Srbija sve skuplja destinacija, po cenama odmah iza Hrvatske

Uprkos slabijem početku ove godine, srpski turizam u prvih šest meseci beleži solidan rast dolazaka i broja noćenja kada se uporedi sa istim periodom prošle godine. Domaći gosti su najzaslužniji za to, iako je ovo prva posle niza godina da država (sve do avgusta) nije delila vaučere kao podsticaj rastu ove grane privrede.

Od januara do juna zabeleženo je skoro šest miliona noćenja, što predstavlja rast od pet odsto, dok je ukupan broj turista koji su posetili Srbiju u istom periodu iznosio 2,1 milion, za 6,6 odsto više nego u prvoj polovini 2025. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Najveći rast od 8,1 odsto beleži se kod dolazaka domaćih turista kojih je u prvih šest meseci bilo nešto više od million, ali je broj ostvarenih prenoćišta u ovoj kategoriji gostiju rastao nešto sporijim tempom i bio je veći za 4,6 odsto.

Broj stranih turista koji su u tom periodu boravili u Srbiji bio je veći za 5,3 odsto, a u približno istom procentu povećan je i njihov broj noćenja – za 5,4 odsto.

Najveći rast broja noćenja ostvaren je u Beogradskom regionu dok po broju dolazaka prednjači region Šumadije i Zapadne Srbije.

Kada se pogledaju podaci od početka ove decenije, evidentno je da turistički sektor u poslednjih nekoliko godina praktično stagnira. Broj noćenja koji je u prošloj godini iznosio 12,3 miliona bio je čak nešto manji nego u dve prethodne godine i praktično na nivou 2022. Ta godina je, doduše, bila rekordna jer je broj prenoćišta u odnosu na godinu ranije porastao za 50 odsto, sa 8,1 na 12,2 miliona i dvostruko u odnosu na 2020. godinu u kojoj su turisti u Srbiji prespavali nešto više od šest miliona puta, pokazuju podaci RZS.    

Slične tendencije su i kada se uporedi broj dolazaka koji je poslednje tri godine na nivou između 4,2 i 4,4 miliona, što je više nego dvostruko više od broja gostiju zabeleženih 2020. godine.

Iako statistika pokazuje da je broj noćenja u prošloj godini skoro utrostručen u odnosu na 2010. godinu, postavlja se pitanje da li je rast mogao da bude i veći, s obzirom na obim ulaganja, razvoj putne i mreže avio-saobraćaja, rast standarda i pojačane apetite za putovanjem koji poslednjih pet do sedam godina vladaju svetom.

Vlasnik i direktor turističke agencije Robinson Ljubiša Nešovanović za Biznis.rs kaže da je odgovor na ovo pitanje dosta težak jer jeste činjenica da Srbija ulaže u turizam, putevi su nam sve bolji, imamo razvijen avio-saobraćaj i otvaraju se nove destinacije, ali turisti i kod kuće imaju hotele, puteve, restorane i muzeje.

„Razvoj infrastrukture ne prati razvoj turističkih proizvoda. Nismo razvili kompetitivne ponude i ne nudimo doživljaje, već samo smeštaj. Zemlja koja nema baš privlačan imidž u svetu mora nastupiti sa specifičnim ponudama u oblasti kulturnog i aktivnog turizma. Gosti su pretežno zadovoljni našim gostoprimstvom i prijatnim boravkom, ali je to nevidljivo u promociji“, objašnjava on.

Kako kaže, nekada su agencije od države dobijale subvencije za dovođenje stranih grupa i taj novac se koristio za promociju na sajmovima. Međutim, toga više nema pa se agencije nekako same snalaze.

Što se tiče samog usmerenja promocija na pojedina tržišta, Nešovanović smatra da smo suviše okrenuti kineskom i ruskom tržištu i državnim ekonomijama, umesto zapadnom tržištu gde postoje velike neiskorišćene mogućnosti, poput Skandinavije, Švajcarske, Španije i Nemačke, dok u poslednje vreme raste i tržište Baltika.

Nedovoljna i suviše selektivna promocija nije, međutim, jedini problem domaćeg turizma. Posmatračima sa strane naše tržište izgleda kao destinacija sa relativno klasičnom ponudom u kojoj prednjače banje i planine, kojima se u poslednje vreme pridružuje i ruralni turzam, ali sve to po prilično visokim cenama.

Sagovornik je saglasan sa ovom slikom domaćeg turističkog sektora i ističe da brojna druga područja imaju izuzetne mogućnosti za razvoj turizma.

„Ne koristimo dovoljno potencijale poput Podunavlja i Podrinja. Vojvodinu promovišemo sa Novim Sadom i Karlovcima, a imamo kulturne prestonice poput Sombora, Subotice i Kikinde. Šumadija je nevidljiva na turističkoj mapi, kao i južna i istočna Srbija, gde su nam glavni posetioci komšije iz Bugarske. Banje i planine su sa solidnim kapacitetima, ali nema sadržaja. U Vrnjačkoj Banji su ljudi po kafanama, a na Kopaoniku i Zlatiboru je dostignuće sadržaja vožnja kvadom i gondolom“, ocenjuje Nešovanović.

Podseća da su nekada banje bile mondenska mesta sa bogatim kulturnim i rekreativnim sadržajima, a sada su neke pretvorene u lečilišta.

Kada se govori o izazovima turističkog sektora, nezaobilazno je i pitanje cena, jer su česte ocene da su hoteli na dalekim morskim destinacijama povoljniji nego, recimo, hotel na Divčibarama.

Nešovanović kaže da se Srbija na turističkoj mapi već smatra jednom od skupljih destinacija i po cenama se već nalazi odmah iza Hrvatske. I to ne samo po cenama smeštaja, već i restoranskih usluga.

„U zemljama u regionu, uključujući Rumuniju, Bugarsku, pa i Mađarsku, turističke i ugostiteljske usluge su jeftinije. Beograd prednjači u tome. Unutrašnjost Srbije je sa nižim cenama, ali to još nije adekvatno valorizovano turističkim prometom“, kaže on.

Ako govorimo konkretnije o razlozima visokih cena, sagovornik kaže da je to posledica više faktora, od toga da su ulazni troškovi visoki, nedostaje popunjenost kapaciteta tokom cele godine, a nismo baš ni eksperti u vođenju hotelijerskog biznisa.

„Hoteli se sa slabom posetom bore podizanjem cena, a ne kreativnošću i novim sadržajima kako bi produžili sezonu ili dužinu boravka. Prosečan broj noćenja u Beogradu je jedva preko dva. Pri tome, prosek podižu Rusi i Ukrajinci koji su se nastanili, kao i poslovni ljudi koji borave po nekoliko meseci, a ulaze u statistiku„, navodi Nešovanović.

Sa druge strane, niko se ne pita zašto turističke agencije nemaju veći izbor ponude za hotele u Srbiji tokom godine.

„Ne postoji koordinacija između hotela i agencija. Hotelima je lakše da platformi Booking.com daju 20 odsto rabata nego agencijama 10 odsto proviziju. U odnosu na okruženje, pa i šire, hoteli su u Srbiji dosta skuplji. Dobra saradnja je jedino kada su strane grupe u pitanju, pa i domaće, jer agencije tada same pripremaju sadržaje boravka za goste“, objašnjava sagovornik.

Njegovo je mišljenje da stimulisanje i subvencionisanje prekomerne gradnje na Zlatiboru ili Kopaoniku upravo stvara konkurenciju postojećim hotelima i apartmanima.

„Mnogi hoteli su izgrađeni i privatizovani. Na Kopaoniku, Zlatiboru, pa i u Vrnjačkoj Banji i previše. To nije turizam jer ponuda sada prevazilazi tražnju, a ne osvajamo nova tržišta. Trenutno cene smeštaja u tim destinacijama padaju. Tržište će na kraju sve da izniveliše“, zaključuje Nešovanović.

Sutra: Stranci dolaze u Srbiju da vide gde su odrasli Novak Đoković i Nikola Jokić