Umoran radnik košta više: Šta kompanije dobijaju dužim odmorima za svoje zaposlene?

Odmor od svakodnevnih poslovnih obaveza važan je preduslov da zaposleni mogu da rade kvalitetno i efikasno. Koliko je odmora potrebno zavisi od više faktora – vrste posla, uslova rada, ali i životne dobi zaposlenog. O tome kako minimalan broj dana godišnjeg odmora utiče na produktivnost rezgovarali smo sa Stefanom Todorovićem, HR konsultantom iz kompanije Sova Coaching and Development.

„Svakako da veći broj dana godišnjeg odmora od minimalnog može doprineti da se zaposleni kvalitetnije odmori, restartuje i pripremi za nastavak poslovnog angažmana, međutim ono na šta bih ja prvenstveno skrenuo pažnju je i kvalitet odmora. Svedoci smo da se sve više očekuje dostupnost kada su ljudi na odmoru, odgovaranje na mejlove, javljanje na ‘hitne’ pozive i onda se ljudi sa odmora vraćaju iscrpljeni, što dugoročno nikako nije dobro“, navodi Todorović.

Pored broja dana godišnjeg odmora jednako je važan i njegov kvalitet, odnosno da li su ljudi zaista na odmoru i mogu sebi da dozvole da se u potpunosti isključe.

„Ono što je važno spomenuti je da ljudi imaju još identiteta pored poslovnog i da je važno da postoji vreme da se i ti identiteti zadovolje. Da, važno je odmoriti se, međutim važno je i imati vremena za još nešto pored posla i odmora, za prijatelje, za neki hobi i da na produktivnost zaposlenog utiče i njegovo celokupno zadovoljstvo životom. Zato je moja preporuka uvek više dana od minimalnog jer zadovoljan i odmoran radnik je najbolji radnik“, ističe naš sagovornik.

Povratak na posao često je novi izvor stresa

Dovoljno vremena za odmor može da donese veću efikasnost po povratku na posao, ali mnogo zavisi i od toga kako je organizovan sam povratak. Ako zaposlenog odmah dočeka gomila nerešenih zadataka, početna energija i entuzijazam mogu brzo da nestanu.

Todorović navodi da je imao priliku da vidi situacije u kojima radnike nakon odmora sačeka veliki broj poslova koji nisu završeni tokom njihovog odsustva. Zbog toga je, smatra, važno unapred organizovati i preraspodeliti posao kako bi se zaposleni postepeno vratili u radni ritam, umesto da ih odmah sačeka pun intenzitet obaveza.

Nedovoljan odmor jedan je od faktora koji mogu doprineti sagorevanju zaposlenih. Proces, međutim, ne počinje naglo. Umor i nezadovoljstvo se postepeno gomilaju, a prvi signal često je pad produktivnosti.

„Ukoliko se stanje nastavi, mogu uslediti zdravstveni problemi i bolovanja, a ako se radne okolnosti ne promene, zaposleni na kraju može odlučiti i da napusti kompaniju. Tempo poslovanja dodatno je ubrzan tehnološkim napretkom, dok dostupnost zaposlenih praktično tokom celog dana postaje sve češće očekivanje. Strah od gubitka posla takođe može dovesti do toga da zaposleni zanemare sopstvene granice i nastave da rade i kada bi trebalo da se odmaraju“, objašnjava naš sagovornik.

Zbog toga se odmor, prema Todorovićevom mišljenju, ne bi trebalo posmatrati samo kao benefit koji kompanija nudi zaposlenima, već kao osnovnu potrebu za održavanje dugoročne radne sposobnosti.

Ne postoji univerzalan broj dana odmora

Teško je odrediti jedinstven broj dana godišnjeg odmora koji bi bio optimalan za sve zaposlene, jer se potrebe razlikuju između profesija, industrija i timova.

„Istovremeno, širom sveta sve više kompanija eksperimentiše i sa četvorodnevnom radnom nedeljom, odnosno slobodnim petkom ili ponedeljkom. Ideja je da dodatni slobodan dan zaposlenima omogući bolji oporavak i da na posao dođu odmorniji“, kaže Todorović.

On dalje navodi da postoje i poslodavci u Srbiji koji su uveli ovakav model rada. Kod jednog od svojih klijenata učestvovao je u uvođenju četvorodnevne radne nedelje, a povratne informacije zaposlenih, kao i poslovni rezultati, bili su veoma dobri. Kako ističe, odmoran zaposleni radi efikasnije i sa manje grešaka.

Kraći i češći odmori tokom godine imaju svoju ulogu jer mogu sprečiti nagomilavanje umora. Međutim, Todorović smatra da oni ne mogu u potpunosti da zamene duži, neprekinuti godišnji odmor.

„Za dublji oporavak potrebno je više vremena jer zaposlenom nije dovoljno samo nekoliko slobodnih dana da bi se potpuno udaljio od poslovnog ritma. Prema njegovom iskustvu, pravo isključivanje iz radnog režima počinje tek nakon nekoliko dana odmora, odnosno oko petog dana“, smatra HR konsultant.