značaj i vrednost ovog sektora za društvo tako da on ne zavisi samo od empatije i humanosti, nego da pokaže da nosi društvenu vrednost koju smo spremni da dodatno platimo”, poručila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Pored subjekata socijalnog preduzetništva, baza obuhvata i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i biznise sa društvenim uticajem, pri čemu je kategorija svakog subjekta jasno označena. Baza ima informativni karakter i ne predstavlja zvanični registar. Učešće u njoj je dobrovoljno, a preduzeća samostalno dostavljaju informacije o svom poslovanju.

Socijalno preduzeće nije posebna pravna forma i taj status mogu steći privredna društva, preduzetnici koji vode knjige, udruženja, zadruga i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju.

Da bi stekla ovaj status moraju da ispune sledeće uslove: ostvaruju društvenu ulogu i doprinose rešavanju društvenih problema, posluju u oblastima od društvenog interesa, reinvestiraju najmanje 50 odsto dobiti, obezbede participativno upravljanje i izveštavaju o ostvarivanju društvene uloge.