Među 999 najuspešnijih srednjih preduzeća u regionu po profitabilnosti prednjače kompanije iz Hrvatske

Srednja preduzeća predstavljaju važan, iako brojčano relativno mali, segment privrede u većini zemalja regiona, pa tako i u Srbiji. Njihov privredni značaj višestruko prevazilazi njihov broj. Naime, za razliku od mikro i malih preduzeća, srednja preduzeća raspolažu znatno većim ljudskim, finansijskim i organizacionim kapacitetima, dok su istovremeno manje glomazna i manje zavisna od velikih organizacionih sistema.

Njihov značaj proizlazi upravo iz položaja koji zauzimaju između malih i velikih sistema. Mala preduzeća su često izrazito fleksibilna, ali raspolažu ograničenim finansijskim i kadrovskim rezervama, zbog čega pojedinačni gubitak velikog kupca, poremećaj u snabdevanju ili povećanje troškova može imati snažan uticaj na njihovo poslovanje. Velika preduzeća, sa druge strane, raspolažu većim rezervama i lakšim pristupom kapitalu, ali su zbog svoje veličine često manje agilna i imaju složenije organizacione strukture.

Srednja preduzeća kombinuju deo prednosti obe grupe: dovoljno su velika da imaju specijalizovane zaposlene, razvijene procedure, stabilniju bazu kupaca i veću mogućnost pristupa finansiranju, ali su istovremeno dovoljno mala da relativno brzo menjaju proizvodnju, dobavljače, tržišta ili poslovnu strategiju.

Otpornost srednjih preduzeća zato se može posmatrati kao posledica njihove svojevrsne „srednje skale“. Ona obično imaju više mogućnosti za diverzifikaciju proizvoda, kupaca i tržišta nego mala preduzeća, što smanjuje zavisnost od pojedinačnih poslovnih partnera. Istovremeno, nemaju nivo fiksnih troškova, složenost upravljanja i infrastrukturnu rigidnost karakterističnu za najveće sisteme.

U kriznim periodima to može predstavljati značajnu prednost: srednje preduzeće može dovoljno brzo da promeni poslovni model ili rasporedi resurse, a da pritom ima veću finansijsku i organizacionu bazu od malog preduzeća.

Posmatrano šire, srednja preduzeća imaju potencijal da budu jedan od ključnih nosilaca dugoročnog rasta produktivnosti.

U regionalnom poređenju, Slovenija predstavlja najstabilnije i najrazvijenije poslovno okruženje za srednja preduzeća, iako ni ona nije bez problema. Privreda ove zemlje je izrazito povezana sa evropskim tržištima, a OECD ocenjuje da je Slovenija poslednjih godina pokazala otpornost na više spoljašnjih šokova. Istovremeno, ograničen pristup rizičnom kapitalu i relativno slaba poslovna dinamika predstavljaju prepreke za brzo širenje inovativnih srednjih firmi. Drugim rečima, slovenački srednji sektor karakterišu relativno razvijene institucije, produktivnost i pristup tržištu, ali i problem malog domaćeg tržišta i ograničenih mogućnosti za brzo skaliranje.

Hrvatska se nalazi veoma blizu Slovenije po institucionalnom i tržišnom okruženju, ali je struktura njenog sektora srednjih preduzeća nešto drugačija, sa snažnom vezom prema turizmu, trgovini, građevinarstvu i uslugama. No, OECD primećuje da Hrvatska ima izražen demografski problem i nižu stopu zaposlenosti, dok nedostatak radne snage predstavlja ograničenje za dalji rast. Zbog toga se hrvatska srednja preduzeća mogu opisati kao relativno stabilna i dobro integrisana u evropsku ekonomiju, ali izložena demografskim i sektorskim rizicima.

OECD za Srbiju procenjuje produktivnost srednjih preduzeća na 27.961 evro po zaposlenom, što je znatno iznad proseka i više nego u Bosni i Hercegovini ili Severnoj Makedoniji.

Po strukturi delatnosti, srednja preduzeća u Srbiji naročito su prisutna u prerađivačkoj industriji, trgovini, građevinarstvu, saobraćaju i skladištenju, kao i u stručnim i tehničkim delatnostima. Posebno se izdvaja prerađivačka industrija, mada značajan broj srednjih preduzeća postoji i u trgovini na veliko i malo, građevinarstvu, informisanju i komunikacijama i stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima. Ovakva struktura ukazuje na to da srednja preduzeća imaju posebno važnu ulogu u delovima privrede u kojima su potrebni istovremeno proizvodni kapacitet, stručna radna snaga i određeni nivo organizacione složenosti.

Najveće strukturne probleme imaju srednja preduzeća u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Bosna i Hercegovina ima relativno visoku produktivnost srednjih preduzeća — oko 26.612 evra po zaposlenom — ali je poslovno okruženje fragmentirano između različitih nivoa vlasti i institucija. Severna Makedonija ima snažnu izvoznu orijentaciju i razvijenu prerađivačku industriju, ali OECD ukazuje na slab rast ukupne faktorske produktivnosti. Crna Gora ima mali domaći tržišni prostor i snažnu zavisnost od turizma…

Regionalni Zlatni Bilans

U okviru novog projekta bonitetne kuće CompanyWall – Regionalni Zlatni Bilans – u saradnji sa ekonomskim portalima Biznis.rs, Financije.hr, Lider.si i Biznis.me pažnja je usmerena na 999 preduzeća koja su se, u okviru svoje kategorije veličine – velikih, srednjih i malih – izdvojila kao poslovno najuspešnija, odnosno kao kompanije sa najboljim bilansom.

Svih 999 kompanija srednje veličine koje su ove godine rankirane na listi Regionalnog Zlatnog Bilansa zbirno je ostvarilo dobit od 4.080.918.525 evra u 2025. To je zaista impresivan rezultat imajući u vidu nepovoljne globalne uticaje koji su svakako uneli nesigurnost i u lokalne ekonomije.

Po profitabilnosti posebno su se isticale kompanije iz Hrvatske, što se vidi na skraćenom uzorku top 10 najvećih dobitaša. Čak sedam od deset kompanija dolaze iz Hrvatske, dve sui z Srbije, a jedna iz Slovenije, pokazuju podaci koje smo dobili od CompanyWalla:

Na prvom mestu po dobiti je akcionarsko društvo Tankerska plovidba, brodarska kompanija sa sedištem u Zadru. Ona je u prošloj godini ostvarila 50.372.294 evra dobiti na 78.837.344 ukupnih prihoda.

Kada se ove iste kompanije listiraju prema težinskom indeksu, koji je jedan od glavnih faktora ukupne ocene, dobija se nešto drugačija slika – prvoplasirana je hrvatska Saiva, koja trguje zlatom i drugim plemenitim metalima, dok je na drugom mestu EFT Trade iz Beograda, koji trguje električnom energijom.

Dakle, visokopozicionirane firme po oba kriterijuma bave se energetikom, transportom, trgovinom.

Saiva je na prvom mestu i po ostvarenim prihodima u 2025. sa 340.795.218 evra.            

Težinskim indeksom se različitim finansijskim i bonitetnim pokazateljima dodeljuje odgovarajući značaj, odnosno težina, u skladu sa njihovim uticajem na stabilnost, uspešnost i pouzdanost poslovanja. Na taj način se ne posmatra samo pojedinačni rezultat, poput visine prihoda ili dobiti, već se procenjuje celokupna poslovna slika kompanije. Jedinstvena matematička metodologija koju koristi Regionalni Zlatni Bilans omogućava da se kompanije rangiraju prema objektivnim i merljivim kriterijumima.

Kada se posmatra učešće kompanija iz svake zemlje ponaosob na listi ovogodišnjeg priznanja Regionalog Zlatnog Bilansa za srednja preduzeća, po brojnosti se ističu privredna društva iz Hrvatske (461), potom iz Srbije (340), te Slovenije (128).

Po zastupljenosti delatnosti među 999 srednjih kompanija sa Regionalnim Zlatnim Bilansom, najbrojnije su firme iz nespecijalizovane trgovine na veliko, njih čak 89, a potom iz gradnje stambenih i nestambenih zgrada (39). Ovo govori o znatno koncentrisanijoj raspodeli najuspešnijih privrednih sektora među preduzećima srednje veličine, ali i da trgovina predstavlja glavni pokretač širom regiona, i da se tražnja za gradnjom nastavlja na talasu višegodišnjeg trenda.

Pored učešća kompanija sa regionalnim priznanjem Regionalni Zlatni Bilans, na događaju koji će biti organizovan u beogradskom hotelu Metropol 22. oktobra, pred okupljenima će u okviru pojedinačnih predavanja i panel-diskusija govoriti značajni predstavnici privrede iz šest zemalja regiona, predstavnici relevantnih poslovnih udruženja, donosioci odluka i kreatori uspešnih poslovnih strategija.

Time događaj dobija širi regionalni karakter, jer se poslovna uspešnost ne posmatra izolovano unutar granica pojedinačnih tržišta, već u kontekstu privrednog prostora koji deli sličnu ekonomsku istoriju, ali danas funkcioniše kroz različite institucionalne i tržišne okvire.