Većina Britanaca danas žali zbog Brexita

Deset godina nakon referenduma o izlasku iz Evropske unije Velika Britanija ulazi u period preispitivanja posledica jedne od najvažnijih političkih odluka u svojoj modernoj istoriji. Kampanja za Brexit, koju su predvodili bivši premijer Boris Džonson (Boris Johnson) i opozicioni lider Najdžel Faraž (Nigel Farage), građanima je obećavala povratak nacionalnog suvereniteta, kontrolu nad migracijama i ekonomski preporod pod sloganom „Povratimo kontrolu“.

Međutim, umesto očekivanog preporoda, u britanskoj javnosti danas dominiraju razočaranje i osećaj da mnoga obećanja nisu ispunjena. Taj fenomen dobio je i naziv „Bregret“ – žaljenje zbog Brexita.

Sam rezultat referenduma u junu 2016. godine predstavljao je politički potres bez presedana. Za izlazak iz EU glasalo je 51,9 odsto birača, uprkos tome što su ankete uglavnom predviđale tesnu pobedu zagovornika ostanka u EU. Odluka je izazvala šok ne samo u Britaniji već i širom Evrope, jer je prvi put jedna članica odlučila da napusti evropski blok.

Istovremeno, referendum je označio veliku pobedu tada marginalizovanih populističkih snaga koje su godinama gradile kampanju na protivljenju evropskim integracijama i imigraciji, prenosi Conversation.

Najveći politički dobitnik bio je Faraž, koji je od lidera stranke UKIP prerastao u jednu od najuticajnijih figura britanske politike. Njegove teze – ograničavanje imigracije, zaštita nacionalnog identiteta i vraćanje državnog suvereniteta, postale su centralne teme političke rasprave. Brexit je tako pomerio granice prihvatljivog političkog govora i omogućio da ideje koje su ranije bile na marginama postanu deo glavnog političkog toka. Paradoksalno, referendum koji je tadašnji premijer Dejvid Kameron (David Cameron) raspisao kako bi ojačao svoju poziciju i oslabio evroskeptike, na kraju je doveo do njegovog političkog kraha i dodatnog jačanja upravo tih snaga.

Već nekoliko sati nakon objavljivanja rezultata počelo je prvo veliko razočaranje birača. Faraž je priznao da verovatno neće biti ispunjeno jedno od ključnih obećanja kampanje, da će novac koji Velika Britanija više ne bude uplaćivala u budžet EU biti preusmeren u Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS). Tokom kampanje upravo je tvrdnja da će NHS dobijati dodatnih 350 miliona funti nedeljno bila jedan od najjačih argumenata za izlazak iz EU. Kada je postalo jasno da od toga neće biti mnogo, kod dela birača pojavio se osećaj prevare.

Slična sudbina zadesila je i obećanje o kontroli migracija. Faraž i njegovi saveznici tvrdili su da će Brexit omogućiti Velikoj Britaniji da ponovo uspostavi punu kontrolu nad granicama i značajno smanji broj doseljenika. Međutim, nakon formalnog izlaska iz EU 2020. godine migracija nije opala.

Naprotiv, neto migracija dostigla je rekordne nivoe i 2023. godine približila se cifri od milion ljudi godišnje. Za mnoge birače koji su podržali Brexit upravo zbog pitanja migracija, to je predstavljalo dokaz da obećana promena nije ostvarena.

Istovremeno, britanska ekonomija nije doživela procvat koji su zagovornici Brexita najavljivali. Zemlja se suočila sa sporijim ekonomskim rastom, rastom troškova života i inflacijom, dok su mnoge kompanije morale da se prilagođavaju novim trgovinskim pravilima i administrativnim preprekama. Iako se svi problemi ne mogu pripisati Brexitu – pandemija korona virusa i rat u Ukrajini takođe su imali značajan uticaj – sve veći broj građana smatra da je izlazak iz EU dodatno oslabio britansku ekonomiju. Procene govore da je britanska privreda izgubila šest do osam procenata BDP-a od Brexita do sada. Prema novijim istraživanjima javnog mnjenja, oko 56 odsto Britanaca danas smatra da je odluka o napuštanju EU bila greška.

Političke posledice takođe su duboke. Tradicionalne stranke, konzervativci i laburisti, izgubile su deo poverenja birača, dok je Faražova stranka Reform UK postala jedna od najbrže rastućih političkih snaga. Nezadovoljstvo prema političkim elitama dodatno je pojačano osećajem da građanima nisu isporučeni rezultati koji su im obećavani tokom referendumske kampanje.

Brexit je u međuvremenu prerastao pitanje odnosa prema Evropskoj uniji i postao simbol mnogo dubljih društvenih podela. Rasprave o migraciji, nacionalnom identitetu, multikulturalizmu i britanskoj budućnosti podelile su društvo na dva gotovo nepomirljiva tabora. Mnogi analitičari smatraju da je upravo referendum iz 2016. godine otvorio eru takozvanih „kulturnih ratova“ u Britaniji, koji ni deset godina kasnije nisu završeni.

Zbog toga se deseta godišnjica Brexita ne obeležava u atmosferi trijumfa, već u znaku preispitivanja. Umesto obećanog nacionalnog jedinstva, referendum je ostavio zemlju politički polarizovanom, društveno podeljenom i duboko sumnjičavom prema sopstvenim političkim institucijama. Za veliki deo britanske javnosti Brexit danas predstavlja više upozorenje nego uspeh, primer koliko posledice velikih političkih odluka mogu biti drugačije od očekivanja koja su ih pratila.