Suša ubrzala berbu: Manje grožđa, ali bolji kvalitet vina

Ovogodišnja berba grožđa u Srbiji počela je ranije nego što je to uobičajeno u brojnim vinogradarskim krajevima. Visoke temperature ubrzale su proces sazrevanja, dok je dugotrajna suša ostavila vidljive posledice na vinograde.

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova prinosi su na pojedinim područjima smanjeni i do 60 odsto, a istovremeno sazrevanje više sorti dodatno je ubrzalo pripreme vinogradara za berbu.

Iako količina grožđa neće svuda biti na očekivanom nivou, stručnjaci ocenjuju da manji rod ne mora automatski da znači i lošiju godinu za proizvodnju vina. Naprotiv, određene posledice suše i slabijeg vegetativnog porasta mogle bi pozitivno da utiču na kvalitet budućih vina.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Nebojša Marković u razgovoru za Biznis.rs navodi da su prinosi kod sorti koje su zastupljene u srpskim vinogradima uglavnom u granicama očekivanja, mada postoje područja na kojima su oni niži nego ranijih godina.

„To se posebno primećuje u južnim delovima Srbije, gde suša, ali i ožegotine na grožđu, naročito sa zapadne strane redova, utiču na smanjenje prinosa“, kaže Marković.

Prema njegovim rečima, posledice suše ipak se ne ogledaju samo u količini grožđa. Dug period bez dovoljno padavina uticao je i na sam vegetativni razvoj vinove loze. Ovogodišnji vegetativni prirast slabiji je nego u prethodnim godinama, uključujući i ranije sušne sezone. Takav razvoj događaja odrazio se i na izgled i strukturu grozdova.

Grozdovi su, kako objašnjava Marković, nešto sitniji i rastresitiji nego što bi se očekivalo prema karakteristikama pojedinih sorti. To direktno utiče na smanjenje prinosa, ali istovremeno može imati povoljan efekat na kvalitet vina. Manja i rastresitija struktura grozdova može doprineti kvalitetnijem sirovinskom materijalu za preradu, što se već može uočiti kod ranijih sorti koje su stigle na red za berbu.

„Ovogodišnju sezonu zato nije jednostavno oceniti kao potpuno dobru ili lošu. Problem predstavlja pre svega brzina kojom je grožđe ušlo u završnu fazu sazrevanja. Iako je vegetacija na početku godine kasnila, kasniji razvoj bio je ubrzan zbog visokih temperatura, pa je ukupan period od kretanja lastara do berbe kraći nego što bi se moglo očekivati“, ocenjuje naš sagovornik.

Poseban izazov za vinogradare i vinarske tehnologe predstavlja odnos šećera i kiselina u grožđu. Visoke temperature i ubrzano sazrevanje mogu dovesti do svojevrsnog nesklada glavnih parametara tehnološke zrelosti. Zbog toga nije dovoljno samo pratiti kada će grožđe dostići određeni nivo šećera, već je potrebno pažljivo pratiti i kiselost, prinos i druge pokazatelje koji utiču na konačan kvalitet vina.

„Upravo zbog ubrzanog sazrevanja vinogradari se pripremaju za što bržu berbu. Kod pojedinih sorti čekanje na uobičajeni termin može predstavljati dodatni rizik, jer bi grožđe u uslovima visokih temperatura moglo da izgubi deo vode, dok bi istovremeno došlo do daljih promena u odnosu šećera i kiselina“, objašnjava profesor.

On ističe da su u ovogodišnjim uslovima u boljoj poziciji vinogradi u kojima su sorte kalemljene na podloge otpornije na sušu. Kod takvih zasada posledice dugotrajnog nedostatka vode nisu izražene u istoj meri, odnosno efekti suše mogu biti znatno manje vidljivi.

„Situacija je drugačija kod sorti kalemljenih na podloge koje se u Srbiji tradicionalno koriste. Kod njih se mogu primetiti jasni znaci slabije otpornosti na sušu. Jedan od pokazatelja jeste ranije sazrevanje i propadanje lišća, odnosno pojava žutila i crvenila, a zatim i opadanje listova u zoni grozdova. Gubitak lišća u tom delu vinove loze stvara dodatni problem. Kada listovi prerano otpadnu, grozdovi ostaju direktno izloženi snažnom sunčevom zračenju i visokim temperaturama. Takva izloženost može dovesti do dehidracije bobica, ali i do pojave ožegotina. Rizik je naročito izražen u periodu pred zrenje, kada su grozdovi posebno osetljivi na ekstremne vremenske uslove“, pojašnjava naš sagovornik.

Ožegotine i gubitak vode iz bobica dodatno utiču na količinu roda, ali mogu biti i jedan od razloga zbog kojih vinogradari moraju da reaguju ranije nego što su prvobitno planirali. Ukoliko se berba odloži, postoji opasnost od dodatnog gubitka mase grožđa i pogoršanja njegovog kvaliteta.

„Zbog toga će ove godine važnu ulogu imati precizno određivanje trenutka berbe. Nije dovoljno osloniti se samo na kalendar ili uobičajene termine za određenu sortu, već se mora pratiti stvarno stanje grožđa u vinogradu. Odnos šećera i kiselina, stanje bobica, stepen zrelosti i posledice suše samo su neki od parametara koji će određivati kada je pravi trenutak da grožđe bude ubrano“, navodi profesor Marković.

Poseban posao čeka i tehnologe u vinarijama. Njihov zadatak biće da, u skladu sa karakteristikama ovogodišnjeg grožđa, prilagode proces prerade i proizvodnje vina. U uslovima u kojima su pojedini parametri zrelosti ubrzani, a odnos šećera i kiselina nije u potpunoj ravnoteži, potrebno je pažljivo upravljati sirovinom kako bi se iz raspoloživog grožđa izvukao najbolji mogući kvalitet.

Prema oceni profesora Markovića, koji je tokom poslednjih petnaestak dana obilazio vinograde, ovogodišnja situacija pokazuje različite efekte vremenskih uslova. Na jednoj strani su smanjeni prinosi, sitniji i rastresitiji grozdovi, suša i ožegotine, dok se na drugoj strani upravo zbog takvih okolnosti mogu otvoriti mogućnosti za proizvodnju kvalitetnog vina.

Istovremeno sazrevanje više sorti dodatno komplikuje organizaciju berbe, jer vinogradari u kratkom periodu moraju da obezbede radnu snagu, transport i prijem grožđa u vinarijama. Brže sazrevanje znači i kraći vremenski prostor za reagovanje, pa će procena tehnološke zrelosti imati posebno važnu ulogu.

„Ovogodišnja berba tako protiče uz izraženu kombinaciju visokih temperatura, suše i ubrzanog sazrevanja. Vinova loza je na različitim položajima različito reagovala na nedostatak vode, dok su podloge otpornije na sušu pokazale prednost u odnosu na one koje teže podnose takve uslove. Na pojedinim vinogradima posledice su vidljive kroz lišće i grozdove, dok će konačna procena kvaliteta sirovine zavisiti od odnosa svih parametara koji određuju zrelost grožđa“, zaključuje profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Nebojša Marković.