Mladi u Srbiji teško do samostalnosti – Više od polovine ne zarađuje, 15 odsto radi „na crno“

Više od polovine mladih u Srbiji nema sopstvene prihode, dok među onima koji rade značajan deo zarađuje manje od 130.000 dinara. Istovremeno, 15 odsto zaposlenih mladih radi „na crno“, dok većina i dalje živi u porodičnom domu, pokazuju podaci iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2026. godinu, koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), a koji obuhvata mlade uzrasta od 15 do 30 godina.

Prema rezultatima istraživanja, 54,2 odsto mladih u Srbiji ne zarađuje, što obuhvata one koji su u sistemu obrazovanja ili su nezaposleni. Do 90.000 dinara mesečno zarađuje 18,2 odsto mladih, dok prihode između 90.000 i 130.000 dinara ima 13,7 odsto. Više od 130.000 dinara zarađuje 13,8 odsto mladih, što je 5,1 procentni poen više nego prethodne godine.

Najveći procenat mladih sa zaradom većom od 130.000 dinara nalazi se u najstarijoj starosnoj grupi, od 25 do 30 godina – njih 34,6 odsto. Za poređenje, među mladima od 20 do 24 godine svega 4,6 odsto ima zaradu veću od 130.000 dinara.

Razlike postoje i prema polu. Zaradu veću od 130.000 dinara ima 20,5 odsto mladih muškaraca, dok je među mladim ženama taj udeo 6,7 odsto. Ova kategorija zarade najzastupljenija je među mladima u regionu Beograda, gde je ostvaruje 17,3 odsto ispitanika.

Za pristojan život potrebna plata veća od 130.000 dinara

Koliko su zarade mladih udaljene od njihovih očekivanja pokazuje i podatak o tome koliko novca smatraju dovoljnim za pristojan život.

Čak 68,1 odsto mladih smatra da je za pristojan život u Srbiji potrebna plata veća od 130.000 dinara, dok 31,9 odsto smatra da je dovoljna zarada između 90.000 i 130.000 dinara. Samo 1,3 odsto mladih ocenjuje da je za pristojan život dovoljna plata do 90.000 dinara.

Prosečna neto zarada u Srbiji u martu 2026. godine iznosila je 121.650 dinara. Istovremeno, svega 13,8 odsto mladih obuhvaćenih istraživanjem navelo je da zarađuje više od 130.000 dinara.

Nezaposlenost i dalje jedan od najvećih problema

Jedan od najvećih problema mladih, kako navode, jeste nezaposlenost. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u aprilu 2026. godine bilo je 62.437 nezaposlenih mladih, što predstavlja 18,23 odsto od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji. Skoro petinu ukupno nezaposlenih čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina.

Iako je broj nezaposlenih mladih za godinu dana smanjen za 2.067, odnosno 3,2 odsto, njihov udeo u ukupnoj nezaposlenosti gotovo je nepromenjen, s obzirom na to da je u aprilu 2025. iznosio 18,20 odsto.

Među nezaposlenim mladima više je žena nego muškaraca – 33.431 mlada žena naspram 29.006 mladih muškaraca. Razlika je posebno izražena u grupi od 25 do 29 godina, u kojoj je nezaposleno 16.108 žena i 11.728 muškaraca.

Najveći udeo mladih u ukupnoj nezaposlenosti beleži se na Kosovu i Metohiji, gde mladi čine 28,5 odsto nezaposlenih. U Beogradu je njihov udeo najmanji i iznosi 13,18 odsto.

Raste broj onih koji rade “na crno”

Podaci istraživanja ukazuju i na pogoršanje pojedinih pokazatelja kvaliteta zaposlenosti. Udeo zaposlenih mladih koji imaju ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme smanjen je sa 66 odsto prošle godine na 59 odsto u 2026. godini. Istovremeno, udeo mladih koji rade „na crno“ povećan je sa 12 na 15 odsto.

Više od polovine mladih, odnosno 54,6 odsto, navodi da nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo. Delimično podudaranje obrazovanja i radnog mesta navodi 11,4 odsto ispitanika, dok 34 odsto radi na poziciji za koju ima odgovarajuće obrazovanje, što je znatno više nego prethodne godine, kada je taj procenat iznosio 21 odsto.

Kada je reč o dužini nezaposlenosti, najveći broj mladih – 38 odsto – u tom statusu provede do šest meseci. Nešto više od četvrtine nezaposlenih mladih bez posla je do godinu dana.

Mladi i dalje veruju da je za dobijanje posla najvažnije da imaju lična i porodična poznanstva („veze”), kao i aktivizam u političkoj partiji, u znatno većoj meri od formalnog ili neformalnog obrazovanja.

Za mlade je, kada je reč o zaposlenju, najvažnije poštovanje radnih prava, na drugom mestu je zarada, dok je treći najvažniji faktor mogućnost napredovanja

Mladi teško dolaze do sopstvene nekretnine

Ekonomski položaj mladih direktno se odražava i na njihovu mogućnost da se osamostale. Prema istraživanju, svega 19,9 odsto mladih stanuje u svom stanu, dok 56,9 odsto živi u porodičnoj kući ili stanu.

U iznajmljenom stanu živi 18,8 odsto mladih, dok 4,3 odsto živi u studentskom ili učeničkom domu. Od ukupnog broja mladih, 13 odsto iznajmljuje stan sa cimerima ili partnerom.

Polovina mladih ima negativan stav prema subvencionisanim kreditima

Istraživanje je obuhvatilo i stav mladih prema državnom programu subvencionisanih stambenih kredita. Polovina mladih ima negativan stav prema ovom programu, odnosno dala je ocene jedan ili dva. To je ipak za oko 20 odsto manje nego prethodne godine.

“Pitanje stanovanja mladih mora da bude jedan od prioriteta omladinske politike, ali i jedno važno državno pitanje koje se ne može rešiti samo ad hok donošenjem zakona o povoljnijim stambenim kreditima bez dublje analize i javne rasprave”, navodi se u istraživanju KOMS-a.

Pozitivan stav iskazalo je 16,6 odsto mladih, što predstavlja povećanje od 10 odsto u odnosu na prethodno istraživanje, dok je oko trećine mladih neutralno prema programu.

Ipak, interesovanje za korišćenje kredita ostaje ograničeno. Tri četvrtine mladih nije zainteresovano za ovaj kredit, dok je jedan odsto njih već apliciralo i dobilo kredit. Nešto manje od petine planira da aplicira u budućnosti, dok je 5,7 odsto odustalo zbog složenosti procedure ili uslova za dobijanje kredita.

Među mladima koji žive sa roditeljima, više od polovine, odnosno 53,8 odsto, još je u procesu obrazovanja ili je maloletno. Nešto manje od četvrtine – 22,3 odsto njih i dalje živi sa roditeljima jer nema novca za samostalni stan odnosno za kupovinu ili iznajmljivanje.

Njih 15,8 odsto navodi da sa roditeljima živi zato što im je tako jednostavnije i lakše i nemaju potrebu da se osamostale, dok je 7,4 odsto navelo druge razloge.

Kada je reč o kupovini nekretnine, najčešći odgovor mladih je da očekuju da će za sopstveni stan ili kuću biti finansijski sposobni između 30. i 45. godine. Nešto manje od četvrtine veruje da će nekretninu moći da kupi do 30. godine, dok oko pet odsto mladih nije zainteresovano za posedovanje sopstvene nekretnine.