Tržište privatnog obrazovanja u Srbiji: Internacionalne škole na vrhu po prihodima, domaće jure profit

Dok strane ustanove povremeno beleže i milionske gubitke zbog specifičnog poslovnog modela, domaće privatne škole ostvaruju profitne margine i do 30 odsto. Istraživali smo šta stoji iza rasta delatnosti u kojoj su registrovana 232 privredna subjekta.

Kod internacionalnih škola koje posluju u Srbiji visoki prihodi često ne znače i visok profit, jer one najčešće funkcionišu po specifičnim međudržavnim ugovorima ili kao neprofitne fondacije i udruženja građana. Ostvareni prihod ovakvih ustanova zakonski se mora ponovo uliti u sistem.

To podrazumeva investicije u infrastrukturu i opremu – konstantno licenciranje programa, uvoz savremenih učila i održavanje vrhunskih objekata, a zatim troškove inostranog kadra. Najveći deo budžeta odlazi na plate stranih predavača i menadžmenta, čija primanja prate evropske i svetske standarde, a ne lokalni prosek. Profit se tako svesno svodi na nulu ili minus, jer profitna motivacija ovde ustupa mesto širenju kulturnog i obrazovnog uticaja matičnih država.

Nasuprot njima, domaće privatne škole funkcionišu kao klasična društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Kod njih je fokus na optimizaciji troškova i profitabilnosti, što objašnjava zašto domaće ustanove, uprkos manjim ukupnim prihodima u odnosu na strane gigante, ostvaruju milionsku neto dobit i izuzetno visoke profitne margine.

Ovaj specifičan poslovni ambijent razvija se na fonu stabilnog rasta celog sektora. Pod šifrom delatnosti 8520 – osnovno obrazovanje, u 2025. godini poslovala su 232 privredna subjekta, što je za 11 više nego godinu dana ranije, i za 23 više u odnosu na 2023. godinu, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall dobijeni uvidom u zvanične finansijske izveštaje predate APR-u.

U ovom sektoru trenutno je zaposleno ukupno 744 ljudi, a stabilnu bazu klijenata čini populacija od preko pola miliona srpskih osnovaca čiji roditelji traže alternativu državnom sistemu. Naime, nastavu u Srbiji ove školske godine pohađa oko 770.000 učenika, od čega 530.000 osnovaca i 240.000 srednjoškolaca, dok je u prvi razred ove godine krenulo oko 62.500 prvaka.

Britanci na vrhu po prihodima, Savremena po profitu

Najveći prihod u 2025. godini ostvarila je British International School Beograd, koja je prihodovala oko 611,3 miliona dinara, dok je neto dobit iznosila oko 88,3 miliona dinara. Godinu ranije škola je imala prihod od oko 491,7 miliona dinara i dobit od 52,5 miliona dinara, što pokazuje značajan rast i prihoda i profita. Sa 87 zaposlenih ova škola je ujedno i najveći poslodavac među ustanovama na vrhu liste.

Na drugom mestu prema ostvarenim prihodima, takođe se nalazi jedna od internacionalnih ustanova – Francuska škola u Beogradu. Ona je 2025. godine prihodovala 454,2 miliona dinara. Iako je prihod povećan u odnosu na 2024. godinu, kada je iznosio oko 428,3 miliona dinara, dobit je bila oko 805.000 dinara. To predstavlja značajan preokret u odnosu na prethodnu godinu, kada je ova škola poslovala sa neto gubitkom od gotovo 10,4 miliona dinara.

Privatna osnovna škola Savremena ostvarila je 101 milion dinara neto dobiti na 336,1 milion dinara prihoda. To znači da ova ustanova ima profitnu marginu od fantastičnih 30 odsto, što je izuzetan rezultat za sektor usluga.

Među top 10 uspešno se pozicioniraju i druge domaće ustanove poput OŠ „Ruđer Bošković“ (255,9 miliona prihoda i 10,3 miliona dobiti) i OŠ „Mina Karadžić“ koja beleži snažan skok prihoda na 111,1 milion dinara i čistu dobit od 31,3 miliona.

Nemačka škola Beograd prošle godine je ostvarila oko 233,5 miliona dinara prihoda, ali je godinu završila sa neto gubitkom od oko 31,2 miliona dinara. U 2024. godini prihodovala je oko 229,3 miliona dinara, uz gubitak od približno 49,9 miliona dinara, što ukazuje na smanjenje minusa, ali i dalje negativan rezultat poslovanja.

Zeleno svetlo za 31 privatnu školu

Da bi se dobila realna ekonomska slika potrebno je ukrstiti podatke APR-a, Ministarstva prosvete i RZS-a, jer se na prvi pogled u brojkama javlja paradoks.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji radi ukupno 1.134 redovnih osnovnih škola. Od tog broja državni sistem apsolutno dominira sa 1.103 državne škole (koje obuhvataju oko 98 odsto svih osnovaca).

Broj od 232 registrovane firme u ovoj delatnosti predstavlja sve privatne pravne subjekte koji su se registrovali pod šifrom 8520. U ovom broju nema državnih škola, ali nisu svi ti subjekti prave škole. Ministarstvo prosvete u svom zvaničnom registru ima ukupno 31 verifikovanu privatnu osnovnu školu – 16 nacionalnih/domaćih, 11 internacionalnih, tri muzičke i jednu za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Ostalih 201 čine privatna preduzeća i preduzetnici koji nemaju licencu ministarstva za izvođenje zvaničnog školskog programa i oni posluju na slobodnom komercijalnom tržištu kao privatni produženi boravci za decu, školice stranih jezika, edukativni centri, računarske radionice ili franšize za mentalnu aritmetiku.

Osnivač obrazovne ustanove, između ostalog, uz zahtev Ministarstvu prosvete dostavlja osnivački akt, dokaz o upisu u sudski registar, elaborat o ispunjenosti propisanih uslova i odluku Školskog odbora o pokretanju postupka.

Za privatne škole potrebno je obezbediti i garanciju poslovne banke kojom se potvrđuje da su obezbeđena sredstva za rad ustanove. Kada je reč o osnovnoj školi, sredstva se obezbeđuju za period od četiri godine, odnosno za trajanje jednog ciklusa obrazovanja i vaspitanja. Prema dosadašnjoj praksi navedenoj u stručnom uputstvu Ministarstva prosvete, iznos garancije je 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.