Đukić: Fed na prekretnici, Vorš nejasan u pogledu kamatnih stopa

Mislim da je FOMC na prelomnoj tački jer su neki članovi poručili javnosti da se inflatorni pritisci ne mogu više tolerisati. Iako je došlo do izvesnog pada stope inflacije to je samo privremeni fenomen, jer nastavak rata SAD i Izraela protiv Irana ne daje ekonomske argumente za usporavanje inflacije. Predsednik Feda Kevin Vorš (Kevin Warsh) izbegava da bude precizan u najavi kada će doći do podizanja kamatnih stopa – da li u septembru ili već sada, rekao je za Biznis.rs Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„U takvim uslovima tržište obveznica jasno ukazuje kakvo je preovlađujuće stanovište investitora. Krajem prošle sedmice, dok još nije objavljeno poslednje u nizu primirja, prinosi na obveznice su drastično povećani za američke prilike. Zahtevani prinos na 30-godišnje obveznice bio je 5,19 odsto, a na 10-godišnje obveznice 4,70 odsto. Nakon objave primirja prinosi su pali, ali malo, za 10-godišnje obveznice na 4,64 odsto“, naveo je Đukić.

On ističe da je tržište obveznica pouzdan indikator stvarnog raspoloženja tržišta i da ono nije reagovalo dobro na Voršov pristup. Investitori na tržištu obveznica, mali i veliki, odbacuju takav stav, a Wall Street to kažnjava mnogo većim zahtevanim prinosima investitora čime naplaćuju viši stepen neizvesnosti monetarne politike.

Naš sagovornik podseća da su najveće investicione banke u SAD stavile do znanja da neće tolerisati „maglovite signale“ koji dolaze iz Feda, a čelnici tih banaka bez uvijanja su naveli da usađeni viši nivo neizvesnosti automatski daje signal kupcima državnih obveznica da traže veće prinose.

Procene da bi američke Federalne rezerve (Fed) već ove sedmice mogle da povećaju kamatne stope možda su preuranjene, ocenjuje Reuters. Iako su tržišta poslednjih nedelja povećala verovatnoću takvog poteza zbog rasta cena energenata i oštrijih poruka pojedinih zvaničnika Feda, analitičari smatraju da je prag za novo povećanje kamata i dalje visok. Trenutno se referentna kamatna stopa nalazi u rasponu od 3,50 do 3,75 procenata, gde je zadržana od decembra prošle godine.

Ekonomisti podsećaju da Fed retko donosi samo jedno povećanje kamatnih stopa. Kada jednom započne ciklus pooštravanja monetarne politike, on se obično nastavlja na nekoliko uzastopnih sednica. Zbog toga mnogi smatraju da kreatori politike još nisu spremni da pošalju signal da kreće novi ciklus povećanja kamata.

Bivši predsednik ogranka Feda u Sent Luisu Džejms Bulard ocenio je da centralna banka „obično ne radi jedno povećanje i tu stane“, već da bi takav potez značio opredeljenje za čitav niz narednih povećanja.

Od prethodne sednice Feda u junu argumenti za hitno povećanje kamata donekle su oslabili. Inflacija u SAD usporila je sa 4,2 u maju na 3,5 odsto u junu, delom zahvaljujući nižim cenama goriva nakon privremenog primirja između SAD i Irana. Bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energije, takođe je usporila sa 2,9 na 2,6 odsto, što je dodatno ohrabrilo one koji smatraju da pritisci na rast cena postepeno popuštaju.

„Članovi Fedovog odbora ispoljavaju razlike u stanovištima, a neki ćute, odstupajući od ranije prakse američke centralne banke da se svi obraćaju javnosti i poslovnim krugovima, stavljajući im do znanja koji su pravci kojima se Fed rukovodi kada odlučuje o kamatnim stopama. Ćuti i američki predsednik Donald Tramp (Trump) koji je donedavno glasno zagovarao sniženje kamatnih stopa. Zaposlenost se više ne pominje često, jer nije problematična, dok američka privreda i dalje beleži relativno visok rast na bazi ulaganja u veštačku inteligenciju“, istakao je Đorđe Đukić.

Naš sagovornik ocenjuje da je inflacija postala trajni fenomen. Prema njegovim rečima, to je nešto s čime Amerikanci žive, a cene goriva i hrane su značajno porasle za američke uslove, zbog čega bi Trampova administracija mogla da plati cenu nezadovoljstva koje poskupljenja izazivaju kod građana na izborima za Kongres u novembru i da tamo izgubi većinu.

„Vorš je pre imenovanja na funkciju najavljivao neke revolucionarne promene, negirajući značaj vodiča o monetarnoj politici koji članovi Feda odavno koriste. On takođe negira potrebu da se široko elaborira politika Feda pred poslovnom i širom javnošću. To odudara od onoga kako su radili članovi odbora i prethodni predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell). U nedavnim izjavama i obraćanima javnosti Kevin Vorš je izrazio nameru Feda da smanji inflaciju, što je nešto što ljudi na Kapitol hilu žele da čuju. Međutim, kada je reč o julskom izjašnjavanju on je krajnje nejasan“, zaključio je profesor Đukić.

Uprkos junskom padu inflacije razlozi zbog kojih je deo članova Feda u junu zagovarao više kamatne stope nisu nestali. Inflacija je i dalje iznad ciljanih dva odsto već više od pet godina, a novi rast cena nafte nakon obnove sukoba na Bliskom istoku ponovo je pojačao zabrinutost da bi inflatorni pritisci mogli da se prošire i na druge delove ekonomije. Pojedini ekonomisti upozoravaju da velika ulaganja u veštačku inteligenciju dodatno podstiču tražnju u pojedinim sektorima i mogu doprineti rastu cena.

Analitičari ipak ističu da je važnije pitanje da li će Fed pokrenuti novi ciklus povećanja kamata nego da li će ih podići baš ove sedmice. U Bank of America ocenjuju da je suština rasprave da li će centralna banka započeti standardni ciklus koji obično podrazumeva najmanje tri uzastopna povećanja kamatnih stopa ili će odlučiti da zadrži postojeću monetarnu politiku ukoliko inflacija nastavi da usporava.

Fed će odluku o kamatnim stopama saopštiti u sredu po završetku dvodnevne sednice. Većina ekonomista očekuje da će centralna banka sačekati septembar za prvo povećanje kamata, iako pojedini analitičari smatraju da bi povećanje od 0,25 procentnih poena moglo da usledi već sada. Tržišta trenutno procenjuju da je verovatnoća takvog poteza oko jedne trećine.