Novi zakon uvodi stres testove za banke i duplira iznos osiguranih depozita

Ministarstvo finansija objavilo je Nacrt zakona o osiguranju depozita i pozvalo građane i stručnu javnost da učestvuju u javnoj raspravi koja traje do 31. maja.

Novim zakonskim rešenjem ne uvode se nova pravila zaštite štednje građana kada je reč o iznosu osiguranog depozita. Naime, kao i u prethodnom zakonu, svi depoziti u bankama osigurani su do 50.000 evra po deponentu, što predstavlja garantovani iznos isplate u slučaju stečaja banke, bez obzira na vrstu, broj računa i valutu depozita. Dodatna zaštita primenjivaće se tek nakon pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kada će garantovani iznos depozita biti povećan sa 50.000 na 100.000 evra, u skladu sa evropskim propisima.

Takođe, biće uvedena i dodatna zaštita za takozvani „privremeno visok saldo“, poput novca od prodaje stambene nepokretnosti, transakcija vezanih za sklapanje braka, razvod, otpremnine ili osiguranja. U tim slučajevima deponenti će privremeno biti zaštićeni do 130.000 evra tokom šest meseci.

Kako se navodi u tekstu zakona, osnovni cilj je zaštita deponenata od gubitka depozita i očuvanje poverenja u finansijski sistem. Za sprovođenje sistema i dalje će biti zadužena Agencija za osiguranje depozita, dok će kontrolu nad bankama sprovoditi Narodna banka Srbije.

Isplata novca u roku od sedam dana

Jedna od važnijih novina odnosi se na preciznije rešavanje rokova isplate. U slučaju da banka ode u stečaj, Agencija će morati da omogući građanima pristup osiguranom novcu u roku od sedam radnih dana.

Isplata će se vršiti automatski, bez podnošenja zahteva, preko posebno izabrane „banke isplatioca“. Samo u određenim slučajevima taj rok može da se produži do maksimalnih 90 dana.

“Agencija je dužna da u roku od tri radna dana od dana nastupanja osiguranog slučaja, preko sredstava javnog informisanja i na svojoj internet prezentaciji obavesti deponente o njihovim pravima i obavezama, datumu i mestu započinjanja isplate osiguranih iznosa, banci isplatiocu iz stava 1. ovog člana i načinu isplate osiguranih iznosa”, navodi se u tekstu zakona.

Okidač za isplatu nije više samo rešenje suda o otvaranju stečaja/likvidacije, već može biti i rešenje NBS o „nedostupnosti depozita“ (pre stečaja).

Osiguranje pokriva štedne i oročene depozite, kao i novac na tekućim računima. Međutim, zakonom su iz osiguranja izuzeti depoziti državnih institucija, finansijskih institucija, investicionih i penzijskih fondova, osiguravajućih i investicionih društava i drugih profesionalnih učesnika na finansijskom tržištu.

Takođe, osiguranjem nisu obuhvaćeni depoziti malih investitora čija su sredstva zaštićena, kao i određene vrste ugovorenih depozita koji služe kao sredstvo obezbeđenja. Isključeni su i depoziti koji proizlaze iz nezakonitih aktivnosti, uključujući slučajeve povezane sa pranjem novca i finansiranjem terorizma.

Fond za osiguranje depozita dostiže šest odsto ukupno osiguranih depozita

Nacrtom je propisano da je Agencija za osiguranje depozita dužna da u narednih deset godina od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbedi da sredstva Fonda za osiguranje depozita dostignu šest odsto ukupno osiguranih depozita u bankarskom sistemu i da shodno tome određuje stopu redovne premije.

Sredstva fonda puniće se premijama koje plaćaju banke, prihodima od ulaganja, naplatom potraživanja iz stečajnih postupaka, kao i sredstvima obezbeđenjim eventualnim zaduživanjem, pozajmicama iz budžeta i donacija.

Banke će plaćati početne, redovne i vanredne premije, a njihova visina zavisiće od rizičnosti poslovanja svake pojedinačne banke. Početna premija se plaća jednokratno, u roku od 45 dana od dana upisa u Registar privrednih subjekata i iznosi 0,3 odsto novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke propisanog zakonom kojim se uređuju kreditne institucije.

Redovna premija utvrđuje se na osnovu visine osiguranih iznosa i nivoa rizika u poslovanju banaka i nju Agencija obračunava i naplaćuje tromesečno. “Stopa redovne premije iznosi najviše 0,2 odsto tromesečno u odnosu na ukupne osigurane iznose banaka”, precizira se u Nacrtu zakona.

Agencija utvrđuje stopu redovne premije za narednu godinu najkasnije do 30. septembra tekuće, uzimajući u obzir stanje u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu Republike Srbije, stepen rizika kome je izložena, fazu poslovnog ciklusa i uticaj procikličnih premija, kao i mogućnost dostizanja ciljnog iznosa fonda.

Ako sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa ili za druge namene, dopunska sredstva obezbeđuju se naplatom vanredne premije, na osnovu odluke Agencije.

Zbir stopa vanrednih premija u toku jedne kalendarske godine iznosi najviše 0,5 odsto, a samo uz saglasnost Narodne banke Srbije Agencija može doneti odluku o višoj stopi tako da zbir stopa vanrednih premija u toku jedne kalendarske godine iznosi najviše do jedan odsto.

EU harmonizacija je možda najveća strukturna novina: čitava nova glava reguliše ponašanje sistema u kontekstu EU, uključujući pozajmice između sistema osiguranja depozita država članica i izveštavanje EBA.