Raiffeisen banka korigovala prognozu za inflaciju u Srbiji na 5,1 odsto

Raiffeisen banka dodatno je korigovala naniže projekciju rasta inflacije za kraj ove godine sa 5,7 na 5,1 odsto, koja je podržana odličnom poljoprivrednom sezonom i prinosima voća i povrća, kao i produženjem perioda važenja smanjene stope akciza na naftne derivate.

„Rizici rasta cena mesa od jeseni, zbog pada prinosa kukuruza izazvanog sušom i povećanja cena stočne hrane, takođe su uključeni u novu projekciju, iako ne očekujemo značajan rast cena povezan sa ovim rizikom“, navodi se u poslednjem ekonomskom izveštaju ove banke.

Analitičari procenjuju da glavni problem ostaje bazna inflacija koja se održava na stabilnom, ali visokom nivou od 4,5 odsto međugodišnje u julu, što ukazuje na postojane domaće pritiske.

Kako ističu, podaci o inflaciji pokazuju da usporavanje ukupne inflacije uglavnom dolazi od pada cena primarnih proizvoda, dok cene prerađene hrane ostaju na povišenom nivou, što podržava održavanje restriktivne monetarne politike.

Kada je reč o privrednom rastu, Raiffeisen banka navodi da je takođe izvršila promenu prognoze naviše i sada predviđa da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) umesto 2,8 odsto biti 3,3 odsto u ovoj godini, sa potencijalom da stopa rasta BDP-a bude i viša.

U izveštaju se navodi da je deficit trgovine električne energije dosta nizak za prvih šest meseci i iznosi 117 miliona evra, što je delimično rezultat manjeg izvoza zbog uvedene prekogranične takse na emisiju CO2, pa samim tim i stvorenih unutrašnjih rezervi, a kako deluje i manje potrošnje domaće industrije, gledano kroz sporiji rast industrijske proizvodnje.

„Ne očekujemo da će eventualni rast uvoza energije, pod uslovom da se suša nastavi i u narednim mesecima, značajno pogoršati deficit ukupne spoljne trgovine koji je inače u padu ove godine, zato što različite grane industrije koriste različit energetski miks, a industrija generalno radi manjim kapacitetom u odnosu na prošlu godinu, usled viših troškova i manje izvozne tražnje“, ocenjuju ekonomisti ove banke.

Kada je reč o Naftnoj industriji Srbije (NIS), njihovo očekivanje je da će okončanje prodaje biti na jesen ili do kraja godine.

Zadržavanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS) na 5,75 odsto bilo je u skladu sa očekivanjima tržišta, iako je inflacija značajno usporila rast u julu na 1,9 odsto međugodišnje i nalazi se unutar ciljanog koridora.

„Razlog održavanja restriktivne monetarne politike i pored trenutno niske ukupne inflacije jeste očekivanje NBS da će doći do rasta inflacije od septembra, pod uticajem niske baze i cena energenata, a po našoj proceni i visoke bazne inflacije. Međutim, NBS je zadovoljna rezultatima koje su dale Vladine mere u vezi sa sprečavanjem prelivanja rasta cena nafte na globalnim tržištima na domaće cene, kao i neočekivanom dobrom poljoprivrednom sezonom u smislu roda voća i povrća“, ocenjuje se u izveštaju.

Osnovni scenario Raiffeisen banke zadržan je na tome da referentna stopa ostane na 5,75 odsto tokom 2026. godine, pri čemu trenutni rizici više podržavaju duže zadržavanje restriktivne politike, a ne njeno ublažavanje.

Rizici uključuju volatilnost cena nafte i energenata usled neizvesnosti oko prekida rata u Iranu, snažniji rast zarada i domaće tražnje pod uticajem novog paketa mera od 600 miliona evra, kao i nestabilno globalno okruženje.

Industrija beleži blagi oporavak rasta u junu od 0,8 odsto međugodišnje zbog oporavka rasta prerađivačkog sektora, dok su proizvodnja električne energije i rudarstvo bili u padu. Na rast prerađivačkog sektora uticao je efekat baze, kao i solidne stope rasta nekoliko sektora.

Automobilska industrija i dalje ostvaruje visoke stope rasta od 47,1 odsto međugodišnje usled pojačane tražnje za električnim vozilima Stellantisa. Solidna tražnja postoji za električnom opremom, mašinama i opremom, te hemijskim proizvodima, dok proizvodnja koksa i derivata nafte održava stabilne stope rasta podržane produžavanjem operativne licence NIS-u.

Od početka godine industrijska proizvodnja je porasla za 0,7 odsto u junu i pored obnovljene proizvodnje nafte u NIS-u i izvoza Stellantis vozila, a usled povećanih troškova energenata i usporavanja tražnje evrozone.

Proizvodnja električne energije je u padu, a pad će se nastaviti tokom leta usled sušom uzrokovanog pada vodostaja Dunava i samim tim smanjenog hidropotencijala.

Cene nafte su porasle za oko 23 odsto nakon obnove neprijateljstva između SAD i Irana i pored sklapanja privremenog mirovnog sporazuma, pa očekivanja analitičara Raiffeisen banke idu u pravcu nastavka trenda volatilnosti, što će imati uticaj na održavanje povišenih troškova industrijskih proizvođača, pa samim tim i manji doprinos industrije rastu ekonomije.

Maloprodaja je usporila rast u junu na 4,3 odsto međugodišnje u realnim cenama, nakon rasta od 7,1 odsto u maju, a usled slabije tražnje za motornim gorivima i neprehrambenim proizvodima, dok je tražnja za hranom pokazala slabije usporavanje od šest odsto nakon rasta od 7,1 odsto međugodišnje u maju.

Rast prometa je podržan realnim rastom neto zarada od 6,2 odsto međugodišnje u maju, kao i rastom doznaka iz inostranstva koje su od janaura do maja iznosile 1,7 milijardi evra i porasle su za 27,5 odsto međugodišnje, ali i povećanjem penzija i zarada u javnom sektoru početkom godine.

Izveštaj Raiffeisen banke objavljen je pre nego što je Narodna banka Srbije (NBS) iznela svoje korigovane prognoze za inflaciju i rast BDP-a.