Zakon ponovo menja obaveze računovodstva: Bez agencija mali privrednici ne mogu da funkcionišu

Nacrt novog Zakona o računovodstvu donosi čitav niz promena – od očekivanih korekcija izazvanih inflacijom, preko novih pravila za velike kompanije, pa do značajnih novina koje direktno pogađaju računovodstvene agencije, odnosno pružaoce računovodstvenih usluga, kako ih zakon formalno definiše.

Ovlašćeni računovođa i poreska savetnica Svetlana Serafijanović iz agencije Sigma Solution ocenjuje da među predloženim rešenjima ima i korisnih i opravdanih izmena, ali i onih oko kojih će se tek voditi ozbiljna stručna rasprava.

Kako navodi u razgovoru za Biznis.rs, jedna od ključnih promena odnosi se na kriterijume za razvrstavanje pravnih lica na mikro, mala, srednja i velika. Predviđeno je povećanje pragova za prihod i imovinu, ali i promena samog kriterijuma prihoda koji se uzima u obzir prilikom razvrstavanja firmi.

Tako bi, primera radi, postojeći pragovi prihoda od 700.000, osam miliona i 40 miliona evra bili podignuti na 900.000, 10 miliona i 50 miliona evra. Međutim, prema njenim rečima, mnogo važnija promena krije se u načinu obračuna prihoda.

„Do sada se posmatrao poslovni prihod iz Bilansa uspeha, dok se novim nacrtom uvodi kategorija neto poslovnog prihoda. Iako na prvi pogled deluje kao tehnička izmena, ona bi u praksi mogla da proizvede ozbiljne posledice. Neto poslovni prihod obuhvata isključivo prihode od prodaje robe, proizvoda i usluga, dok poslovni prihod uključuje i subvencije, promene zaliha, aktiviranja učinaka i druge računovodstvene kategorije koje ne predstavljaju klasičan prihod od prodaje“, objašnjava Serafijanović.

Menjaju se kriterijumi za firme, ali i položaj računovodstvenih agencija

Prema oceni naše sagovornice, novi kriterijum mogao bi da bude realniji za veliki broj društava, što bi deo firmi moglo da svrsta u nižu kategoriju i tako im smanji administrativne obaveze iz Zakona o računovodstvu. Efekti bi mogli da se preliju i na određene javne prihode čija visina zavisi od veličine privrednog subjekta.

Istovremeno, ukazuje da se u Nacrtu zakona o reviziji ne vidi isto pomeranje praga za obaveznu reviziju, koji ostaje na više od 4,4 miliona evra ukupnog prihoda, što otvara pitanje usklađenosti sistema.

Slične izmene predviđene su i za razvrstavanje grupa pravnih lica i obveznika konsolidacije. Uvodi se i mogućnost da se za razvrstavanje koristi zbirni Bilans stanja i Bilans uspeha pre međusobnih prebijanja, ali uz uvećanje pokazatelja aktive i neto poslovnog prihoda za 20 procenata.

Nacrt zakona predviđa i produženje rokova za dostavljanje dokumentacije i knjiženje sa pet na osam radnih dana, ali Serafijanović smatra da za takvu promenu nema potrebe. Kako objašnjava, u eri elektronskih faktura, SEF-a i digitalnih sistema poslovne knjige treba da budu što ažurnije, posebno zbog PDV evidencija i poreskih obaveza za koje su rokovi već skraćeni.

Pozitivnim ocenjuje i rešenje prema kojem će finansijske izveštaje, pored zakonskog zastupnika, ubuduće potpisivati i lica odgovorna za njihovo sastavljanje, jer bi to moglo da doprinese većoj profesionalnoj odgovornosti i jasnijem pozicioniranju struke u procesu finansijskog izveštavanja.

Sve ove izmene trebalo bi da počnu da se primenjuju od 2027. godine.

Posebno značajnim ocenjuje i dve velike teme koje tek dolaze – ESG izveštavanje o održivosti i javno izveštavanje o porezu na dobit za velike kompanije, odnosno takozvani public country-by-country reporting. Reč je o ozbiljnim sistemskim promenama i usklađivanju sa evropskim pravilima, čija je primena planirana od finansijskih izveštaja za 2030. godinu.

Ipak, deo nacrta koji se najviše tiče same računovodstvene profesije izaziva i najveću pažnju. Članovi 18, 20 i 21, prema oceni Serafijanović, donose najveće promene za računovodstvene agencije u poslednjih nekoliko godina.

Načelno, ideja da se profesija dodatno uredi, poveća kvalitet rada i odgovornost pružalaca računovodstvenih usluga deluje opravdano. Međutim, problem vidi u načinu na koji to treba da se sprovede.

Zakon dodatno povećava troškove

Serafijanović upozorava da je profesija već godinama pod ozbiljnim pritiskom zbog nedostatka kadrova, niskih cena usluga, velikih očekivanja klijenata i stalnog uvođenja novih sistema praktično u hodu. Kao primer navodi elektronske fakture, SEF, paralelne PDV evidencije i stalna prilagođavanja sistema.

Zbog toga smatra da je ključno pitanje da li dodatna regulatorna opterećenja zaista podižu kvalitet profesije ili će samo povećati troškove i dodatno opteretiti one koji već rade na granici kapaciteta.

„Svaki novi trošak, obavezna polisa osiguranja, dodatna administracija, novi izveštaji i kontrole, upozorava ona, na kraju će se preliti ili na računovodstvene agencije ili direktno na privredu, koja je i sada pod ozbiljnim pritiskom“, smatra Serafijanović.

Posebno ističe pitanje organizacije sistema kontinuiranih edukacija i način na koji će se priznavati različiti oblici stručnog usavršavanja koje profesionalci već sami finansiraju i pohađaju. Prema njenim rečima, tržište edukacija danas više nije isto kao pre dve ili dvadeset godina, jer veliki broj računovođa ulaže značajno vreme i novac u savremene seminare, specijalizovane poreske obuke, digitalne treninge i međunarodne programe.

Upravo zato smatra da bi sistem morao da prepozna realnost tržišta i razliku između velikih revizorskih kuća i malih računovodstvenih agencija u unutrašnjosti Srbije koje opslužuju desetine malih klijenata i već sada teško pronalaze ljude spremne da rade ovaj posao.

Upozorava i da bi preterano administrativno opterećenje moglo da proizvede potpuno suprotan efekat od željenog – manje ljudi u profesiji, manje kvalitetnih agencija, skuplje usluge za privredu i dodatne probleme za male biznise koji bez računovođa praktično ne mogu da funkcionišu.

Računovodstvena delatnost profitabilna, ali uz sve manje novootvorenih preduzeća

Ipak, pored svih pritisaka sektor računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, zajedno sa poreskim savetovanjem, u poslednje četiri godine beleži kontinuirani rast broja aktivnih preduzeća, ali istovremeno pokazuje i usporavanje osnivanja novih firmi. Podaci koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall ukazuju da je reč o delatnosti koja je i dalje stabilna i profitabilna, ali u kojoj je sve izraženija dominacija malih preduzetničkih formi.

Broj kompanija u ovoj delatnosti rastao je iz godine u godinu. U 2022. poslovalo je 7.169 preduzeća, godinu dana kasnije 7.505, zatim 7.815 tokom 2024, dok je u 2025. registrovano čak 8.134 aktivnih subjekata. To znači da je za samo tri godine tržište poraslo za gotovo 1.000 firmi, odnosno za oko 13,5 procenata.

Takav rast pokazuje da potreba za računovodstvenim i poreskim uslugama u Srbiji ne opada. Naprotiv, širenje privredne aktivnosti, rast administrativnih obaveza, digitalizacija poslovanja i česte regulatorne izmene održavaju potražnju za stručnim finansijskim uslugama. Međutim, kada se detaljnije pogledaju podaci o novoosnovanim firmama, vidi se da tržište više ne raste istim intenzitetom kao ranije.

Naime, tokom 2022. osnovano je 525 novih preduzeća u okviru ove delatnosti. Već 2023. taj broj pada na 374, što predstavlja smanjenje od gotovo 29 procenata. Negativan trend nastavljen je i tokom narednih godina – u 2024. osnovano je 335 novih firmi, a u 2025. svega 327. Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je tokom dosadašnjeg dela 2026. registrovano još 100 novih preduzeća.

Ovakvo usporavanje otvaranja novih firmi može se tumačiti na više načina. Sa jedne strane, zbog regulatornih pritisaka, a sa druge zbog velikih troškova, obavezne polise osiguranja, dodatnih kontrola i čestih promena u samom zakonu.

Sa druge strane, podaci o likvidacijama pokazuju da sektor ipak zadržava relativnu stabilnost. Tokom 2022. likvidirano je 89 preduzeća, dok je 2023. taj broj pao na 58. Već naredne godine beleži se novo povećanje na 71, a tokom 2025. u stečaj ili likvidaciju otišlo je 79 firmi. U prvim mesecima 2026. registrovano je još 39 likvidacija.

Kada se broj novoosnovanih firmi uporedi sa brojem ugašenih, vidi se da sektor i dalje ostvaruje pozitivan saldo. Ipak, razlika između otvaranja i zatvaranja firmi postaje sve manja. Dok je 2022. razlika između novoosnovanih i ugašenih iznosila čak 436 firmi, tokom 2025. taj saldo pao je na svega 248.

Finansijski pokazatelji dodatno otkrivaju promene unutar sektora. Ukupni prihodi čitave delatnosti tokom 2023. iznosili su 51,7 milijardi dinara, da bi 2024. skočili na čak 62,5 milijardi. Međutim, već 2025. dolazi do značajnog pada prihoda na 44,57 milijardi dinara.

Takav pad može imati više uzroka. Jedan od mogućih razloga jeste promena strukture tržišta, odnosno rast manjih firmi i preduzetnika sa nižim prometom. Takođe, moguće je da su pojedine velike računovodstvene kuće ili revizorske kompanije promenile način evidentiranja prihoda ili reorganizovale poslovanje.

Ne treba zanemariti ni pritisak konkurencije, jer veliki broj manjih kancelarija često dovodi do obaranja cena usluga.

Ipak, uprkos manjem ukupnom prihodu u 2025, sektor je uspeo da relativno stabilno zadrži profitabilnost. Dobit je tokom 2023. iznosila 3,69 milijardi dinara, zatim je 2024. porasla na 4,5 milijardi, da bi 2025. pala na nešto više od četiri milijarde dinara.

Istovremeno, ukupni gubici beleže konstantan pad. U 2023. gubici su iznosili 455,8 miliona dinara, tokom 2024. pali su na 370,1 milion, dok su u 2025. dodatno smanjeni na 291,4 miliona dinara. To ukazuje da kompanije u ovom sektoru postaju opreznije u poslovanju i uspešnije kontrolišu troškove, čak i u uslovima sporijeg rasta prihoda.

Jedan od najzanimljivijih pokazatelja odnosi se na broj zaposlenih. Podaci pokazuju da je tokom 2023. u sektoru radilo 14.829 ljudi, zatim je 2024. broj zaposlenih porastao na 15.336, ali je već 2025. došlo do velikog pada na 10.993 zaposlena.

Najveći broj subjekata registrovan je kao preduzetnik – čak 9.331. Slede društva sa ograničenom odgovornošću kojih ima 3.321. Znatno manje su zastupljene druge forme poput ortačkih društava sa 89 registrovanih subjekata, komanditnih društava kojih je 13, kao i akcionarskih društava kojih ukupno ima svega nekoliko.