Niže cene voća i povrća obaraju inflaciju, ali šta donosi nova proizvodna godina?

Inflacija u Srbiji usporila je u junu na 2,7 odsto, čime se spustila ispod centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije (3±1,5 odsto), da bi u julu dodatno pala na 1,9 odsto. Na usporavanje inflacije snažno je uticao pad cena hrane. Prema oceni NBS, inflacija je poslednjih meseci bila niža od očekivanja pre svega zahvaljujući dobrom rodu voća i povrća, dok za sada nisu zabeleženi značajniji sekundarni efekti energetskog šoka.

Međugodišnje, cene neprerađene hrane u julu su bile niže za 12,9 odsto, dok su cene prerađene hrane pale za 2,5 odsto. Posmatrano zajedno, cene ove dve kategorije prehrambenih proizvoda bile su niže za 6,1 odsto nego u julu prošle godine.

Međutim, pad cena hrane koji odgovara potrošačima istovremeno predstavlja veliki problem za poljoprivredne proizvođače. Agroekonomski analitičar Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da bi trend niskih cena voća i povrća mogao da se nastavi i u narednom periodu.

Ipak, njega više brine ono što poljoprivrednike čeka sa početkom nove proizvodne godine, budući da bi rast troškova proizvodnje mogao dodatno da optereti proizvođače.

„Imamo izrazito niske cene u odnosu na prošlu godinu. To se, primera radi, vidi kod šljive, naše dominantne voćne vrste, ali i kod jabuke i kruške. Takav trend će se nastaviti i dalje, sa veoma niskim cenama i velikim nezadovoljstvom poljoprivrednih proizvođača“, smatra Prostran.

On navodi da se šljiva trenutno na veliko prodaje po ceni od oko 20 dinara za kilogram, zbog čega su proizvođači nezadovoljni. Slična situacija je i kod povrća. Iako se očekivalo da bi sa početkom sezone moglo doći do rasta cena, za sada nema naznaka značajnijeg poskupljenja.

“Nešto višu cenu drži krompir, ali ni to nije veliki skok. Očekuje se da bi sa početkom sezone paprika moglo da dođe do izvesnog rasta cena, ali za sada nema nagoveštaja poskupljenja povrća“, kaže Prostran.

Suncokret između niže otkupne cene i skuplje proizvodnje

Kada je reč o glavnim ratarskim kulturama, pre svega suncokretu, ne očekuje rast cena ulja, iako su proizvođači nezadovoljni ponuđenim otkupnim cenama.

„Prošle godine cena suncokreta bila je 50 dinara, a danas proizvođačima nude 40 dinara i oni su izuzetno nezadovoljni i traže da im se vrati prošlogodišnja. Cena ulja koju danas plaćamo formirana je na bazi prošlogodišnje cene suncokreta“, kaže naš sagovornik i dodaje da eventualni rast otkupne cene suncokreta ne bi nužno značajno ugrozio cenu ulja, posebno imajući u vidu da je ovogodišnji rod nešto slabiji.

Na cenu ratarskih kultura, međutim, ne utiču samo domaća ponuda i tražnja, već i kretanja na svetskim berzama, što se posebno odnosi na pšenicu.

Srbija je ove godine imala dobar rod pšenice, a postoje i značajne zalihe, dok probleme izvozu predstavlja nizak vodostaj Dunava.

„Po pitanju pšenice, hleba i brašna imali smo izuzetno dobru godinu. Imamo oko dva miliona tona viška i probleme sa izvozom zbog niskog vodostaja Dunava. Međutim, pšenica je berzanski proizvod. Ako zbog suše u Evropi i drugim delovima sveta dođe do rasta berzanskih cena, taj rast će se odraziti i kod nas“, objašnjava Milan Prostran.

Takav scenario bi, dodaje, odgovarao domaćim proizvođačima. Ipak, kada je reč o hlebu, ne očekuje se veći cenovni udar, imajući u vidu državnu kontrolu cene osnovne vekne.

Proizvođače čekaju novi troškovi

Iako trenutno nema naznaka značajnijeg rasta cena hrane, poljoprivrednike već brine početak nove proizvodne godine. Prostran upozorava da bi rast troškova proizvodnje mogao dodatno da ih optereti.

„Nova poljoprivredna godina počinje za mesec dana setvom uljane repice. Poljoprivredni proizvođači očekuju bolje otkupne cene, ali istovremeno mogu da ih sačekaju više cene nafte, rezervnih delova i hemijskih sredstava. Zato će tražiti bolje otkupne cene suncokreta i drugih jesenjih kultura kako bi obezbedili siguran dohodak i mogli da uđu u novu proizvodnu godinu“, navodi on.

Prema njegovom mišljenju, poseban problem predstavlja stanje zemljišta nakon sušnog perioda.

„O tim problemima koji nas čekaju gotovo niko ne govori – kako uzorati suvo zemljište, kako posejati, kakvi će biti agrorokovi, kada će pasti kiša i kako ćemo početi novu poljoprivrednu godinu. To je ono što mene brine“, kaže Prostran.

Ocenjuje da je, uprkos visokim temperaturama, dosadašnji deo godine u poljoprivredi bio relativno uspešan.

„Veći deo godine završili smo vrlo uspešno kada je reč o osnovnim žitaricama, uljaricama, voću i povrću. Može se reći da je ovo jedna rodna godina, ali nas je pogodila visoka temperatura. Deo proizvodnje trpi, ali se cenovno ne očekuju potresi.”

Hrana čini najveći deo budžeta domaćinstava

Niske cene poljoprivrednih proizvoda trenutno predstavljaju važan faktor za usporavanje inflacije. Milan Prostran ukazuje i na značajnu razliku u učešću hrane u potrošnji domaćinstava u Srbiji i Evropskoj uniji.

„Učešće hrane u budžetu tročlanog domaćinstva u Srbiji kreće se između 30 i 36 odsto, dok je pre dve godine bilo oko 40 odsto. U Evropskoj uniji to učešće je bilo oko 12 odsto, a zbog rasta cena povećalo se na oko 17 odsto“, navodi on.

Veliko učešće hrane u potrošačkoj korpi znači i da promene cena imaju snažan uticaj na ukupnu inflaciju.

„Mi nismo bogata država, a hrana je osnovna potreba. Neko će se hraniti kvalitetnije, neko manje kvalitetno, ali je ta potrošnja relativno konstantna“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da energija i hrana ostaju ključni faktori koji utiču na inflaciju.

Ipak, Prostran ne isključuje mogućnost da bi suša i eventualne štete u poljoprivredi u narednom periodu mogle da izvrše pritisak na cene hrane. Na sličan rizik upozorava i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), čiji glavni ekonomista Maksimo Torero (Maximo Torero) očekuje da bi cene hrane mogle početi da rastu do kraja godine, dok bi njihov rast tokom 2027. mogao biti još izraženiji. Na to bi mogli da utiču više cene energije, poremećaji u snabdevanju đubrivom i dizelom, kao i ekstremne vremenske prilike.

„Evropska unija ima fondove za rizike kojima će deo štete nadoknaditi farmerima. Mi to nemamo i možemo samo određenim merama da im ublažimo probleme“, kaže Prostran.

Zbog toga je, zaključuje, najvažnije obezbediti uslove da poljoprivredni proizvođači mogu da uđu u novu proizvodnu godinu.

„U suprotnom, mali i srednji proizvođači – kojih je 70 odsto, najlakše će odustati od proizvodnje. Moramo da ih zadržimo“, zaključuje agroekonomski analitičar.