Više od 100.000 ljudi u Srbiji radi u turizmu – Šta je još postignuto za 10 godina?

Rezultati primene Strategije za razvoj turizma od 2016. do 2025. godine u Srbiji pokazuju da je potpuno ispunjena polovina od šest ključnih postavljenih ciljeva, dok su ostali ispunjeni delimično.

Za deset godina je dostignuto povećanje broja turističkih dolazaka za najmanje 50 odsto, povećanje turističke potrošnje po noćenju – takođe za 50 odsto, kao i povećanje učešća noćenja stranih turista na 55 procenata, navodi se u izveštaju o sprovođenju ove Strategije.

Ciljevi koji nisu u potpunosti ispunjeni odnose se na povećanje direktnog učešća turizma u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije za 100 odsto i na rast broja direktno zaposlenih u turizmu za najmanje polovinu, dok se ostvarenost cilja koji je formulisan kao povećanja direktnih investicija ne može adekvatni meriti zbog toga što izvori podataka nisu precizni.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku u periodu od 2016. do kraja 2025. godine pokazuju da turistički promet u Srbiji beleži pozitivne tendencije, sa izuzetkom 2020. godine, kada je usled globalne zdravstvene krize izazvane pandemijom covid-19 došlo do privremenog pada.

Ukupan broj turističkih dolazaka u Srbiju u navedenom periodu porastao je sa 2.753.591 na 4.346.691, što predstavlja povećanje od 57,9 odsto.

Takođe je zabeležen kontinuirani porast stranih turista, pri čemu se u navedenom periodu beleži rast veći od 83 odsto. Broj stranih turista povećan je sa 1.281.426 u 2016. godini na 2.348.495 u 2025. godini. Svi navedeni podaci upućuju na to da je ostvaren značajan napredak ka ispunjenju jednog od posebnih ciljeva definisanih Strategijom, piše u dokumentu.

Učešće noćenja stranih turista u ukupnom broju noćenja povećano je u istom periodu sa 36,4 odsto na 49,5 odsto, što ukazuje na jačanje međunarodne pozicije Srbije kao turističke destinacije i potvrđuje pozitivne efekte sprovedenih mera.

Kada je reč o projektovanom povećanju potrošnje za polovinu, taj parametar je malo teže pratiti budući da javni statistički izvori, poput Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, ne prate i ne objavljuju podatke o prosečnoj turističkoj potrošnji po noćenju, kao što je predviđeno u Strategiji.

Zbog toga su rezultati u ovom segmentu mereni podacima o deviznom prilivu koji je u posmatranih deset godina prema podacima Narodne banke Srbije beležio kontinuiran rast, sa 1,04 milijardi evra na 2,9 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 178 odsto.

Ovaj značajan rast deviznog priliva ukazuje na pozitivne efekte sprovedenih mera, kao i da turisti u proseku troše više novca nego ranije, zaključak je u izveštaju.

Najambiciozniji cilj Strategije – da se udeo turizma u BDP-u udvostruči, najviše je podbacio jer je i pored zavidnog rasta dolazaka i noćenja turista učešće ovog sektroa privrede poraslo sa 2,4 u 2016. godini na tri odsto u 2023, prema podacima Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC).

U analizi ostvaranja Startegije se navodi da je na ovo u značajnoj meri uticala globalna zdravstvena kriza izazvana pandemijom kovida, koja je tokom 2020. i delimično 2021. godine dovela do drastičnog smanjenja turističke aktivnosti, što je ostavilo dugoročne posledice na razvoj turizma.

Jedan od razloga za ovaj procentualno gledano skroman rezultat svakako je i taj što je ukupan BDP u nekim godinama rastao mnogo brže od turističkog zahvaljujući intenzivnom razvoju drugih sektora.

Resor turizma je u prošloj godini dostigao skoro 102.000 zaposlenih, što je 41 odsto više nego 2016. godine kada ih je u ovoj oblasti radilo oko 30.000 manje. Time se došlo na korak od ispunjenja cilja da se broj zaposlenih u turizmu poveća za polovinu. Povećanje u ukupnoj zaposlenosti je za deceniju bilo sa 3,6 na 4,3 odsto.

Najveći rast zaposlenih zabeležen je u delatnosti smeštaja i to od oko 50 odsto, dok je u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane iznosio oko 40 odsto.

Pad zaposlenosti registrovan je jedino u delatnosti putničkih agencija, tur-operatora i usluga rezervacije koji je posledica digitalizacije, ali i krize izazvane korona virusom od koje se ova delatnost očigledno do danas nije u potpunosti oporavila.  

Analiza sprovođenja Strategije razvoja turizma do 2025. godine pokazuje da je ona u najvećem delu implementacije bila relevantna i fleksibilna, odgovarajući na nove potrebe različitih aktera i pružalaca usluga u okviru turizma, posebno usled uticaja pandemije covid-19.

Primena Strategije u velikoj meri je doprinela rastu broja turista, jačanju turističke infrastrukture i unapređenju smeštajnih kapaciteta, ali je evidentirana potreba da se unapredi planiranje i budžetiranje.

U oceni se konstatuje da je uprkos rekordnim rezultatima koje je srpski turizam ostvario 2024. godine, sa 4,4 miliona dolazaka, 12,7 miliona noćenja i deviznim prilivom od 2,8 milijardi evra, sektor i dalje karakterišu brojni izazovi.

Jedan od njih je izostanak koordinacije u sprovođenju kojom bi se unapredila sinergija između intervencija, te bi se time i dostiglo strateško usmeravanje ka prioritetima. Izostavljeno je definisanje rešenja za kontinuirano uključivanje nacionalnih partnera na visokom nivou koji već sprovode intervencije u pravcu unapređenja turizma, a uz nacionalno pokroviteljstvo u vidu ministarstva nadležnog za poslove turizma, navodi se u izveštaju.

Zbog toga se ocenjuje da je potrebno predvideti učešće i ulogu Nacionalnog saveta za turizam Srbije.

Takođe, Strategijom nije postavljen okvir za saradnju lokalnih samouprava i državnih institucija, posebno u delu identifikacije potencijala, prepoznavanja prioriteta na lokalnom nivou i njihove koordinisane implementacije.

Kontinuiranom saradnjom svih aktera u turizmu pravovremeno se prepoznaju potencijali i identifikuju mogućnosti, osigurava se koordinacija sprovođenja intervencija, bez mogućnosti za razmimoilaženje, zadržavanjem zajedničkih prioritetnih pravaca, a čime se osigurava dostizanje predvođenih ciljeva, zaključak je analize ostvarenih rezultata Strategije turizma od 2016. do 2025. godine. .