Stranci dolaze u Srbiju da vide gde su odrasli Novak Đoković i Nikola Jokić

Broj turista u Srbiji udvostručio se za pet godina, a najveći doprinos rastu dali su stranci kojih je na kraju prošle godine bilo pet puta više nego 2020. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Sa nešto malo manje od pola miliona njihov broj je na kraju posmatranog perioda premašio 2,3 miliona i već od 2023. godine su strani turisti brojniji od domaćih gostiju. Na kraju prošle godine, turista iz naše zemlje bilo je nešto manje od dva miliona.

Sličan odnos je i u delu statistike koja broji ostvarena noćenja – sa 1,2 miliona 2020. godine stranci su prošlu godinu završili sa nešto više od šest miliona, pa se povećanje broja dolazaka poklopilo sa rastom dužine boravka. U tom delu domaći turisti i dalje malo prednjače sa 6,2 miliona noćenja.

Ipak, dužina boravka srpskih turista u svojoj zemlji nije se tokom prethodnih pet godina mnogo menjala tako da je praktično za dupliranje dužine ostanka u zemlji na nešto preko 12 miliona noćenja na kraju prošle godine prvenstveno zaslužna ekspanzija stranih turista.

Zarada 2,5 milijardi evra godišnje

Kada je reč o finansijskom prilivu koji Srbija ostvaruje po osnovu dolazaka stranaca, podaci Narodne banke Srbije (NBS) za prvih pet meseci ove godine pokazuju da on iznosi nešto više od milijardu evra koliko su nerezidenti potrošili na smeštaj, hranu, lokalni prevoz i druge prateće usluge. Na godišnjem nivou, nerezidenti u Srbiji trenutno godišnje ostave oko 2,5 milijardi evra.

Ubedljivo najveći iznos – skoro 900 miliona evra od januara do maja ove godine – potiče od turista iz Evrope, od čega je polovina iz zemalja Evropske unije, što ukazuje na činjenicu da postoji veliki potencijal za afirmaciju Srbije kao turističke destinacije van granica Starog kontinenta.

Koliko god ovaj rast domaće turističke privrede u rpethodnih pet godina delovao impresivno, brojni su primeri evropskih zemalja slične veličine koje beleže veći broj gostiju i veće prilive.

Osim Hrvatske, koja je nešto manja ali zbog mora privlači mnogo više turista, i Bugarske koja takođe ima primorje, tu su još Slovačka, Danska, kao i nešto veće Češka i Mađarska. Slovenija, iako dosta manja, zarađuje više od Srbije.  

Turistički vodič Nenad Blagojević, tvorac platforme Priče sa dušom, godinama frankofonim turistima organizuje posete i boravak u Srbiji i za Biznis.rs priča o tome šta ih najviše privlači ovde, ali i sa kakvim utiscima dolaze i odlaze.

„Sa nama putuju male privatne grupe, porodice, parovi, pojedinci koji žele da osete Srbiju iz drugog ugla, a ne kroz masovan turizam velikih tur operatora. Volim da kažem da sa mnom putuju putnici, a ne turisti. Utisci su uglavnom pozitivni nakon putovanja, a pre toga oni ovde dolaze ili sa neutralnim mišljenjem ili blago negativnim na osnovu onoga što su čuli u tamošnjim medijima o nama, pogotovo tokom ratova devedesetih„, kaže Blagojević.

Zemlja između istoka i zapada

Francuzi koji posećuju Srbiju su ljubitelji nečega drugačijeg, ljudi koji vole da vide zemlju između istoka i zapada, i politički i geografski, i ljudi koji žele da čuju obe strane, a ne samo tamošnju medijsku.

„Oni vole naše reke, posebno Dunav, a najviše nacionalni park Taru koji obavezno posećuju. Negativni komentari su jedino vezani za naš odnos prema ekologiji, s obzirom na to da je kod njih ta oblast izuzetno dobro uređena“, sumira utiske naš sagovornik.  

Strategiju za privlačenje turista za zemlju koja nema more Blagojević vidi u tome da iskoristimo ono što imamo, a to su planine, jezera i reke.

„Mi smo specifična destinacija na koju se ne dolazi tek tako. Naši gosti su ili ljudi koji žele da otkriju tu zemlju Srbiju o kojoj se dosta priča, da vide gde su odrasli Novak Đoković, Nikola Jokić i drugi naši sugrađani koji su poznati u frankofonim zemljama i širom sveta, ali i da vide srednjovekovne manastire, da posete naša sela, da vide Beograd, Novi Sad i Niš, tu raskrsnicu na Balkanu i da se uvere u dobrodušnost i gostoljubivost našeg naroda“, kaže on.

Njegovo iskustvo je da Srbija nije destinacija klasičnih turističkih atrakcija, već su najveća egzotika ljudi i njihov odnos prema turistima.

„To što će ovde popričati sa neznancem kao da se znaju sto godina ili dobiti čašicu rakije u restoranu ‘tek onako’ ili što će ih domaćin na selu primiti u kuću da se osveže ako vidi da se šetaju pored njegove kuće, to su stvari koje ne postoje u njihovim zemljama i zbog toga ih ovde više cene nego mi sami. Mi treba da razvijamo i modernizujemo banje, turističke organizacije, da turistima obezbedimo infomacije o destinacijama u Srbiji do kojih se veoma teško stiže čak na internetu, ali da zadržimo dušu Balkana. To je ono što ne može da se kupi ili sagradi novcem i što imamo samo mi i nekoliko republika bivše Jugoslavije“, kaže Blagojević.   

Albanija nas potiskuje

Kako da sve to postignemo u uslovima rastućih cena za njega je posebna vrsta izazova, jer je Srbija poslednjih godina zbog inflacije postala veoma skupa turistička destinacija kojoj je brojne turiste uzela Albanija koja i dalje ima daleko niže cene hrane i smeštaja od nas, a plus ima izlaz na more.

„Ako vam kažem da trenutno prosečan ručak u Skadarliji u Beogradu košta oko 25-30 evra po osobi, a govorim o ćevapima, šopskoj salati, lepinji i čaši vina, onda shvatate da su to zaista evropske cene i da turisti treba dodatna motivacija da dođe kod nas. Ranije su stranci dolazili zbog niskih cena jer su za stotinak evra mogli da jedu i piju ceo vikend, a sada se to svodi na jedan ručak za dvoje i jedan skroman noćni izlazak“, navodi Blagojević.

Sa druge strane, u Srbiji imamo skupe stvari, ali malo je premijum usluga i proizvoda.

„Ispričaću vam jednu anegdotu. Jednom prilikom je jedan milioner u Beogradu u dva ujutru tražio neka luksuzna kola da ga voze po centru grada, nije pitao za cenu. Organizator nije uspeo to da mu nađe jer je jedini takav automobil u tom trenutku bio parkiran u Kaluđerici i čekao je jutro, jer niko nikada nije tražio takvu uslugu noću. Neko bi rekao da je to iživljavanje bogataša, ali to je premijum, kada gost ne pita za cenu, a mi to tada nismo imali. Isto je i sa vinom i skupim jelima“, kaže sagovornik.   

Tri promene pod hitno  

Kakva god strategija bude doneta za razvoj turizma, Blagojević upozorava da postoji nekoliko stvari koje bi odmah morale da se promene. Jedna od njih je radno vreme turističkih organizacija gde turisti dobijaju informacije i koje često ne rade vikendom i praznicima kada mnogo ljudi putuje, kao i nedostupnost informacija online.

„Da li znate da stranci ne mogu da kupe online karte za naše vozove jer je za tu avanturu potrebno imati tastaturu sa ćiriličnim slovima“, navodi Blagojević jedan od apsurda sa kojim se strani turisti susreću.

Veliki problem je i nedostatak parkinga za turističke autobuse u Beogradu i drugim gradovima.

„Na sva usta se priča o tome kako nam dolaze hiljade turista, a onda kada dođu autobusi nemaju gde da se parkiraju. Beogradska policija piše kazne, a turisti u šoku gde su došli. Ista stvar je i sa toaletima. Da bismo razumeli turizam potrebno je da se stavimo u cipele tih putnika, pa da vidimo šta bi nama bilo potrebno kada negde dođemo da smo na njihovom mestu“, ističe on.

Kao veoma važan uvid navodi to što nismo svesni naših potencijala i onog tradicionalnog zbog čega gosti dolaze.

„Turista očekuje da popije domaću kafu sa ratlukom uz jednu malu rakiju. Znate li koliko je teško u beogradskim kafićima naći kafu sa ratlukom na čačkalici – skoro nemoguće. I ja se stalno pitam šta je u glavama vlasnika kafića, zbog čega ne žele da zarade još novca. Potrebno je da im ponudimo sve ono što mi jedemo, a ne nešto moderno, jer oni sve ostalo imaju kod kuće, A kod nas su došli da probaju nešto drugačije, zbog čega uostalom turizam i postoji“, zaključuje Blagojević.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Srbija sve skuplja destinacija, po cenama odmah iza Hrvatske