Nova nestabilnost evropske proizvodnje zbog novih energetskih šokova

Evropska industrija je od 2023. godine do danas prošla kroz period velikih oscilacija, najpre zbog energetskog šoka izazvanog ratom u Ukrajini, a zatim zbog postepenog oporavka spoljne trgovine i stabilizacije cena energenata. Nakon dubokih trgovinskih deficita tokom 2022. i prve polovine 2023, Evropska unija je od trećeg kvartala ponovo počela da beleži suficit u robnoj razmeni sa ostatkom sveta.

Ključni razlog bio je pad cena gasa i nafte, ali i snažan izvoz mašina, automobila i hemijskih proizvoda, koji su ostali okosnica evropske industrijske proizvodnje.

Tokom 2024. evropska proizvodnja pokazivala je znake oporavka, ali veoma neujednačeno među sektorima i državama. Najotporniji su bili proizvođači visokotehnološke opreme, automobilska industrija i farmaceutski sektor, dok su energetski intenzivne grane poput hemijske i metalurške industrije ostale pod pritiskom visokih troškova. U isto vreme sektor usluga rastao je brže od industrije, posebno profesionalne, digitalne i logističke usluge, što je dodatno menjalo strukturu evropske ekonomije.

Podaci za 2025. godinu pokazali su da je EU uspela da zadrži trgovinski suficit, ali uz vidljivo slabljenje industrijskog zamaha. Ukupan suficit u trgovini robom iznosio je oko 129 milijardi evra, ali je krajem godine počeo da opada zbog rasta energetskog deficita i usporavanja izvoza mašina i vozila.

Posebno je važan podatak da je suficit u sektoru mašina i vozila pao sa skoro 40 milijardi evra krajem 2025. godine na manje od 28 milijardi početkom 2026, što pokazuje koliko evropska industrija postaje osetljiva na globalno usporavanje i skuplju energiju.

Istovremeno je EU postajala sve zavisnija od spoljnog okruženja. Kina je ostala najveći izvor uvoza u EU, sa više od 22 odsto ukupnog uvoza, dok su Sjedinjene Države bile najveće izvozno tržište za evropsku robu. Evropski proizvođači su tokom 2025. bili suočeni i sa novim trgovinskim tenzijama, američkim carinama i rastućom konkurencijom kineskih proizvoda, posebno u sektoru električnih automobila, baterija i industrijske elektronike.

Početak 2026. doneo je novo pogoršanje situacije zbog rata Izraela i SAD protiv Irana i praktične blokade Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi 20 procenata svetske trgovine energentima. Evropska centralna banka (ECB) upozorila je da bi novi energetski šok mogao ozbiljno da ugrozi rast evrozone, poveća troškove zaduživanja i dodatno oslabi industrijsku aktivnost. Već u prvom kvartalu 2026. trgovinski suficit EU gotovo je prepolovljen, sa 23,6 milijardi evra krajem 2025. na svega 12,7 milijardi evra.

Industrijska proizvodnja u evrozoni početkom 2026. počela je da pada. Eurostat je objavio da je proizvodnja u januaru smanjena za oko 1,5 procenata, dok su posebno pogođeni hemijska industrija, proizvodnja kapitalne robe i energetski sektor. Fabrike širom Evrope suočile su se sa novim rastom cena nafte, gasa i transporta, dok su poremećaji u globalnoj logistici povećavali troškove sirovina i komponenti.

Ipak, tokom proleća 2026. pojavili su se i znakovi kratkotrajnog oporavka. Evropski proizvođači povećavali su narudžbine sirovina i komponenti iz straha od daljih prekida snabdevanja, dok je rast globalne potražnje za AI infrastrukturom pomagao proizvođačima elektronike, servera i naprednih industrijskih sistema. Posebno su korist imale nemačke i holandske kompanije povezane sa proizvodnjom čipova, mašina i opreme za data centre.

S druge strane, sektor usluga ostao je otporniji od same industrije. Profesionalne usluge, informaciona tehnologija, logistika i finansijski sektor nastavili su rast i tokom 2026, iako sporije nego prethodnih godina. Međutim, turizam, avio-saobraćaj i ugostiteljstvo našli su se pod pritiskom zbog visokih cena goriva i slabije potrošnje stanovništva.

ECB upozorava da bi produžena energetska kriza mogla dodatno da oslabi i uslužni sektor, posebno u državama južne Evrope.

Ukupna slika evropske ekonomije od 2023. do 2026. pokazuje da je EU uspela da izađe iz prvog velikog energetskog šoka izazvanog ratom u Ukrajini, ali da je zatim ušla u novu fazu nestabilnosti povezanu sa krizom na Bliskom istoku, trgovinskim tenzijama i rastom troškova proizvodnje.

Evropska industrija i dalje opstaje zahvaljujući izvozu visoke tehnologije, automobila i mašina, ali rast postaje sporiji, skuplji i znatno ranjiviji na globalne geopolitičke poremećaje.