Fed pred novim povećanjem kamatnih stopa

U odnosu na jučerašnji dan situacija je još komplikovanija i ide, rekao bih, u prilog da je 90 odsto verovatnoća da će većina članova Komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) glasati za povećanje ključne kamatne stope Feda.

Članovi FOMC-a su svesni da mera povećanja kamatnih stopa neće ukloniti inflatorne pritiske, ali će ublažiti podizanje inflatornih očekivanja koja su još opasnija, rekao je za Biznis.rs Đorđe Đukić redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, povodom predstojećeg zasedanja američke centralne banke.

“To nam govori tržište obveznica. Zahtevani prinos investitora na desetogodišnje državne obveznice juče je bio 5,01. To je prvi put od oktobra 2023. godine, a to je sve na fonu prethodnog života u iluziji da će Fed postupno smanjivati ključnu kamatnu stopu i tržišni akteri su to očekivali dok nisu nastupila dva poremećaja: rat Izraela i SAD sa Iranom i eksplozija ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju koja se meri desetinama milijardi dolara. Budući da se rat na Bliskom istoku nastavlja i da se cena nafte ponovo približila nivou od 110 dolar za barel, a da su cene dizela u maloprodaji u SAD dostigle rekordni nivo (više od šest dolara za galon), povećanje kamatnih stopa čini se neminovnim”, naveo je Đukić.

Većina ekonomista sada očekuje da će američke Federalne rezerve u sredu povećati referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 3,75-4,00 odsto, što bi bilo prvo povećanje od jula 2023. godine. Anketa Reutersa pokazala je veliki preokret u odnosu na prošlu nedelju, kada je više od dve trećine ekonomista očekivalo da Fed ostavi kamate nepromenjene, dok sada 86 od 101 ispitanog stručnjaka prognozira povećanje, nakon što su novi podaci pokazali da inflacija ostaje tvrdoglavo visoka.

Promena očekivanja usledila je posle niza snažnih ekonomskih pokazatelja, ali pre svega nakon najnovijih podataka o cenama koji su pokazali da inflacioni pritisci ne popuštaju dovoljno brzo. Tome je prethodio i govor predsednika Feda Kevina Vorša (Kevin Warsh) u Džekson Holu, koji je tržište shvatilo kao najavu strože monetarne politike. Iako je novi Fed pod njegovim vođstvom prestao da daje precizne smernice o budućim potezima, kombinacija snažne privrede i uporne inflacije ostavlja malo prostora za zadržavanje kamata.

“Vorš, koji daje nejasne signale, sada je na prekretnici. Nejasni signali samo još više guraju rizičnu premiju na tržištu obveznica naviše, što je loše pre svega za izvršnu vlast. Ili će se Vorš opredeliti da se sukobi sa izvršnom vlašću jasnim izražavanjem ili podrškom onima koji su za povećanje kamatne stope iz realnih razloga ili će rizikovati da praktično uruši svoju reputaciju pred Wall Streetom. Wall Street je ključna mera. Mislim na ove najveće investicione banke. JP Morgan i neke druge velike banke već su revidirale svoje projekcije i pripisuju verovatnoću od 90 odsto da će doći do povećanja ključne kamatne stope, iako su prethodno tu verovatnoću držale na nižem nivou. Sada predviđaju još jedno povećanje do kraja godine”, ocenio je naš sagovornik.

Ekonomisti sada očekuju da bi ovo moglo biti samo prvo u nizu povećanja, a 37 od 70 ispitanih smatra da će Fed do kraja marta 2027. podići kamate najmanje još jednom, dok tržište finansijskih derivata trenutno daje gotovo 90 odsto verovatnoće povećanju već ove nedelje i računa na ukupno oko četiri povećanja do jula 2027. godine. Time je nestala i ranija većinska procena da će kamate u 2027. biti niže, što pokazuje koliko su se očekivanja za svega nekoliko dana promenila.

Đukić ističe da je inflacija u SAD u avgustu bez energenata i hrane 2,4 odsto na godišnjem nivou, a indeks cena na malo na godišnjem nivou 3,4 procenta, pa je više nego jasno da će, prema njegovoj proceni, većina članova, uz ona tri člana koji su u julu već bili za povećanje kamatne stope za 25 baznih poena, glasati za restriktivniju monetarnu politiku.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku mera uspeha izvršne vlasti, uoči izbora za Kongres jeste pad troškova zaduživanja, u ovom slučaju pad troškova zaduživanja države, dok ministar finansija uporno pokušava da smanji zahtevani prinos investitora i otkupom dugoročnih obveznica, ali to se do sada nije pokazalo uspešnim.

Zato Fed sada ima problem koji je istovremeno ekonomski i pitanje kredibiliteta. Ako je nedeljama slao signal da je zabrinut zbog inflacije, a zatim ne učini ništa, investitori bi mogli da zaključe da centralna banka nije spremna da se zaista bori protiv rasta cena. To bi moglo da izazove nagli rast prinosa na obveznice i dodatno poskupi zaduživanje, pa pojedini ekonomisti smatraju da povećanje od četvrt procentnog poena možda neće biti kraj, već samo početak novog ciklusa pooštravanja.

“Praktično, ukoliko većina bude izglasala povećanje kamatnih stopa sada, biće to signal najvećim investitorima u svetu da je Fed demonstrirao faktičku nezavisnost. To ocenjuju svi ključni tržišni igrači. A s druge strane, izvršna vlast će i dalje pokušati kroz odsustvo prodaje tridesetogodišnjih obveznica ili drastično smanjivanje, da prelazi na refinansiranje s nižim rokom, ne bi li umirila zahtevane prinose na te dugoročne hartije od vrednosti za koje je očigledno da sada ne mogu uspešno da brane rastuće prinose koje investitori traže, uključujući i očekivanu inflaciju koju Fed može da kontroliše uz visoku cenu”, istakao je Đukić.

Sve ovo dolazi u politički nezgodnom trenutku za Donalda Trampa, čije rejtinge pritiska nezadovoljstvo birača zbog visokih troškova života. Tramp već dugo traži niže kamate i nedavno je zapretio širokim trgovinskim ograničenjima ako Fed ne popusti, dok sadašnja očekivanja idu upravo u suprotnom smeru. Zbog toga pojedini ekonomisti očekuju da bi Vorš uskoro mogao postati nova meta Trampovih napada, posebno ako povećanje kamata dodatno optereti Amerikance koji već osećaju posledice visokih troškova života.